Srpski vojnik u full-u.

Whiskey Tango Foxtrot 

Ovaj mora da je iz Malog Mokrog Luga.

Биометрија, видеонадзор, закони, правилници шаблонизације...

Ал' ће воајери да уживају!

Bežimo u planine, valjda tamo nema kestenova voajera.

У Јовановом откровењу пише да ни у планинама нећемо бити мирни.

Уосталом Млађа је већ почео да крчми и Стару Планину. Гради човек скијалишта, а снега и на алпима све мање и мање. Тако ти је то научио човек да скија у старе дане па сад гради скијалишта где стигне.
Знам једног лика који је у позним годинама почео да игра тенис, утриповао да је Бјорн Борг, доспео до неке функције на локалу и онда почео да руши терене за мале спортове у локалном спортском центру и почео да гради тениска игралишта, ваљда хтео да изгради комплекс налик Вимблдону. Завршило се на рушењу, а у његовој школи тренира само његов син а имам утисак да мали више воли да онако необавезно игра са децом из суседства фудбал и жмурке.
Ваљда ће ови Кестенови из Охаја да му доврше терене

Kestenovi rada samo sa decom predškolskog uzrasta, jedino ih ona razumeju.

Кестен Југендима



Радисав РИСТИЋ: Мимикрија "реформисане" војске
Датум: 12.12.2009
Тема: Радисав Ристић
Мимикрија "реформисане" војске
Више српских политичара, укључујући министре и челнике Војске Србије, утркују се у изјавама да Србија неће ратовати за Косово, већ да ће проблем статуса српске јужне покрајине решавати искључиво политичким и дипломатским средствима. Упоредо с тим, ти људи посредством медија, посебно електронских, настоје да убеде јавност како Србија располаже респективним војним снагама и да Србија, као лидер у региону, може успешно да се супротстави евентуалним покушајима напада на делове њене територије.
У то нас убедјују демонстративним вежбама у којима учествује неколико десетина војника, приказујући борилачке вештине које више личе на оно што се видја у брзо склепаним вашарским шатрама, него на вежбе које се изводе на вежбовним полигонима. На тим назови вежбама и импровизованим демонстрацијама, јавности намењеним Потемкиновим селима, учествују групице људи, са дресираним псима или без њих, представљајући се као оружана сила Србије. Учешћем у неким јурњавама где, попут Џемса Бонда, “решавају” наизглед нерешиве борбене задатке, припадници Војске Србије изазивају подсмех и домаће и светске јавности. Али, зато њени челници – од Врховног, до министра одбране и начелника Генералштаба, изричу похвале војсци која, имајући у виду њене стварне кадровске, техничке и борбене могућности може, објективно, да делује само у локалним оквирима. А да осим тактичких, на ужем простору, није у стању да се упушта у оперативна и стратегијска борбена дејства, потврдила је и вежба одржана недавно у оквиру сарадње са Националном гардом Охаја.
Национална гарда је, у ствари, полувојна организација која делује у свакој држави САД, на чијен челу стоји гувернер дотичне државе. Те јединице, медју којима и Национална гарда Охаја, имају поред осталог задатак да у локалним заједницама пружају помоћ становништву у случају поплава, пожара, расчишћавању снежних наноса и слично. У громогласно најављиваној и медијски пропраћеној као прворазредном догадјају у области војне сарадње Србије и САД, у вежби измедју дела јединице из Охаја и припадника Војске Србије, учествовао је 51 војник (34 српска војника и 17 гостију из Охаја). Мада је број учесника једва одговарао бројном стању једног пешадијског вода, тој “војној” вежби присуствивали су председник Борис Тадић, министар одбране Драган Шутановац, амбасасдор САД у Београду Камерон Мантер, начелник Генералштаба Здравко Понош више других видјенијих политичара и старешина Војске Србије. Нема података о висини средстава која су уложена у финансирање ове “размене војних искустава”, пријема, закуски, дневница, путовања авионима, хеликоптерима и другим превозним средствима. Новац, кога нема када је егзистенција војске и набавака ратне технике у питању, не представља проблем када је сарадња у “размени искустава” са САД у питању.
Сваком Србину, медјутим, који је служио војску, читао новине, слушао радио или гледао телевизију, познато је да, када је притицање војске становништву у помоћ, Србија има знатно више сикустава него многе земље у свету. Није, стога, јасно чему су нас петнаестак припадника гарде из Охаја могли поучити, а да ми то нисмо знали? Чињеница је, истине ради ваља рећи, да се та искуства данас не примењују у пракси. Њихова примена је, нажалост, престала истеком 20. века, али су у сећањима остали бројни примери када је војска несебично пружала помоћ људима у свим деловима земље. Војска је градила путеве и мостове у беспућима, уводила електрификацију у најудаљенијим забитима, масовно учествовала у пружању помоћи приликом разних елементарних непогода, спасавала људске животе и материјална добра…
Остало је непознато којим искуствима су нас “обогатили” гардисти из Охаја, али зато знамо којим ће их искуствима даровати данашња Војска Србије. Американци ће од нас научити, како је прошле године Здравко Понош рекао команданту Националне гарде Охајо Грегорију Вејту, доста тога из борбене праксе наше војске. Тако, на пример, обећавајући преношење наших искустава највећоој светској сили, нагласи поред осталог следеће: “… Имамо искуства у противваздушној одбрани која је дала резултате које је дала. Нема разлога да наша искуства из те области не откријемо нашим партнерима, јер сада смо партнери, нисмо непријатељи…” Није јасно о чијим то искуствима говори Здравко Понош, али је сигурно да се та искуства никако не могу да односе на војску на чијем се челу он налази. Ова војска, добро јр познато свима који прате квалитет њене борбене готовости, готово да и нема противваздушну одбрану. Својевремено, док је министар одбране био данашњи председник Србије, уништено је, на захтев “пријатеља” из САД, 1200 система “Стрела-М”, тако да наша војска данас на хеликоптере, нисколетеће авионе, шпијунске и друге летилице може да дејствује само основним пешадијским наоружањем – као некада у Првом светском рату. Системи за дејства на средњим висинама (“Нева”, “Куб” “Двина”), којима су 1999. обарани најсавременији авиони данашњих “савезника” (Ф-117, Ф-16), водјене ракете и извидјачки ваздухоплови, због недостатка резервних делова, такодје су ван употребе. У време када су српски противавионци током НАТО агресије исписивали најсветлије странице у историји тог вида војске, генерал Понош – мајор у то време, није имао никаквог утицај на борбена дејства од којих је, као референт у Савезном секретаријатуи за народну одбрану, стотинама километара био далеко. Истински хероји током тих збивања били су, ма шта ко мислио, писао и говорио о њима, генерали Небојша Павковић, Владимир Лазаревић, Божидар Делић, Слободан Ковачевић… Сигурно је да нико од њих, без обзира на пријатељске односе са оружаним снагама других земаља, ни по коју цену не би, под изговором да се ради о “преношења искустава”, износио ни најмањи део података који поседују највиши степен војне и државне тајне. А управо чин обарања “невидљивог” Ф-117А и других летилица, маскирна дисциплина и друге борбене радње, као јединствен продукт знања, храбрости и умећа наших старешина и војних стручњака, на недопустив и у свакој правној земљи строго санкционисан начин, предају се “на тањир” војсци која нас је три месеца бесомучно бомбардовала. Заборављају данашњи државни и војни челници да се Србија, захваљујући мудрости и довитљивости своје војске, доста дуго успешно супротстављала НАТО алијанси и да је њено најубојитије оружје било прилагодјавање застареле ратне технуке успешном парирању најсавременијим борбеним достигнућима Запада. Распродајом тог најдрагоценијег националног богатства које се експлоатише искључиво у ратним условима, данас се у бесцење распродаје мудрост и борбена способност српског народа. Неки људи ће за то, ако ништа друго, одговарати пред судом времена, националном историјом и својим потомством. Надајмо се да на тај дан нећемо дуго чекати.
Радисав РИСТИЋ
25.9.2007
хттп://www.корени.нет

Бојим се да не постанемо пред космичке зајебанције

Jedino dosada nije spomenuta specijalnost Garde kestenova, a to je skidanje mačora sa visokog drveća. 

Pa u pravu si, Bregovic je to odavno znao, lepo je reko to za planine i :
"svaki dzukac
vidi noge moje curice"