Opomena

Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reči iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne.

    Miroslav Antic

..inace najlepsa Mikina pesma... po mom misljenju   

PROROKOV VRT


Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline.
Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.

Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati,
al' ne punocom smeha svog i plakati,
al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima,
usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopsvtveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalniicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pesmom slavljenickom na usnama…



Halil Dzubran


Za mene je ovo veoma lepa i poucna pesma.

LJUBOMORA
Branko V Radičević



Tada je pevao dan u granama topola.

Setim se tebe i odmah mi gresna misao.

Jutrom reka, a ti ludo gola.

Pa mišljah da je reka musko

ja bih od bola vrisko.

I ja sam mogo ribe klati.

Nisam verovo grmu, niti zenskoj jovi.

Ti si se mogla i mladom klenu dati.

Iz tvog su cela nicali beli rogovi.

Tada je pevao dan u granama topola.

Iz tvojih grudi htela su poteci

dva bela studenca.

I ja sam samo mogao

da padnem na kolena.

Bio sam snažan junac a ti mlada mati.

I gledao sam dva tvoja oka

zamgljena

zbog kojih kljuca krv

i snaga ludo pati.

Tada je pevao dan u granama topola.

Tvoja sam bedra zvao sapima igračice,

Osecao sam: iz mog cela

rastu dva roga vola.

Kako da stignem noge takve igračice.

Bio je to ludi galop,

od jutra pa do ponoci.

Povaljali smo trave, izranili zitista.

i gledali smo na svetlu,

svojoj bledoci,

ja zdepast, debelog vrata,

ti bela - tankovita.

I presta da peva dan u granama topola.

Cudno. Rasle su sume

sa korenjem gore.

U vuka oci pune vucijeg bola.

U vodi ribe vode tajne razgovore.

I bila su dva neba, jedno je u reci.

I svaka je grana imala

toplinu ruke.

Plovili su neki cudni, crni meseci,

s usnama da ljube,

s rukama za kurjake.

I presta da peva dan u granama topola.

Bi vece. Ti si lezala na paprati.

A ja sam bio mladic, slab,

bez ona dva roga vola.

Pa videh: ti bi se mogla

i mladom kurjaku dati.

Da sam ti bicije reci riknuo

ti bi znala.

I nikad blize nozu ne bi moja ruka.

Pobegoh, sa mnom su i debla posrtala.

pratila su me dva grozna oka,

tvoja ili tvog vuka.

Odavni nisam procitao nesto ovako upecatljivo
Imas li mozda jos neki njegov stih

Pesma zeni

Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u sumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.  

Ostaj nedostizna, nema i daleka-
Jer je san o sreći visi nego sreća.  
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoj sen i eho budu sve sto seca.  

Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva
Poljubac je susret najveci na svetu.  

Od mog prividjenja ti ci cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden
Ti bese misao moja ocarana;
Simbol svih tastina porazan i leden.  

A ti ne postojis nit' si postojala;
Rođena u mojoj tisini i cami;
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.  
J.  Ducic


i ova. . .


Zbog svega sto smo najlepse hteli,
hocu uz mene nocas da krenes
Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.
Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra I mraka,
uspravna I kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.
Hocu uz mene da se svijes
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol I smeh da pijes
I da ne zelis da se vratis:
da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Ili crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli. .
Miroslav Antic

I ove si noći u meni, u mislima
koje me ka tebi vode, staza
satkana od tvojih reči
i koraci nemi kao nas dvoje,
mesec koji osvetljava tragove
i vetar koji iste briše.
Nema povratka,
ostaću zarobljena u odajama tvog
nedokučivog sveta,
ostaću vezana u tišini tvojih misli
i izgubljena u tonovima tvoje muzike,
lutaću kroz skrivena mesta
i pokušavati da osetim svaki njihov kutak
koji ne postoji za druge,
koji je tu samo zbog nas,
koji nikome drugom nije dostupan
i važan.
Naš mir, naš san, naš beg...
I noćas.
I ove noći si u mom srcu.
U onom malom, posebnom
delu
gde ne može ući bilo ko,
gde nikome nije dozvoljeno
svojim postojanjem
da okalja taj mali, magični deo
mog bića
koji postoji samo za tebe,
i pripada samo tebi.
Samo tebi....
I noćas.
I ove noci ja cu na nekom
nepostojecem,
magicnom cilimu,
ili na krilima nekog bajkovitog stvorenja
doleteti do tvoje maste,
spustiti glavu na tvoje rame,
sklopiti oci
i biti spokojna,
Tiha i nepomicna.
Oseticu te,
i imacu te.
Bices moj,
u tvojoj masti,
mojoj,
u nasem svetu,
carstvu sanjara...
I nocas.
I ove noći poslušaću vetar,
čuti neku tvoju reč
i boju glasa koju nikada nisam.
I ove noći pogledaću nebo
i u sjaju zvezde, one levo, ona male
ja videću sjaj oka,
i pogled koji mi još nije upućen.
I ove noći toplina vazduha
dodirnuće moje rame.
Osetiću ruku
koja me nije dotakla
i dodir
kakav nisam osetila...
Onda ću šaku osloniti na usne
i poslati poljubac
u nepovrat.
Nastaniće se na usnama
koje  volim
a koje me nikada
nisu ljubile.
Ne u realnom svetu.
I noćas...
Kao i prošle noći,
i one pre nje,
kao što ću i naredne...
I ove noći te volim.
Na onaj naš
čudan,
neshvatljiv za druge,
neizrečiv za nas,
neopisiv za svet;
Na onaj naš drugačiji,
lepši od bilo kog drugog;
Na onaj naš samo nama znan način...
I noćas.




"Uverimo ljude da je zivot masta"

Albije Tibul
KAKO JE SLATKO...

Kako je slatko dok lezis da huk osluskujes vetra
s dragom na krilu svom,nezno pripijenom,
il da,dok ledenom kisom o krovove dobonji jugo,
cvrsto u toplom te snu kise uspavljuje sum...

Ti si mi uteha u zlu, ziza u najcrnjoj noci,
i kad sam potpuno sam za mene ceo si svet...

Anonim
KUNEM TI SE OVIM NEBOM SINJIM

Kunem ti se ovim nebom sinjim
da zauvek volecu te ja!
Niko nece nas da razjedini
dok je mora,dokle Sunce sja.
I tek kada reke i planine
nestanu,kad sav svet bude pust,
kad grom zimi potrese ravnine,
a sred leta sneg naveje gust
kad nebesa padnu iznenada
i prekriju zemlju kao grobom,
tad,tek tada
rastacu se i ja sa tobom!

Ljudi u našim godinama - Pero Zubac

Ljudi u našim godinama
ulaze u ljubav oprezno
kao neplivači u plitku vodu,
kao političari u kombinacije,
iz čistog straha od ponovnog voljenja,
iz nesigurnosti,
a oni su zanate ljubavi
već dobro izučili
i mogli bi biti od slatke
pouke neiskusnima,
no ostaće zavatreni
a sigurni i uspravni na ulici,
međ ljudima,
samo će u hladnim noćima
sami i prepoznati odjednom,
izaći na začuđen sneg
i glasno zaplakati.

Uskoro ću - Zubac Pero

Uskoro ću slutim, znam
prestati da pišem pesme.
Za nova osećanja
nemam nove reči.
Jače su ljubavi od mog umeća
da ih u verse pretočim.
ti potrčiš kada me ugledaš
(naše sirotinjske radosti)
i mene ispuni plima reči
koje se izgube u krvi
u šutnji dugoj.
Ostaće nešto vremena
da te čitam u noćima
moju večnu knjigu
koju ne razumem...