Ana Lukić: Svi treba da nauče ovaj jezik
Blic žena, Ana Vodinelić, 07. 02. 2013. 00:02
Komentara 0 | Preporuka 0

Ana Lukić je diplomirani pravnik, ali ima još jedno zvanje, ona je tumač za srpski znakovni jezik. Dete je gluvih roditelja, pa je pored njih još kao devojčica pošla na obuku u Savez gluvih Srbije (SGS).

 


Ana pokazuje kako se na srpskom znakovnom jeziku pokazuje njeno ime

Tamo je stekla formalno znanje o srpskom znakovnom jeziku, potom ga je naredne dve decenije usavršavala.
– Prepreke u komunikaciji nastaju isključivo zbog manjka obrazovanja, kulture i vaspitanja. To odgovorno tvrdim – priča i ističe da je ponosna na svoje roditelje, mamu Radojku, koja je do penzije radila kao knjigovezac, i na tatu Stojana, čuvenog tapetara.
Ana je Beograđanka, ima 37 godina i radi kao koordinator na Odeljenju za ljudske resurse u firmi „Tetra pak“. Pored toga, kao tumač ima puno klijenata, a stigla je i pred TV kamere.
Možete je videti na Prvom programu RTS-a u vestima za osobe sa oštećenim sluhom. U ćošku ekrana videćete devojku koja vešto prezentuje vesti znakovnim jezikom. Ona najčešće radi vikendom, a od ponedeljka do petka smenjuju se njene kolege Desanka Žižić, Svetlana Pešić i Tomislav Tomanović.
U početku je prevodila za džeparac, a vremenom je zavolela taj posao, pa mu se profesionalno posvetila.
– Nema preciznog podatka o broju znakova u našem jeziku. Spontano je nastao u zajednici gluvih, neznatne znakovne razlike određuje govorno područje. Naš alfabet ima 30 slova, a svakom odgovara jedan znak – objašnjava.
 
KOLEGA, PRIČAJTE SPORIJE
Ana je najpre prevodila u sudovima, na venčanjima, sastancima u SGS-u, na raznim konferencijama osoba s invaliditetom...
Kao simultani prevodilac-početnik strahovala je da li će prevesti sve i tačno.
– Spikeru je bilo teško da prilagodi brzinu čitanja mom prevodu, a ni meni ne beše lako da ga ispratim... – seća se.
Danas su uigran tim i iza kamera se odlično snalazi.
– Stižem u garderobu i šminkernicu sat pre emitovanja emisije. U redakciji Informativnog programa, takozvanom desku, urednik mi predaje vesti. Posao je dinamičan i izuzetno uzbudljiv.
Oko dvadesetak minuta se upoznaje sa informacijama, pa sa spikerom ulazi u studio. A onda kreće akcija.
– Da bih bila preciznija, uz ono što izgovara spiker, pratim i pisani tekst na pomoćnom ekranu. Prenosim informacije pokretima i položajem ruku, držanjem tela i glave, mimikom i otvaranjem usana.
Ana je izuzetno vešta u svom poslu. Priča da je za prevođenje vesti potrebna velika koncentracija. Rad na konferencijama i raznim sastancima traži dužu pripremu zbog višečasovnog trajanja.
– Kad sam došla na RTS, već sam ovladala tim zanatom. Dosad nisam imala većih poteškoća. Pratim i rad kolega, podrška smo i kritičari jedni drugima. Većinom se poznajemo iz detinjstva i negujemo kolegijalnost bez sujete.
 
ZAŠTO SU NA MENI OBA REFLEKTORA
Pamti svoje vatreno prevodilačko krštenje na jednoj manifestaciji u valjevskom Domu kulture.
– Na počeku skupa tumačila sam na bini jednog govornika. Ali, na tom mom pionirskom podvigu dve stvari su krenule naopako. Umesto da jedan reflektor okrenu ka govorniku, a drugi ka meni, sve reflektore su uperili u mene – smeje se.
Desio se i drugi peh. Čovek je govorio prebrzo, zaboravio je da Ana prevodi.
– Tresla sam se od treme, žurila sa prevodom ispred svetala uperenih kao na saslušanju. Bila sam izbezumljena, ruke su mi se znojile… Na sreću, u jednom trenutku jedan reflektor se skinuo sa mog bića. Konačno je i druga osoba na bini bila pod svetlosnim snopom. Ali ta agonija je za mene trajala čitavu večnost.
Prevodioci znakovnog jezika većinom su deca gluvih roditelja, vaspitači iz škola za decu oštećenog sluha i zaposleni u organizacijama koje se bave tom populacijom.
U državi nema mnogo prevodilaca i tumača, a među njima su i gluvi i nagluvi.
 
SVE DOMAĆE EMISIJE TREBA DA SE TITLUJU
Ana kaže da se u Srbiji znakovni jezik ne uči na fakultetu. Kurseve drži SGS. Od pre tri godine postoji i Asocijacija tumača srpskog znakovnog jezika, koja organizuje profesionalna usavršavanja za tumače.
– Znakovni jezik u svetu ravnopravan je sa drugim jezicima. Brojni su primeri poznatih svetskih pevača koji odavno nastoje da svoju muziku približe toj ciljnoj grupi.
Na primer, Željku Joksimoviću u spotu za pesmu „Nije ljubav stvar“ društvo pravi tumač za znakovni jezik. I pevačica Ana Stanić je video-klip za numeru „20, 30 godina” snimila tako da pesmu razumeju i gluvi.
Prevodilački putevi Anu su odveli na mnoge destinacije. A ona obožava da putuje, voli da upoznaje ljude, različite kulture.
– Dragoceno mi je bilo učešće na godišnjem Evropskom forumu tumača znakovnog jezika u Glazgovu. Sa kolegama iz celog sveta razmenila sam iskustva i saznali šta su trendovi u toj oblasti.
Mada, priznaje da se stvari i kod nas menjaju nabolje. Televizije uvode prevode, titluju program ili angažuju tumače.
– Naravno, to ne ispunjava sve potrebe osoba sa oštećenim sluhom, ali je pomak – priča i predlaže: – Sve domaće emisije i filmovi treba da se titluju. Osobe sa oštećenim sluhom zaslužuju bolje uslove za školovanje, država za njih mora da stvori više radnih mesta.

Izvor: Blic

офкорс...такође,СВИ треба да науче како функционише нуклеарни реактор,мандарински,исхрану мерката и белоглавог супа,процес производње у тојотиној фабрици...

Jedva sam naucio pisati,a ne sad jos i ovo 

U Srbiji ima jako velik broj nepismenih ljudi,mozda bi im znakovni jezik bio laksi 

Ovo je lepa inicijativa. Lep predlog.

Jeste da ne slusam Joksimovica, ali ovo je dobar primer kako i ljudi sa ostecenjem mogu da shvate poruku

Pa gluvonemi samo i slusaju Jelenu Karleusu,ako budu ovi u spotovima JK kao kod Zeljka Joksimovica izgubice i ono malo fanova sto je gotive  Kad cuju o cemu peva 

Engleski sam naučio zbog kompjutera, ako budem u prilici da se družim sa gluvo-nemima, naučiću i taj jezik.

Ukratko, učim ono što mi treba.

Nekada se vodilo racuna da spikeri na JRT imaju pravilan izgovor upravo zbog toga, kako bi osobe sa ostecenim sluhom (nisu svi gluvonemi) imali priliku da se informisu.
Danas na vecini stanica ni ja sam relativno normalnim sluhom ne mogu da razumem sta spikeri i voditelji govore, a mogu misliti kako to mrmljanje i sricanje dozivljavaju oni.

Inace, pokrenuli su i zanimljivu akciju sa nadsinhronizacijom filmova za osobe sa ostecenim vidom, ali mislim da je najveci nedostatak to sto isti glumci sinhronizuju sve filmove.

Takodje, ovo nije novina, samo je zaboravljeno. Secam se da se Morzeova azbuka ucila u izvidjacima. Drugarica iz detinjstva koja je isla na katolicku veronauku, ucila je ovaj znakovni jezik, postojale su emisije na (cini mi se) RTV Sarajevo sa tecajem znakovnog jezika... i tako dalje...

Предлажем оне кинеске линије.
Око 30 000 знакова.
Хиљаду-две, мање-више.

Znakovni jezik nije atomska fizika...
Svako moze da nauci par osnovih stvari, npr. kako rukama da "pokaze" svoje ime...






Ko zeli vise... moze i vise... ali opet ne vidim sta je to toliko skandalozno...

да имам у породици глуву особу или да познајем неког ко је глув или да имам колегу на послу или странке које су глуве...сигурно би научио основне ствари...за 15 година на послу ми је у канцеларију ушла само једна глува особа...одрадили смо комуникацију са папиром и оловком

али наравно...кога интересује-нека учи ...нити је скандалозно нити имам било шта против
против сам таквих бомбастичних наслова