Ali... u tom slučaju nije rešenje u lekovima, ako već misliš da je moguće pronaći stvaran uzrok tvog stanja... Ukoliko bi se to desilo, oslobodila bi se i simptoma i pravog uzroka... Ovako uklanjaš samo simptome...

Ne utiču ti ljudi i problemi na tvoju psihu... već tvoja psiha njih posmatra na drugačiji način... I sama možeš videti da su problemi još uvek tu... a lekovi ih samo umanjuju, tj. menjaju tvoje organsko stanje... ali šta je sa psihom?

Simptomi anksioznosti

Ovi simptomi su predstavljeni ne kao konačni, već kao priručnik mogućih simptoma koje osoba s anksioznošću ili depresijom može iskusiti.

Simptomi su tipični za bilo koji anksiozni poremećaj. Možda ste patili od mnoštva njih a možda neki koje ste osetili nisu ovde spomenuti. Priroda anksioznosti je takva da se simptomi mogu menjati i manifestovati na mnogo različitih načina. Simptomi koje vi osećate mogu biti drukčiji, više ili manje intenzivni nego kod drugih. To ne znači ništa, svi smo načinjeni od drukčijeg materijala.

Ako patite od anksioznosti, velika je verovatnoća da simptomi koje osećate uzrokuje baš ona.

Imajte na umu da nije važno da razumete fiziologiju ljudskog tela, važno je da zapamtite da se svaki simptom koji osećate može objasniti. Ne mozgajte nad onim što osećate, pretvorite se u nekoga korisnijeg, učinite nešto konstruktivno, vežbajte, učite nove veštine i bežite iz telesnih zamki u kojima ste se našli zarobljeni.

Biće vam bolje, potrebno je samo vremena i truda.

    * Agorafobija
    * Agresija
    * Bledilo
    * Bol u grudima
    * Bol u licu ili vilici slicna zubobolji
    * Bolovi u vratu i ramenima, ukocenost lica ili glave
    * Brzo praznjenje zeluca
    * Derealizacija i depersonalizacija
    * Drhtanje (vidljivo ili unutrasnje)
    * Glavobolje i osecaj cvrstog "obruca" oko glave
    * Halucinacije
    * Hiperaktivnost
    * Hormonalni problemi
    * Knedla u grlu i poteskoce s gutanjem
    * Losa probava, konstipacija i proliv
    * Lupanje srca, usporeni otkucaji, palpitacije
    * Nesanica
    * Nocne more
    * Osecaj gusenja i zadihanosti
    * Osećaj jeze i bockanja u koži
    * Osip
    * Peckanje oci
    * Pojacana depresija i suicidalne misli
    * Pojacana osetljivost na svetlo, zvuk, dodir i miris
    * Poremecaj sluha
    * Problemi sa vidom (iskrivljene slike)
    * Simptomi poput gripa
    * Slabost i trnci u rukama i nogama (stopalima)
    * Strah od ludila i gubitka kontrole
    * Strujni šokovi u telu
    * Suva usta
    * Znojenje


Čudne posledice anksioznosti

Osoba koja je bila duži vremenski period u anksioznom stanju može poprimiti neke naizled veoma čudne i zastrašujuće osobine i pomisliti da se zauvek "promenila" ili da će zauvek ostati takva. Stvari koje se opisane ovde su posledice dugotrajnog anksioznog stanja u kojem je osoba bila. Još jednom, shvatite da su sve ove posledice prolaznog karaktera.

Neke od tih stvari su:

    * neodlučnost
    * (auto)sugestija
    * gubitak samopouzdanja
    * osećaj "raspadanja" sopstvene ličnosti
    * depresija
    * opsesija i opsesivne misli

Te stvari se kod osobe razvijaju baš tim redom kao što su napisane. Da li uviđate šablon? Jedna stvar vodi ka drugoj itd...
Neodlučnost

Neodlučnost može biti veoma iscrpljujuća stvar za anksioznu osobu. Usled dugotrajne psihičke i emocionalne iscrpljenosti, osoba je dovoljno da pomisli na jedan aspekat nekog problema, i da se emocionalno veže za rešenje. Odmah posle toga može pomisliti i na skroz suprotan aspekat problema i da se i za njega emocionalno veže istim intenzitetom kao sa onim prvim.

Anksiozna osoba čas razmišlja na jedan način, čas na drugi način, i nikako ne može da se odluči šta je "pravi" način, jer oba načina izlgedaju ravnopravni. To osobu samo dodatno iscrpljuje i demorališe, jer ne zna za šta treba da se odluči.
(Auto)Sugestija

Usled svoje neodlučnosti koja ja nastupila kao rezultat dugotrajne anksioznosti, i usled nemogućnosti da "donosi prave odluke", osoba počinje da se okreće ka drugima i počinje da veruje drugima više nego sebi. Povremeno je podložna i autosugestiji da se možda nikada neće oporaviti, i reakcija osobe na ovakvu misao može biti zastrašujuća...

Pošto je osoba sada u stadijumu totalne zbunjenosti, više ne zna da li da veruje sama sebi ili drugima, ili da li uopšte nekome treba da veruje, nije ni čudo da je sledeća stvar koja nastupa upravo gubitak samopouzdanja.

Dezintegracija sopstvene ličnosti

Sledeća stvar koja može da nastupi na scenu jeste tzv osećaj "raspadanja sopstvene ličnosti", odnosno dezintegracija ličnosti. Nemojte da vas ovako nešto plaši. Osoba se oseća kao da je na neki način izgubila samu sebe, izgubila svoje "ja", dezintegrisala se... Naravno, ovo je samo subjektivna predstava (pogrešna), vaša ličnost se nije raspala u pravom smislu te reči.

To možda nije slučaj sa vama, ali ako se osećate kao što je iznad opisano, shvatite da je sve to posledica dugotrajnog straha i tenzije, i vaš um pokušava na racionalan način da objasni samom sebi šta se sa telom dešava. To stvara iluziju dezintegracije, odnosno "raspadanja ličnosti". Shvatite - to je iluzija.

Prihvatite sve ove čudne osobine koje ste možda poprimili i shvatite da, čim se vaše emocionalne reakcije smire, da ćete se ponovo osećati "integrisano". Shvatite još i da je ovo samo trenutna stvar - prolazna faza. Tokom vremena, vratiće vam se samopouzdanje, a kad vam se povrati samopouzdanje, bićete ponovo u harmoniji.

Međutim, možda će vam u početku sve ovo izgledati jako teško i možda stvarno nećete misliti da je oporavak moguć. Ok, prihvatite to...

Ono što je bitno za početak jeste da ČVRSTO ODLUČITE da se promenite.

Videćete da će vam ta vaša sama odluka dati jedno novo osećanje - osećanje koje možda dugo vremena niste osetili. To je početak povratka vašeg samopouzdanja.

Kako vaše samopouzdanje bude raslo sve više i više, nada u to da će vam biti bolje će uskočiti u igru. Možda ćete povremeno i očajavati i opet pomišljati da se nikada nećete oporaviti, to više neće biti bitno, zato što ćete sada imati oslonac - određenu količinu samopouzdanja koju ste stekli svojim iskustvom. Upamtite - samopouzdanje koje jednom steknete svojim iskustvom vas nikada neće napustiti!


Izlečenje anksioznosti

Ja znam da je anksiozna osoba nervozna i da često nema strpljenja da pročita članak u novinama, a kamoli nešto duže. Međutim, siguran sam da za vas predstojeći članak neće biti problem da ga pročitate celog, jer se radi upravo o vama i vašem izlečenju.

Možda "izlečenje" baš i nije najbolji termin za ovako nešto, jer niko od vas nije bolestan, u pitanju je samo poremećaj (a poremećaj se može ispraviti). Upamtite - vi niste bolesni!

Prvo da napomenem da ne postoje nikakve "prečice" ili "tajne" koje vam drugi mogu ispričati ili pokušati prodati, a koje se tiču Vašeg izlečenja anksioznosti. Ne nasedajte na razne "brze načine" da se izlečite. Vaše anksiozno stanje nije vam se izgradilo preko noći, zato neće moći ni preko noći da ode. Imajte to u vidu svo vreme!

Izlečenje ZAISTA POSTOJI, ali zahteva određeni trud i rad od strane Vas da bi ste uspeli u tome. Još bitnije, zahteva od vas da VERUJETE da ćete uspeti, da ćete pobediti!

Vaše izlečenje se sastoji iz 4 koraka (ujedno ovo se može primeniti i za sva anksiozna stanja):

   1. Suočavanje sa simptomima
   2. Prihvatanje simptoma
   3. Prepuštanje simptomima
   4. "Neka vreme odradi svoje"

Suočavanje sa simptomima

Identifikovanje simptoma i suočavanje sa trenutnim stanjem. Ovde je sve jasno. Dobro znate koje simptome imate, prepoznajte ih, usvojte ih u svojoj svesti, znajte da su tu i da će biti tu neko vreme (ovo nije ništa loše).

Prihvatanje simptoma

Potpuno prihvatanje simptoma. Budite spremni da prihvatite i živite sa svojim simptomima neko vreme. Prihvatite svoje simptome kao nešto što će biti sa vama određeno vreme.. ali i kao nešto što će posle izvesnog vremena proći, budite uvereni u to!

Ali nemojte praviti grešku i misliti da će vaši simptomi proći čim ih vi prihvatite. Vaši nervi su i dalje preosetljivi, biće potrebno određeno vreme da se ta osetljivost smanji.... Samo sa istinskim prihvatanjem uspevate da prekinete taj začarani krug "strah->adrenalin->strah".

Treba shvatiti da su svi simptomi u stvari refleksija našeg trenutnog raspoloženja. Međutim, morate shvatiti da će biti potrebno određeno vreme da vaše telo usvoji to vaše prihvatanje simptoma, zato se pomirite sa tim da će vaše telo verovatno u početku nastaviti da se ponaša u skladu vašim pređašnjim raspoloženjem kome su dominirali strah, tenzija itd...

Ne zaboravite, bilo je potrebno određeno vreme kako bi strah i tenzija preplavili vaše telo i postali vaše "normalno" stanje, isto tako će biti potrebno određeno vreme kako bi telo usvojilo neko novo raspoloženje kao "normalno". Zato je vreme veoma bitan faktor. Vreme je vaš dobar prijatelj. Ali dok čekate da vreme prođe, u pozadini mora biti prisutno APSOLUTNO i ISTINSKO PRIHVATANJE onoga što vam se dešava.

Ako vam se ruke znoje, pustite da se znoje! Ako vam ruke drhte, prihvatite to, i ne pokušavajte da izmenite ništa! Ako vam srce lupa, pustite da lupa. PRIHVATITE svoje simptome u potpunosti, kao nešto što je trenutno vaš sastavni deo...

Ovo je veoma bitno: Koliko god zastrašujući vaši simptomi bili, ne pokušavajte da se borite protiv njih, nećete pobediti! Prihvatite ih, nemojte se boriti. Istinsko prihvatanje znači prihvatanje svojih simptoma (koji god da su) bez pridavanja značaja njima, bez vaše zapanjenosti simptomima.

U početku će vam sve ovo delovati kao vrlo teško i gotovo nemoguće. Možda ćete jednog trenutka prihvatiti simptome, sledećeg nećete moći... Nemojte da vas ovo uznemirava, to je sasvim normalno. Sve što se od vas traži jeste da budete spremni da neko određeno vreme funkcionišete sa svojim simptomima, dok oni rade svoje, bez pridavanje pažnje njima.

Prepuštanje simptomima

Prepuštanje je podjednako važno kao i prihvatanje. Umesto što se borite, treba da "plutate vodom", da se prepustite. To jednostavno znači da je potrebno da "predate bitku", da prekinete da kontrolišete svoje strahove, da prekinete da "uradite nešto po tom pitanju", i da prekinete da svu svoju pažnju usmeravate na konstantnu samo-analizu. To znači i jedan novi pogled na celu stvar.

Nije potrebno da gledate na svoje simptome kao na neke izazove koje je potrebno prebroditi.

Ako vaše telo drhti, pustite da drhti. Nemojte osećati potrebu da to treba stopirati. Ne pokušavajte da "izgledate normalno". Ne pokušavajte da se na silu opustite. Jednostavno neka ta misao opuštanja bude u vašem umu za početak. Ovde se radi o jednostavnoj filozofiji - olabavite malo. Drugim rečima, nemojte biti uznemireni ako ste pod tenzijom i ne možete se opustiti.

Kada ste vi spremni da prihvatite vašu tenziju, to opušta vaš um, a opuštanje tela dolazi potom. Ne smete očajnički žudeti za opuštanjem. Relaksacija dolazi sama po sebi. Pustite da vaše telo samo od sebe nađe svoj način da se opusti, dakle bez vaše kontrole ili uticaja. Radite na ovome iz dana u dan. Uspeha mora biti!

Olakšanje koje možete osetiti nakon "predaje bitke" i shvatanja da zapravo ovde ni ne postoji nikakva bitka, sem one koju sami u mislima stvarate - može vam doneti iznenađujući unutrašnji mir za koji ste zaboravili da postoji unutar vas samih.

U vašem konstantnom nastojanju da kontrolišete svoju tenziju, vi ste lučili sve više i više adrenalina, pri čemu su se organi stimulisali i stvarali senzacije i simptome od kojih ste uporno pokušavali da pobegnete. Kakav paradoks, zar ne?

"Neka vreme odradi svoje"

Ovo je prilično jasno, potrebno je da prođe određeno vreme da bi ste ponovo bili dobro. Nemojte meriti kako napredujete iz dana u dan, ali budite uvereni da ćete u skorašnjoj budućnosti biti dobro.

Budite spremni da neko vreme putujete nizbrdo i uzbrdo. Put oporavka podrazumeva i određene privremene poraze, prihvatite to i nemojte se razočarati kad krenete "neki korak unazad". Za svaki korak koji napravite unazad, napravićete dva unapred, verujte mi.

Gledanje unapred sa čvrstim samopouzdanjem je od velike pomoći. To vam omogućava da neometano prolazite pored jučerašnjice, današnjice i sutrašnjice... sve do oporavka.

Ne zaboravite, za vreme oporavka, vaš primarni pravac jeste "unapred" i "na gore".

Vreme je vaš najbolji prijatelj. Vreme leči sve!


Izvor

zdravo svima ,
nije me bilo neko vreme bila sam jako zauzeta 
pa eto me opet da se jadam   
u poslednje vreme imam problem samo kad legnem da spavam ,naime , bruji mi u usima i kao da sam bila na nekoj utakmici odzvanja mi u glavi ,ko neko urlanje ,vika,agresivni glasovi ...zakazala sam kod mog psy,on kaze da nije hitno moze da saceka sledecu subotu a mene je jako strah neznam sta mi se desava...znaci samo kad legnem u tisii ..preko dana sam ok malo vise umorna ali samo to ...sta vi mislite dali je to sbog umora ili

Stavi sluske na ushi, i pusti neki sentish....to bi trebalo da resi problem 

Danas nam je u goste na predavanju na Institutu za psihijatriju bila žena koja je patila od anksioznosti (jer je i tema predavanja bila: Anksiozni poremećaji). Meni je najviše zapalo za oko to kako je ona pozitvna osoba, kako na život gleda sa vedre strane... I pre nego što je obolela bila je takva...
A zastrašujuća je činjenica što se ne zna tačan uzrok njenog stanja... Veruje se da je donekle nasledno, ali tačnog uzroka nema... Ta činjenica mi je malo spooky... 

Zdravo svima!Kako razlikovati prave simptome neke bolesti od simptoma anksioznosti,pogotovo ako se prepustimo simptomima anksioznosti,koji mogu biti jako slicni simptomima nekih organskih poremecaja?Hvala puno na odgovorima,iznecu i ja po neko misljenje o tome i slicnim pogledima,kasnije.

hvala dare eto resio si mi problem malo skuplje placam struju ali svake noci se uspavam sa tv -om
Reci mi samo dali znas sta tacno mozemo osetiti u napadu panike....I dali tempetatura moze da prouzrukuje uznemirenosr i Anksioznost  ili je samo  posledica?
Hvala vam unapred !!!

To mogu samo dijagnostičari, laički je jako teško, maltene nemoguće, posebno ako se radi o samoposmatranju. 

Tjeskoba i strepnja

Ubraja se medu najčešće pshičke poremećaje. Oboljeli žive u napetom iščekivanju da će se nešto strašno dogoditi. Crne slutnje i zebnja guše radost življenja. Ipak, djelotvorna pomoć postoji!
 
Generalizirani ili opći anksiozni poremećaj očituje se slobodno lebdećim i neodređenim strahom, strašljivim iščekivanjem, tjeskobom i strepnjom, unutrašnjim nemirom, psihomotornom napetošću, hiperaktivnošću, autonomnog živčanog sustava i specifičnim oblicima ponašanja. Opći anksiozni poremećaj (OAP) je najčešći oblik straha koji spada i medu najčešće psihijatrijske poremećaje.

Tko oboljeva?

Prevalencija se procjenjuje na 2,3 - 6,4 %. Češće je zastupljen u žena u općoj populaciji. Početak bolesti obično je postupan. Najčešće se javlja u kasnim dvadesetim ili tridesetim godinama odnosno kasnim tinejdžerskim godinama.

Koji su uzroci?

Kako i zašto nastaje generalizirani anksiozni poremećaj nije još u potpunosti jasno. Velika važnost pridaje se predispoziciji ili sklonosti neke ososbe ka anksioznom reagiranju i stresogenim životnim događajima. Stresogeni životni događaji podudaraju se s pojavom generaliziranog anksioznog poremećaja u 50% pacijenata i igraju važnu ulogu održavanju ovog poremećaja. Dogadaji koji imaju značenje buduće opasnosti u velikoj mjeri izazivaju anksioznost.
 
Najpoznatije psihoanalitičke teorije koje objašanjavaju strah su:

   1. teorija o transformaciji libida u anksioznost (neiskorištena seksualna energija).
   2. signalna teorija anksioznosti (upozorenje na nesvjesne impulse i opasnost).
   3. teorija o porođajnoj traumi kao prototipu anksioznosti.
   4. separaciona teorija anksioznosti (strah od odvajanja)

Bihejvioralne teorije nastanak OAP objašnjavaju vezivanjem odgovora straha za prethodno neutralne stimuluse procesom kondicioniranja (traumatsko kondicioniranje straha). Prema kognitivnim teorijama OAP perzistira zbog načina na koji oboljeli razmišljaju o simptomima.
Biologijska istraživanja ukazuju na poremećaj u sustavu benzodiazeinski receptor � GABA � kloridni kanal (anksiogene tvari), zatim poremećaj u noradrenergičkom sustavu, itd. Dokazana je i uloga genetskih čimbenika.

Kako se poremećaj očituje ?

Očituje se doživljavanjem neodredenog straha koji preplavljuje oboljelog kao da ga potpuno obuzima i oboljeli kao da lebdi u njemu slobodno lebdeći ne znajući podrijetlo ni razloge straha. Strašljivo iščekivanje oboljeli opisuje kao neku strepnju da će se nešto strašno dogoditi. Opet sveprožimajući strah cini da su oboljeli potpuno paralizirani, osjećaju bespomoćnost i nesigurnost. Prisutni su još i razdražljivost, poteškoće u koncetraciji, smetnje u komuniciranju s okolinom, smetnje spavanja, košmarni snovi i sl. Simptomi psihomotorne napetosti očituju se osjećajem unutarnjeg pritiska, kao da će puknuti, kao da im nešto iznutra pritiska grudi, zatim podrhtavanjem pojedinih dijelova ili cijelog tijela, agitacijom, nemogućnošću da budu mirni, na jednom mjestu, bolovima u mišićima, brzim zamaranjem. Hiperaktivnost autonomnog živčanog sustava prepoznaje se po prisustvu simptoma kao što su površno disanje, osjećaj nedostatka zraka, palpitacije i tahikardija, znojenje, vlažni dlanovi, suha usta, vrtoglavica i osjećaj mutnoće, u glavi, mučnina, proljev, valovi vrućine i topline u tijelu, učestalo mokrenje, teškoće gutanja, osjećaj knedle u grlu. Oboljeli razviju i specifično ponašanje koje karakterizira pojačan oprez, nestabilnost, sumnjičavost, što sve upućuje na to da je osoba prožeta anksioznošću.

Dijagnosticki kriteriji za generalizirani anksiozni poremecaj

A. Pretjerana anksioznost (zabrinutost,napetost, strahovanje ili bojažljivo iščekivanje) u vezi sa svakodnevnim aktivnostima i događajima prisutna većinu dana u posljednjih šest mjeseci.
 
B.Najmanje četiri od slijedećih dolje pobrojanih simptoma:

   1. plapitacije ili lupanje srca, ubrzan rad srca
   2. znojenje
   3. tresavica ili drhtanje
   4. suhoća usta koja nije poslijedica dehidratacije ( manjka vode ) ili uzimanja lijekova
   5. poteškoće u disanju
   6. osjećaj nedostatka zraka
   7. bol ili nelagoda u prsištu
   8. mučnina ili nelagoda u trbuhu
   9. osjećaj vrtoglavice, nestabilnosti, nesvjestice ili ošamućenosti
  10. osjećaj nestvarnosti okoline ( derealizacija ) ili vlastite ličnosti kao da nije tu ( depersonalizacija )
  11. strah od gubitka kontrole ili svijesti, strah od ludila
  12. strah od smrti
  13. osjećaj vrućine ili zimice
  14. osjećaj umrtvljenosti ili mravinjanja u tijelu
  15. napetost mišića ili bol
  16. uznemirenost i nesposobnost opuštanja
  17. osjećaj napetosti, na rubu živaca
  18. osjećaj grudve u grlu ili poteškoće gutanja
  19. pretjerana reakcija na mala iznenađenja i reakcije prepasti
  20. poteškoće koncentracije ili mentalna odsutnost zbog zabrinutosti ili tjeskobe
  21. perzistentna razdražljivost
  22. poteškoće usnivanja zbog zabrinutosti

Zdravlje i život

ja se skroz prepoznajem ,samo da dodam napade panike i opsesivne ,morbidne i cudne misli 
NEMOGU VISE BRE !!!!!!