Американци мењају тактику ратовања

ВАШИНГТОН, 30. Априла - Америчка армија мора да се прилагоди променама у начину ратовања, изјавио је заменик секретара за одбрану Вилијем Лин.

Како је саопштио Пентагон, Лин је у Лос Анђелесу, пред члановима утицајног Савета за светске послове, рекао да у министарству одбране настоје да војну стратегију преусмере у складу са кретањима "тектонских плоча" из окружења америчке националне безбедности.

Док америчка војска наставља борбе у Ираку и Авганистану, у министарству се припремају за будуће сукобе, рекао је Лин.

Раније стратегије нису обраћале довољно пажње на текуће сукобе, рекао је он и додао да у министарству мењају тај приступ.

Према његовим речима, сада би у рату највећи изазов представљала могућност да такозване отпадничке државе, затим терористичке групе и чак криминалне банде дођу у посед опасних технологија.

"Терористичке организације и отпадничке државе настоје да дођу до оружја за масовно уништење, побуњеници су наоружани импровизованим експлозивним направама које могу да пробију наша најсавременија оклопна возила. Знамо, чак, за криминалце опремљене компјутерском технологијом светске класе", каже Лин.

Војска мора бити спремна да се суочи са тим изазовима, а да и даље буде способна да се носи са армијама других великих сила, истакао је он.

Друга промена је да ратови, сукоби, ванредне ситуације трају дуже него раније. Стара стратегија била је заснована на ратовању у два велика, готово истовремена сукоба. Али планери су претпостављали да ће ратови подсећати на "Пустиињску олују" из 1991, која је била моћан и брз удар.

"Тај концепт више не одговара нашој текућој реалности. Ми већ водимо два рата, у Ираку и Авганистану, у којима се почетни интензитет није показао као најизазовнији. После осам година, схватамо да је трајање тих сукоба оно што представља највећи притисак на америчку војску. Ти ратови сада трају дуже него што је трајало америчко учешће у оба светска рата", рекао је Лин.

Он је оценио да се рат померио ка "асиметричним претњама". Ниједна држава не може да се мери са конвенционалном моћи америчке војске, па то и не покушавају.

"Уместо да се боре директно, користе импровизооване експлозивне направе, да би надокнадили нашу предност у механизацији, или герилску тактику избегавања директних сукоба", рекао је Лин.

Према његовим речима, неке земље инвестирају у оружје, попут ракета земља-земља, у компјутерску и антисателитску технологију, којима би америчка војска била онемогућена на бојиштима.

Лин је посебно истакао опасност од "сајбер напада", као значајну промену у начину ратовања. "Не може се претерати када се говори о зависности наше нације од информативиних мрежа", рекао је Лин.

Према његовим речима, само у министарству одбране има хиљаде мрежа, милиони компјутера и још висе милиона њихових корисника. Сви значајни системи наоружања, обавештајни рад, логистика и програми који се односе на персонал, почивају на информативној технологији.

"Интернет је чаробан у својој способности да нас повеже са другима, али је такође и двосмерна улица. Током последњиих 10 година, учесталост и рафинираност компјутерских упада значајно су повећани", додао је он.

Он је рекао да више од 100 страних обавештајних служби настоји да упадне у америчке системе, а стране војске развијају офанзивне способности на том плану.

"Сајбер напади" прете не само америчкој војсци, већ и инфраструктури и привреди, додао је Лин. Он је, такође, рекао да се мора променити начин на који министарство одбране набавља опрему.

Као илустрацију, Лин је навео да је "Епл" развио ај-фон (иПхоне) за 24 месеца, док је војсци толико времена потребно само за припрему трошкова, њихово обраложење и добијање одобрења од Конгреса. "Укупно, потребан је 81 месец, скоро седам година од почетка финансирања програма информативне технологије док он постане оперативан. То значи да је опрема кад дође до наших војника већ четири генерације застарела.

Као једно од решења, у министарству су одустали од програма који нису функционални или су сувише специијализовани. Такви прогами од којих се већ одустало или је то препоручено, вреде 330 милијарди долара, рекао је Лин.