Sve dijagnoze mozete naci na netu.. samo, nisu to stvari kojima se treba igrati.. ne samo sto mnogi pojmovi nisu precizno definisani, a da ne govorim o hakovanju.. pa kada se sve to sabere sa osobom koja traga za informacijama(ne daj Boze da je panicar!!!) onda moze svasta da ispadne..  zato je najbolje pitati svog lekara! Ili pak zasukati rukave i prelistati neq enciklopediju..   

ja sto vise citam sve mi je teze u svakoj se bolesti prepoznajem 

me to, me to sis' bolje da sam uzela nick hipohondar  ..bilo nekad, ne ponovilo se.. 

Ovdje u Holandiji sam nedavno citao u casopisu "Psihologija" da je veoma vazno suociti samog sebe s svojim strahom, a ne bjezati i pokusavati njega izbjeci. Izbjegavanje ( uzimanje lijekova, baviti se raznoraznim stvarima da bi si misli na nesto drugo mogao usmjeriti itd. ) pogorsava situaciju i sve vise jaca prisutni strah.
Kazu znaci da je prava metoda da covjek jednostavno pusti sebe u momentu u strahu tom prisutnom i vidi sta ce se istinski desiti, znaci ne skrecati paznju na nesto drugo ili ljekove uzimati. Poslje izvjesnog vremena strahu vise jendostvano nece biti interesantno da se pojavljuje ako mu se pustis i pokusas da imas na umu da ti je to samo u glavi i da u biti nema cemu istinski da se plasis. Strahu je cilj da te isprepada i upozori necemu, ali ako se taj strah bezsmisleno pojavljuje bez ikakve adekvane inicijative, onda znaci da je taj alarm u nasem mozgu poremecen i pravi paniku bez ikakvog razloga. Cim covjek ovo istinski shvati i uprinta to sebi u glavu i pocne da praktisuje metodu u momentu pojeva straha, trebalo bi vec poslje par puta da ima efekta u pozitivnom smislu.

I ja se slazem. Mislim da svako od nas poseduje dovoljno snage u sebi da prenebregne svaku "blazu" psihicku prepreku, bez lekova. Rad i angazovanje jesu lek. Svakodnevni rad na sebi iznutra, ali i bilo koja vrsta fizickog rada/aktivnosti poboljsavaju stanje psihe. Izvlace iz letargije, a i nestaje nervoze jer i nemas kad da se nerviras dok si usredsredjen na to sto radis  p.s. narafno da mislim na rad koji vas ispunjava 

Anksioznost guši srce

  Novo istraživanje pokazuje kako ljudi s dugotrajnim anksioznim poremećajem, koji se definiše kao izraženi osećaj straha i teskobe, imaju povišen rizik za srčani udar. Ipak, i strah se da lečiti. Istraživanje su sproveli stručnjaci sa Univerziteta Južna Kalifornija u Los Anđelesu. Proučavali su podatke 735 muškaraca i otkrili povezanost između anksioznog poremećaja i bolesti srca: što je duže osoba imala anksiozni poremećaj, to je rizik za probleme sa srcem bio veći. Oni koji su imali najteži anksiozni poremećaj suočavali su se i s više od 40% povećanim rizikom za srčani udar. Dr. Biing-Jiun Shen, profesor asistent psihologije na spomenutom Univerzitetu, komentarisao je: "Ono što vidimo je puno više od onog što možemo objasniti krvnim pritiskom, debljinom, holesterolom, godinama, cigaretama, nivoom šećera u krvi i ostalim faktorima rizika za kardiovaskularne bolesti." Ipak, stručnjaci su dodali da je anksioznost 'vrlo izlečiva' i preporučili su terapiju ljudima koji pate od napada panike, socijalne fobije ili ih neprestano more brige.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Circulation.

Stetoskop
 

resenje je srecna ljubav
to medicinari tako razumelju da hajde da kastriramo

Pre od prilike 2-3 godine dobila sam prvi napad.Nalazila sam se u autobusu prepunom ljudi od kojih nikog nisam poznavala...Milsila sam da cu umreti ili poludeti ili...Bilo mi je jos gore jer nikog nisam poznavala nisam znala kako da zatrazim pomoc a jos manje da objasnim sta mi je..Autobus je putovao 1h a meni se cinilo da je proslo 10 sati..Srce je ubrzano lupalo,vid mi se mutio.Uzalud sam se trudila da skrenem misli.. bilo mi je sve teze..To stanje je trajalo nekoliko sati posle cega je usledio dug period depresije.Mislila sam da polako ludim i gubim vezu sa razumom.Napadi posle toga nisu bili cesti ali su se desavali bar jednom u dva meseca samo su bili nekako blazi.Nakon 2-3 godine od kad sam dozivela prvi napad dogodilo se da sam imala smrt u porodici.Posle tog pretrpljenog stresa napadi su postali sve cesci i tezi i zato sam potrazila pomoc psihijatra.Na razgovoru sam objasnila sve simptome i pricala o svom zivotu i problemima.Dijagnoza je bila da patim od Panicnog poremecaja i depresije sto je posledica moje preosetljivosti.Prepisali su mi Zoloft 200 mg dnevno e evo pijem ga vec dva meseca.Najvise sto mi je pomoglo je to sto mi je psihijatar objasnila da je u napadu panike taj osecaj koji dozivljavam sve i da necu ni poludeti ni umreti..

Trebala sa da potražiš pomoć čim ti se desio prvi napad... Tako bi možda tvoj poremećaj manje napredovao...

A lekovi... ne mislim da su lekovi "lek" za sve.. Treba pronaći stvarni, dublji uzrok tvog stanja i na adekvatan način ga lečiti... U ovakvim slučajevima se dobrom pokazuje i kognitivno-bihejvioralna terapija...
Osim ako, naravno, poremećaj nije organske, tj. fiziološke prirode... u tom slučaju su lekovi neminovnost...

Da znam sve to..Mogla bih da dam otkaz na poslu i da pobegnem sto dalje od svih ljudi i problema koji uticu na moju psihu.Ali dosla bih opet negde gde bi opet poceli novi problemi itd i opet sve isto.Svatila sam da sam ja jednostavno takva i prihvatila sam sebe takvom kakva jesam.Preosetljiva..Zoloft mi daje dobro raspolozenje samo sam svesna i te cinjenice da je to verovatno samo dok ga konzumiram.I dosta utice na moj apetit.Smrsala sam 6kg.