Naravno, koleginice 


Nekako pomaze 
Imam josh nekoliko pitanja, ali sam trenutno u velikoj zurbi, tako da cu se kasnije ukljuciti u temu.


Pozdrav 

Necu da se ubacujem u taj zivot, nisam ja za to.
Jednom prilikom poceo sam da se tresem, medju svim tim ljudima, ali ok, prezivelo se, kao i sve, tako da je mnogo bolje sada.
A necu da radim ono sto druge cini srecnim, mada i sreca je relativna danas.
Radim ono sto cini mene srecnim.
Tako i danas uspeo sam da se glupiram sa nepoznatim ljudima, pa cak i da ih nasmejem time.
Ne, to ne menja moj odnos prema ljudima ja se i dalje drzim svojih stavova.
A sto se tice predhodnog pitanja, ne nemam.
I drago mi je da ovo pomaze dare_, cekam novi niz pitanja.

Neznam kakve veze ima ansioznost kao psihčki poremećaj sa kriticizmom (čak mi nije jasna ni ta reč), predrasude, osuđuvanje.

Ovo su samo nabacani pojmovi, kakve upošte ima veze predrasuda i ansioznost. Da li ljudi možda prepoznaju anksioznost kod drugih , pa prema njima imaju neke predrasude.

Anksioznost je vrlo čest psihički poremećaj ( namerno nisam hteo da kažem bolest ), i veoma se lako da kontrolisati kada si u društu.

Kognitivno-bihejvioralna terapija napr. može da pomogne u lečenju anksioznosti koja treba da se leči. Ako se ne leči sledeći stepen su panični napadi, i u najgorem slučaju agorafobija.

Ne mogu da ne primetim da ti zasmejavanje i zabavljanje drugih  dodje kao neki ventil. Znaci ipak tezis za nekim kontaktom, i da ostavis utisak opustene osobe? Vreme ce pokazati kome ce ostati dobri zivci :-)
i mislim da jos uvek nisi definisao problem. Smeta li ti sto si takav, ili sto drugi ne razumeju? Mislis da bolje zive? Osudis ih jer ne znas kako da prihvatis njihovu srecu. Koliko vrednujes svoj zivot uopste?

Ma sa tom anksioznoscu se nekako borim ja.
A ne znam koji mi je problem pa sam malo nabacao pojmove.
"Umetnik" nije bio inspirisan  .
A ovo, ma nisam ja zabaljac neki, nego eto volim da se glupiram, da ubijem malo muku.
Jednostavno se ponasam kako mi dodje u trenutku, u jednom trnutku mogu da rezim a u sledecem da lupam.
Meni ne smeta previse kakav sam, prihvatam to.
Vecina me ne razume, ali ok ne mogu, prihvatam i to.
Moj zivot nije los sve u svemu.
A moj problem ne znam sta je, zato sam i dosao ovde.

Ma sve je u redu sa tobom , ne filozofiraj previše o tome kako si jedinstven i niko te ne razume.

Ne silazimo svi sa iste trake, nismo klonovi, razlike u karakterima su velike.

E sada da li je u redu ne znam, nadam se da jeste.
Mozda sam ja samo malko vise na svoju ruku, ali opet, ko ce ga znati zato pitam pametnije od sebe.
E evo vidis, moj najveci problem su te razlike, i njihovo prihvatanje.
Da su svi moji klonovi, eh, pa gde bi nam bio kraj.
Bilo bi to, jedno savresno drustvo, jedan savrseni poredak.
U ovom trenutku osecam se kao Hitler ili Staljin.

Bio bi to savrseni poredak? Ma daj, nemoguce, sigurno imas bar jednu manu :-)

Ma imam na pretek, nego kazem, kada bi svi bili moji klonovi, nikog ne bi bilo za osudjivanje, i ja bi funkcionisao savsreno.
Dosta o sanjarenju, vracamo se u realni svet.

Aj da idemo na panicne napade ja imam da kazem mnogo oko tih problema !