Američki građanski rat

Američki građanski rat 1861-1865, u Sjedinjenim Američkim Državama, je bio rat između sjevernih saveznih država ( Unija ili Sjever ) i južnih robovlasničkih država ( Konfederacija ili Jug).

Sadržaj
1 Dolazak građanskog rata
2 Američki građanski rat
2.1 Rat 1861
2.2 Rat 1862
3 Vođe građanskog rata
3.1 Konfederacija/Jug
3.2 Unija/Sjever
4 Popis bitaka Američkog građanskog rata
4.1 1861
4.2 1862
4.3 1863
4.4 1864
4.5 1865
4.6 Vojni pohodi i operacije



Dolazak građanskog rata

Glavni članak:
Povijest Sjedinjenih Američkih država
Dolazak građanskog rata

Odvajanje južnih država počinje nakon američkih predsjedničkih izbora 1860, kada je izabran Abraham Lincoln, veliki protivnik ropstva.Prva se odvojila South Carolina, a do 1. veljače 1861 odvojile su se još 6 država. 4. veljače 1861 7 odvojenih država su osnovale Konfederativne Države Amerike i donijele Ustav. Glavnim gradom je proglašen Montgomery, Alabama.Kasnije je glavni grad postao Richmond, Virginia. 4. ožujka 1861 Abraham Lincoln je stupio na dužnost kao predsjednik i u prvom obraćanju naciji osporio pravo južnim državama na odvajanje.

Od 34 savezne države Konfederaciji se pridružilo 11: South Carolina, Georgia, Alabama, Florida, Mississippi, Louisiana, Teksas, Sjeverna Carolina, Arkansas, Virginia i Tennessee. Dvadeset tri (23) države su ostale vjerne Uniji, uključujući i tri robovlasničke: Maryland, Delaware i Kentucky. Kentucky se proglasio neutralnim u sukobu, dok su u državama Maryland i Delaware postavljeni vojni odredi od Unije da ne dođe do pobune.U Missouriju je došlo do rascjepa vlasti pa su postojale dvije vlade, unionisti u glavnom gradu a konfederati u egzilu.Od zapadnog dijela države Virginija, koji je bio za Uniju, stvorena je Zapadna Virginia koja je 1863 priključena Uniji.

Predsjednik Unije je bio Abraham Lincoln, a predsjednik Konfederacije Jefferson Davis.

Unija je dobila rat iz više razloga. Unija je imala oko 22 milijuna stanovnika a Konfederacija 9 milijuna, od toga oko 3,5 milijuna crnaca-robova. Sjever je bio i industrijski puno razvijeniji.Američki jug su uglavnom činile plantaže sa robovima.U toku cijelog rata vojska Unije je ukupno iznosila po angažiranosti oko 2,803,300 ljudi a Konfederacije oko 1,064,200 ljudi.

Strategija Unije je bila potpuni poraz protivnika i odbijanje na pregovor. Konfederati su se oslanjali na dugotrajan rat u kojem ih Unija neće moći zadržati u pravu na neovisnost.


Američki građanski rat


Rat 1861

12. travnja 1861 južnjaci su počeli bombardiranje utvrde Fort Sumter u luci Charlston, South Carolina.14. travnja 1861 Fort Sumter je zauzet i rat je započeo.Prve veće borbe bile su u Virginiji.Zapadni dio Virginije se nakon nekoliko manjih sukoba uspio odvojiti od Konfederacije.Unionisti su htjeli u naletu osvojiti Richmond i time prisiliti konfederate na predaju.U prvom velikom sudaru Konfederati su odbili napad 30,000 Unionista na Richmond u prvoj bitci kod Bull Runna, 21. srpnja 1861 i gonili neprijatelja sve do Washingtona.Veliki gubici na obje strane uvjerili su sve da rat neće brzo završiti.Počele su velike pripreme za rat a prve veće vojne operacije slijede tek u proljeće iduće godine.Lincoln je pozvao u vojsku gotovo 500,000 ljudi koji su se počeli obučavati za rat pod zapovjedništvom McClellana.Na jugu su početnu vojsku činili brojni dobrovoljci.


Rat 1862

Prve veće operacije počinju u veljači.hb


Vođe građanskog rata


Konfederacija/Jug
P.G.T. Beauregard
Braxton Bragg
Jefferson Davis
Thomas Jonathan Jackson
Joseph Eggleston Johnston
Albert Sidney Johnston
Robert Edward Lee
James Longstreet
John Clifford Pemberton
J.E.B. Stuart


Unija/Sjever
Ambrose Everett Burnside
George Armstrong Custer
Ulysses Grant
Joseph Hooker
Abraham Lincoln
George McClellan
James Birdseye McPherson
George Gordon Meade
John Pope
Winfield Scott
Philip Henry Sheridan
William Tecumseh Sherman


Popis bitaka Američkog građanskog rata

Glavni članak:Popis bitaka Američkog građanskog rata


1861
prva bitka kod Bull Runna (Mannanas), 21. srpnja


1862
bitka kod Shiloha, 6.-7. travnja
sedmodnevna bitka , 25. lipnja-1. srpnja
prva bitka kod Cold Harbora (Gaines Mill), 27. lipnja
bitka kod Antietama (Sharpsburg), 17. kolovoza
druga bitka kod Bull Runna, 29.-30. kolovoza
bitka kod Chickamauga, 19.-20. rujna
bitka kod Perryvillea, 8. listopada
bitka kod Fredericksburga, 13. prosinca
bitka kod Murfreesboroa, 31. prosinca-2. siječnja 1863


1863
bitka kod Chancellorsvillea, 1.-5. svibnja
bitka kod Big Black Rivera, 17. svibnja
bitka kod Gettysburga, 1.-3. srpnja
bitka kod Chickamauga Creeka, 19.-20. rujna
bitka kod Chattanooga, 23.-25. studenog


1864
bitka kod Wildernessa, 5.-7. svibnja
bitka kod Spotsylvania Court Housea, 8.-19. svibnja
druga bitka kod Cold Harbora, 3.-12. lipnja
bitka kod Atlante, 22. srpnja
bitka kod Nashvillea, 15.-16. prosinca


1865


Vojni pohodi i operacije
Vickburg kampanja, 1862-1863
Peninsular kampanja, 4. travnja-1. srpnja 1862
Atlanta kampanja, svibanj-rujan 1864
Shermanov marš do mora, studeni-prosinac 1864
Petersburg kampanja, 1864-1865

Izvor: Wikipedia

Mali dodatak o izbijanju rata , uzrok mu je sukob dve klase sredinom 19. veka karakteristican za sve industrijski razvijene zemlje . Na jednoj strani je bila industrijska burzoazija ( u ovom slucaju sever ) , a na drugoj zemljisna aristokratija ( jug ) . Zemljisna aristokratija se zalagala za protekcionisticku  privredu sa visokim carinama koja ce ocuvati cene poljoprivrednih proizvoda , a industrijska burzoazija za otvorenu privredu bez visokih carina da bi smanjila carine koje je pogadjaju pri izvozu ( zbog reciprociteta carina ) . Tu se javlja sukob izmedju elita severa i juga . Severnjacima pada na pamet i da se zalazu za oslobodjenje robova da bi njihovim oslobodjenjem dobili jeftinu radnu snagu za fabrike . To je u sustini uzrok rata , prijatelji  ne dozvolite da budete mali veseljaci pa da poverujete u price o dobrim severnjacima koji spasavaju robove i zlim juznjacima koji ih drze .

Inace rat je po mnogo cemu interesantan , pa i po tome da su tu prvi put upotrebljeni oklopni brodovi ( legendarni juznjacki monitor ) . Za nas je posebno interesantan jer je u njemu praksom reseno jedno ustavnopravno-pitanje , po kojem u teoriji nije postojala saglasnost , a to je da li federalne jedinice imaju pravo na secesiju i nulifikaciju ( nulifikacija je neprimanjivanje fed. zakon od strane federalnih jedinica ) . Od ishoda ovog rata se smatralo da one nemaju ova prava , zato se kod nas cesto tvrdi da je otcepljenje Hrvatske i Slovenije bilo nelegalno . Medjutim , postoje teoreticari koji smatraju da su ustavna pitanja u stvari pitanja sile , sto ce reci da spomenuta prava ima onaj  cija se sila pokaze kao dovoljna .

Ako se ne varam tada su prvi put upotrebljene i podmornice i to dva tipa. Jedan tip se zvao "Kornjaca".

У случају америчког грађанског рата је погажено право држава на самоопредељење, јер не теба заборавити да су САД настале на добровољном удруживању отцепљених колонија. Па и само име те државе је Сједињене Државе. У раној фази постојања САД, савезне државе су имале читав низ аутономних права која су након грађанског рата суспендована. Легислатива се усаглашавала, а државе су имале и сопствена законодавства која нису смела бити угрожена од стране савезног устава.
Тачно је и то да северњацима уопште није на памет падало ослобађање црнаца као разлог за улазак у рат. Разлози су били чисто економски, а до јачања тежњи за ослобађањем робова долази тек од 1863. године, из поново економских, а не хуманих разлога (изузимам из ове приче ортодоксне аболиционисте, који су се заиста залагали за ослобађање црнаца на темељу људских права).
Сам рат је од почетка био неравноправан, али је за Југ био ослободилачки и одбрамбени, а за Север агресивни. О томе колико су дубоки разлози раздора тадашњег Севера и Југа, говори чак и данашњи јаз међу тим областима. И даље је Север неупоредиво економски јачи, а на Југу и даље постоји мање или више отворена нетрпељивост и према црнцима (и другим не-белцима) али и према "Јенкијима". Верујем да и данас постоји велики број јужњака који сматрају да их Север израбљује и држи као потлачене. Не улазим у исправност или неисправност тих ставова, али сматрам да нетрпељивост ипак постоји. Наравно, економија, као најјаче везивно ткиво сваке савремене државе, па и САД, не допушта могућност неке нове побуне, или пак рата, али отворена питања остају и данас.

@markoek

Ocigledno stajes na stranu Jona Kalhuna (samoopredljenje) , slazem se sa tobom . Medjutim postoji i stav Webstera o suprematiji federacije kao nad drzave (nasuprot tome je shvatanje federacije kao saveza drzava) . Moderna ustavna teorija zastupa stav Webstera , medjutim konacan i najprihvatljiviji sud nam daje Ferdinand Lasal koji kaze da su ustavnopravna pitanja u stvari pitanja sile . Ja sam Lasala koristio u odbrani Kalhunovog stava jer da su juznjaci dobili rat , studenti bi ucili da je Kalhun bio u pravu .

Malko nezvanicna verzija rata...Mada je tekst prilicno dugacak, a ako vec niste, obavezno procitajte!

"Posle demisije Druge banke Sjedinjenih Drzava, drzavne banke su, ovlascene svaka u svojoj drzavi, vodile bankarski sistem Unije i izdavale sav novac.Taj novac je gotovo iskljucivo pocivao na zlatnoj podlozi, a ne na dugovima i papirnom novcu.
Medjutim, finansijska pozicija federalnih vlasti pocela je postepeno da se pogorsava."Pred samo izbijanje rata, blagajna Sjedinjenih Drzava bila je klimavija nego Fort Samter.Juzne banke su tiho povlacile velike sume novca iz depozita na Severu.Kada je Linkoln preuzeo Kancelariju, pronasao je gotovo praznu blagajnu."

Gradjanski rat je, u stvari, poceo 1837, godinu posto su istekla ovlascenja Drugoj banci Sjedinjenih Drzava, kada je porodica Rotsild poslala jednog svog predstavnika u Sjedinjene Drzave.Njegovo ime je bilo Avgust Belmont.Stigao je u vreme panike 1837. godine.Svoje prisustvo naglo je obznanio kupujuci Vladine obveznice.Njegov uspeh i napredak brzo su ga odveli u Belu kucu, gde je postao "finansijski savetnik predsednika Sjedinjenih Drzava."

Sledeci komadic ove ogromne slagalice dospeo je na svoje mesto 1854, kada je bila formirana tajna organizacija, poznata kao "Vitezovi zlatnog kruga", od strane Dzordza V. L. Biklija, koji je kasnije izjavio da je "on bio taj koji je napravio sudbonosni rat 1861. godine, putem organizacije koja je osmislila i sirila secesionizam."

Jos jedna vazna licnost u prici o Gradjanskom ratu bio je Dz. P. Morgan, koji ce kasnije postati jedan od najbogatijih i najuticajnijih americkih industrijalaca i bankara.Gospodin Morgan je 1856. otisao u Evropu da bi studirao na Univerzitetu u Getingenu, u Nemackoj.Nije tesko dokuciti da je medju ljudima koje je tamo sreo bio i Karl Marks, koji je u to vreme pisao i aktivno objavljivao svoje komunisticke ideje.

U svakom slucaju, bilo je to vreme kada su evropski bankari poceli da pripremaju Americki gradjanski rat."Po Dzonu Rivsu, autoru knjige 'Rotsildi, finansijki gospodari naroda', kljucni sastanak se odigrao u Londonu 1857.Na tom sastanku, Medjunarodni bankarski sindikat odlucio je da (u Americi) Sever treba nahuskati na Jug, po starom principu 'zavadi pa vladaj'.Postojanje ovog zastrasujuceg dogovora potvrdio je i Mek Kenzi u istorijskoj studiji "Devetnaesti vek"."

Zaverenici su znali da americki narod nece prihvatiti nacionalnu banku bez valjanog razloga, pa su se jos jedanput odlucili za rat.Ratovi su skupi, i oni primoravaju vlade da pozajmljuju novac da bi ratove placale.Jos jednom je doneta odluka da se Sjedinjene Drzave uteraju u rat ne bi li bile prinudjene da se nose s problemom kako platiti taj rat.

Ovoga puta zaverenici su imali tezak zadatak: koju drzavu naterati da ratuje protiv SAD?One su bile isuvise mocne da bi neka drzava ili savez mogao s njima da se nosi po sistemu "balansa moci".Kanada na severu i Meksiko na jugu nisu bili dovoljno jaki i nisu imali vojnu silu koja bi odgovarala sukobu predvidjenih razmera, tako da su ispale iz kombinacije.Engleska i Francuska bile su tri hiljade milja daleko, preko okeana, sto je onemogucavalo snabdevanje eventualnih invazionih trupa.Rusija nije imala centralnu banku, tako da bankari nisu imali kontrolu nad njom.

Oni su dakle, odlucili da Sjedninjene Drzave podele na dva dela i da na taj nacin stvore ratnog neprijatelja vlastima Sjedinjenih Drzava.Bankari su prvo moralai da pronadju problem koji bi naterao juzne drzvae da se otcepe od Unije.
Idealan problem predstavljalo je pitanje ropstva.Sledece sto su morali da ucine bilo je da stvore organizaciju koja ce promovisati otcepljenje od Sjedinenih Drzava.

U tu svrhu stvoreni su Vitezovi zlatnog kruga.Abraham Linkoln je shvatio dramu koja se odvija pred njegovim ocima dok je ucestvovao u predsednickoj kampanji 1860. godine.Znao je da ce biti pokusaja da se unija pocepa, i to ne zbog pitanja ropstva, vec zato da bi se razorila.Napisao je:"Nikada nisam gajio politicke stavove koji ne bi bili utemeljeni na Deklaraciji o nezavisnosti.Ukoliko Unija ne bi mogla da bude spasena bez odstupanja od tog principa, moram da kazem da cu radije dopustiti da budem ubijen na ovom mestu, nego da dozvolim njenu predaju."

I mnogi njegovi sunarodnici Amerikanci smatrali su da je rat pokusaj da se Unija pocepa, tako da "nije bilo neuobicajeno da pojedinci izjave da ce odbiti poslusnost svojim oficirima ukoliko se rat za Uniju pretvori u napad na robovlasnistvo."
Vitezovi zlatno kruga uspesno su sirili poruku o secesiji medju juznim drzavama.Kako se koja povlacila iz Sjedinjenih Drzava, postajala je nezavisna od ostalih.Onda su otcepljene drzva formirale konfederaciju drzava, odvojenih i nezavisnih entiteta.Nezavisnost svake drzave garantovana je juznjackim ustavom:"Mi, narod Konfederalnih drzava, od kojih svaka deluje samostalno u saglasnosti sa svojim suverenim i nezavisnim polozajem..."

Ovo je bilo znacajno, jer u slucaju da Jug dobije rat, svaka drzava bi mogla da se povuce iz Konfederacije, uspostavi svoj potpuni suverenitet i svoju centralnu banku.Tada bi juzne drzave mogle da imaju mnostvo, od Evrope kontrolisanih, banaka - Banku Dzordzije, Banku Juzne Karoline, itd. - a onda bi mogla da usledi serija ratova, kao sto je stolecima bio slucaj u Evropi, u stalnoj igri "balansa moci u politici".Bio bi to uspesan metod osiguravanja ogromnih profita od zajmova koji bi se davali drzavama umesanim u rat.

Predsednik Linkoln je sagledavao kako se problem razvija i bio je srecan kada je Rusija objavila da ce pomoci njegovoj vladi u slucaju rata sa Engleskom i Francuskom."Dok je jos bio ruski ambasador u SADu ga je obavestio (Linkolna) da njegova zemlja zeli da pomogne vladi u Vasingtonu u slucaju da je Engleska i Francuska ugroze."

Jedanaest juznih drzava otcepilo se od Unije i formiralo Konfederaciju.Medjutim, zastava Konfederacije je bila prilicno zagnoetna.Na sebi je umesto jedanaest, imala trinaest zvezdica.Kao sto smo ranije rekli, broj trinaest veoma je znacajan za masone.
Jug je poceo gradjanski rat 12. aprila 1861, napadom na Fort Samter, severnjacko utvrdjenje u Juznoj Karolini.
Jedan od clanova Vitezova zlatno kruga bio je i dobro poznati bandit Dzesi Dzejms, a njego otac Dzordz Dzejms, kapetan juznjacke armije, ispalio je prvi metak na to utvrdjenje.

Abraham Linkoln, sada predsednik SADa, ponovo je upozorio amercki narod da je rat rezultat i delo zaverenickih snaga na jugu.Rekao je Severu da "... su kombinacije kojie su isuvise mocne da bi mogle bitit potisnute obicnim sredstvima Vlade u miru, preuzele kontrolu na mnogim juznim drzavama."

Linkoln, a kasnije i vlast u Rusiji, uvideli sa da su se Engleska i Francuska svrstale protiv Severa, a na strani Juga.Linkoln je odmah izdao naredjenje o pomorskoj blokadi juznih drzava da bi sprecio da ove dve drzave pomoc jugu salju morskim putem.

Ruski ambasador u SADu je , sagledavsi razvoj situacije, svojim vlastima 1861, poslao sledeci izvestaj:"Engleska ce iskoristiti prvu priliku da prizna otcepljenje a Francuskace je slediti."(Zanimljivo je da su dvojica od brace Rotsil imali banke u Engleskoj i Francuskoj).

Linkoln je dozivljavao veliki pritisak izvesnih bankarskih establismenta da pusti u opticaj njihove zajmove s kamatama, kojima bi finansirao rat.
Solomon P. Cejs - po kome je nazvana Cejs-Menhetn Banka, a ciji su vlasnici Rokfeleri - Linkolnov drzavni blagajnik tokom gradjanskog rata,"zapretio je (ostalim) bankarima da ce, ukoliko ne prihvate obveznice koje izdaje, preplaviti zamlju opticajnim novcanicama, makar bilo potrebno i hiljadu takvih da se kupi za dorucak".

Dakle, Abraham Linkoln je odlucio da ne zajmi novac od bankara, niti da stvara novac koji bi donosio kamatu tako sto bi nacionalna banka pozajmljivala Vladi potrebna sredstva stampajuci veliku klicinu papirnog novca.Linkoln je februara 1862. izdao takozvani "grinbek" ("greenback" - novac koji je imao zelenu poledjinu).Ovaj novac ne samo sto je imao zlatnu podlogu, vec se nije bazirao ni na kakvim dugovima.

Linkoln je igrao smrtonosnu igru.Nadmudrio je medjunarodne bankare.rat je bio vodjen da bi se SAD naterale u poziciju da stvore nacionalnu banku, koju bi vodili evropski bankari, a on im je okrenuo ledja izdajuci sopstveni novac.

Medjutim, i internacionalni bankari su uspeli da, bar malo, uzdrmaju Linkolna.Na navaljivanje Solomona P. Cejsa, 5. avgusta 1861. godine su uspeli da Kongres izglasa uvodjenje poreza na prihod.Taj porez nazvan je "federalnim porezom od 3%".Gotovo odmah potom, u martu 1862, sledi novi akt, potpisan u julu, kojim je zadrzan porez od tri procenta za godisnje prihode manje od 10,000 dolara, ali je za sve sa vecim prihodom uveden porez od pet precenata.

Bila je to progresivna poreska stopa, upravo kao sto je predlagao Karl Marks, trinaest godina ranije.
Engleska i Francuska pocele su da povecavaju pritisak n Linkolnovu vladu.Engleska je 8.novembra 1861. "poslala trupe u broju od 8000 vojnika u Kanadu, kao dokaz da se ne sali".Naravno, te trupe su bile pomoc Jugu.Francuska je poslala trupe u Meksiko, iskrcala ih na obalu, a one su nametnule francusku volju narodu Meksika, postavivsi tamo na vlast cara Maksimilijana.Linkoln je sada jasno video da mu evropske sile udaraju u bok.

Godine 1938. Dzeri Vuhris, kongresmen iz Kalifornije, napisao je brosuru pod nazivom "Dolari i razum".U njoh iznosi neke, Amerikancima nepoznate, cinjenice o Gradjanskom ratu:
"Jula meseca 1862, neposredno po izdvajanju Linkolnovih 'grinbekova', jedan agent londonskih bankara poslao je ovakvo pismo vodecim finansijerim i bankarima SADa:

   "Veliki dug koji ce po misljenju kapitalista proizici iz rata mora biti sikoriscen da bi se kontrolisala novcana masa.Da bi se to postiglo, moraju 
    se koristiti obveznice na bankarskoj osnovi.Necemo cekati da sekretar drzavne blagajne (Solomon P. Cejs) to predlozi Kongresu.Ne
    smemo dozvoliti da ginbek - kako ga zovu - bude dugo u opticaju, jer mi ne mozemo da ga kontolisemo.Ali mozemo da kontrolisemo
    obveznice, a kroz njih i bankarske emisije.""

S namerom da prekine dotok vojne opreme koji je uglavnom agrarnom jugu bio potreban za vodjenje rata, Linkoln je 19. aprila nemetnuo pomorsku blokadu koju smo vec napomenuli.Konfederacija je morala da "ide u inostranstvo, da bi zamenila posotjace naoruzane trgovacke brodove ratnim brodovima koje je ili kupovala ili narucivala da se grade."

Jug je ove brodove kupio od Engleske i Francuske da bi probio blokadu.Drzavni sekretar Vilijem Sjuard shvatio je koliko je vazno da se ove dve drzave ne mesaju u rat.On je upozorio britansku vladu:"Ukoliko neka evropska sila izazove rat, mi necemo bezti od njega."Na slican nacin rekao je i Mersijeu da ce francusko priznavanje Konfederacije znaciti rat sa SADom.

Linkoln je shvatio opasnost koja je pretila od evropskih bankara, Engleske i Francuske.Znao je da je glavni zadatak ocuvati uniju:"Najvisi cilj ove borbe je ocuvanje Unije.Ukoliko budem morao da sacuvam Uniju, a da ne oslobodim ni jednog roba, ja cu to i uciniti."

I mada Linkoln nije vodio rat zbog pitanja ropstva (kako se najcesce kaze), on je 22. septembra 1862. izdao proglas o oslobadjanju, kojim se svim robovima daje sloboda, tvrdeci da na to ima pravo vrhovni zapovednik vojske i mornarice.Ovo nije bio kongresni akt, vec pojednicno delo predsednika SAD.Ali taj cin je imao zakonsku snagu i narod ga ja kao takvog prihvatio.

Pored spoljnih pretnji Engleske i Francuske, Linkoln je morao da se nosi i s pretnjama iznutra: sa Centralnom bankom.kongres je 25. februara 1863. usvojio Akt o nacionalnoj banci.Ovim aktom stvorena je ovlascena nacionalna banka koja je imala pravo da izdaje novcanice u SADu.Novac koji ce ta banka pozajmljivati Vladi nece imati zlatnu podlogu, vec ce njegova pozadina biti dug.On ce Vladi biti pozajlmljivan uz kamatu i postace zakonsko sredstvo placanja.Taj zakon je pordrzao i konacno ga progurao Solomon P. Cejs.

Posle usvajanja ovog Akta, Linkoln je izjavio:"Novcana moc pljacka narod u vreme mira, a kuje zavere protiv njega u vreme nevolja.Ona je despotskija od monarhije, obesnija od autokratije, sebicnija od birokratije.Vidim kako se u buducnosti priblizava kriza koja mi ne da mira i zbog koje drhtim nad sigurnoscu moje zemlje.Korporacije su ustolicene, usledice era korupcije i novcana moc u zemlji ce podsticati predrasude medju ljudima, da bi produzila svoju vlast nad njima, i tako ce biti sve dok se bogatsvo ne sazme u svega nekoliko ruku, a Republika ne bude unistena."

Nekoliko meseci po usvajanju ovog akta, Rotsild banka iz Engleske poslala je pismo njujorskoj bankarskoj firmi:
"Nekolicina onih koji razumeju sistem (pozajmica s kamatom) ce ili biti zainteresovani za profite ili toliko zavisni od njegovih beneficija da nece biti opozicije iz te klase.S druge strane, velika vecina ljdi, mentalno nesposobna da razume prednosti koje kapital izvlaci iz sistema, nosice svoj teret bez roptanja i cak nece ni posumnjati da je neprijatelj njihovih interesa sistem."

Linkoln se uzdao u to da ce blokada koju je nametnuo Jugu biti sredstvo koje ce drzati Engeski i Francusku van rata.Blokada je ot uspesni i cinila, bar naizgled.Ali, bilo je drugih koji su je koristili kao sredstvo za sticanje ogromnih profita.Pojedni privarnici su probijali blokadu, tovareci brodove robom koja je Jugu bila sustinski neophodna u nadi da ce blokadu probiti dovoljan broj brodova s robom koja bi u gradovima Juga mogla da ostvari cenu koja grantuje zarade.Jedan od takvih je bio i Tomas V. Haus, agent Rotsilda, koji je nagomilao bogatstvo tokom Gradjanskog rata.On je bio otac pukovnika Edvarda Mendela Hausa, kljucnog coveka prilikom izbora Vudrou Vilsona za predsednika i donosenja Zakona o federalanim rezervama 1913.godine.

Linkoln je shavio da je Severu porteban saveznik koji bi sprecavao evropske zemlje da se direktno umesaju u rat, posto su obe ove imale brodove sposobne da probiju blokadu.Ulazak Engleske i Francuske u otvoreni rat sa Severom, mogao je da znaci njegov kraj.Trazio je medju evropskim zemljama silu koja bi pruzila podrsku njegovoj vladi.Postojala je jedna zemlja koja nije imala centralnu banku, pa stoga ni unutrasnji pritisak koji bi sprecio podrsku SADu.Bila je to Rusija.Sada je mogla da se umesa i zadrzi Englesku i Francusku van sukoba, jer su se i jedna i druga plasile rata s Rusijom.

Predsedniku je bilo potrebno nesto cime bi podstakao Ruse da posalju mornaricu koja bi branila vladu SAD.Zato je izdao "Proglas o oslobodjenju" kojim se robovima daje sloboda, kao gest ravan politickom potezu ruskog Cara, koji je slican proglas objavio 1861. godine.Linkoln je predvideo da ce to ohrabriti ruski narod i da ce on podrzati svoju vlast ukoliko stane na stranu Severa.

Ruski Car Aleksandar II izdao je naredjenje carskoj mornarici da isplovi put Njujorka i San Franciska u znak popdrske Linkolnovoj vladi.To je ujedno bio i dramaticni znak upozorenja Francuskoj i Engleskoj da ce, ukoliko udju u rat na strani Juga, morati da se nose i s Rusijom.Brodovi su u SAD pristigli u septembru 1863.Car je svojim admiralima izdao zapovest da budu spremni za borbu svakom silom, i da naredjenja primaju jedino od Abrahama Linkolna.

Pored svih problema, Linkoln je mora da se suoci i sa mahinacijama zaverenika u samoj zemlji.On je ti i predvideo, jer je jis 1837. rekao:
"Odakle mozemo ocekivati priblizavanje opasnosti? Kazem vam, ako se ikada pojavi, rodice se medju nama; ne moze doci spolja.Ako nam je sudjeno razaranje, mi cemo biti njegovi tvorci i mi cemo ga okoncati.Kao nacija slobodnih ljudi moramo biti spremni da zivimo u svim vremenima ili da se ubijemo."

...Linkolna je , medjutim, tek cekala najveca bitka: bitka za sopstveni zivot.Vizije koje je imao i strahovi od unutrasnje zavere su se istvarili:zaverenici, koje je prozreo i kojih se plasio, 14. aprila 1865. su ga ubili...Covek koji je ubio Linkolna, Dzon Vilks But, bio je povezan s nekoliko tajnih drustava onog doba, od kojih su najznacajniji italijanski Karbonari, jedna od organizacija iluminatskog tipa...

...Posle neuspelog atentata na njega, i posle smrti Abrahama Linkolna, potpredsednik SADa Dzonson je postao predsednik SADa.On je nastavio Linkolnovu politiku amnestiranja porazenog Juga, posto je rat bio zavrsenIzdao je 29. maja 1865. Proglas o amnestiji u kojem se pozdravlja povratak Juga u Uniju, uz svega nekoliko uslova:
   1. Jug mora da odbije da prizna sve ratne dugove,
   2. da ponisti sve secesionisticke uredbe i zakone,
   3. da zauvek ukine ropstvo

Prvi zahtev nije izazvao ljubav prema predsedniku Dzonsonu kod ljudi koji su Jug gurali u zajmove neophodne za vodjenje rata.Jedan od zajmodavaca bila je porodica Rotsild, koja je nestedimice finansirala ratne napore Juga.
Dzonson je morao da se suoci s jos jednim problemom.

Ruski Car je, zbog uloge svoje flote u spasavanju vlade SADa, i zbog ugovora koji je ocigledno sklopio sa Linkolnom, trazio da se plate troskovi koriscenja njegove mornarice.Dzonson nije imao ustavna ovlascenja da daje americke dolare celniku inostrane vlasti.A i troskovi flote bili su prilicno visoki: 7,2 miliona dolara.

Tako su Dzonson i drzavni sekretar Vilijem Sjuard napravili aranzman da od Rusa otkupe Aljasku, aprila 1867.
Ovaj cin su, nepravdano, nazvali "Sjuardove budalastine" istoricari neupuceni u prave razloge kupovine Aljaske, i gotovo do danasnjih dana drzavni sekeretar Sjuard je bio kritikovan zbog pribavljanja komada (tada) bezvredne zemlje.No, Sjuard je kupio Aljasku da bi na taj nacin mogao da plati ruskom Caru koriscenje njegove flote.

...Nihilsti si izvrsili atentat i ubili ruskog Cara Aleksandra II 1881. To je bio isti onaj Car koji je poslao flotu u Ameriku za vreme Gradjanskog rata.I on je,dakle, kao i Linkoln, morao da plati cenu zato sto je nadmudrio medjunarodne bankare koji su izazvali gradjansli rat.Veza izmedju Kju kluks klana i Vitezova zlatnog kruga je danas poznata.Jedan autor je napisao da je "Kju kluks klan bio vojnicka ruka Vitezova zlatnog kruga."

Konacna i najvaznija pobeda u Gradjanskom ratu odigrala se tek 1875, kada je Kongres usvojio Posebni akt o otkupu, koji se od 1. januara 1879. Linkolnovi 'grinbekovi' mogu menjati za zlato.
       Linkoln je nadmudrio medjunarodne bankare.
      Sjedinjene Drzave nisu dobile centralnu banku.
      Doslo je vreme da zaverenici promene strategiju.   "

     Ralf Eperson, "Nevidljiva ruka"


U svakom slucaju, rat se vodio zbog necega sto se danas zovu Federalne rezerve, protiv cega se s pravom borio Linkoln.
                   

@Sandurz koliko sam te do sada shvatio ti si zagovornik Jevrejsko - Hazarske zavere , na prvi pogled se cini i da je ovaj tesk ovakvog shvatanja posto slobodno citajuci tekst rec  " evropski " bankari  slobodno menjajte sa jevrejski ( jer su svi pomenuti kao Rotsild , Morgan ... judaisticke veroispovesti , sada da li su hazarskog porekla je irelevantno . Postoji i verovanje da je to relevantno , koje je besmisleno ... ali ovo je predugacko da bi o tome govorio ovovm prilikom ) .Tekst je upravo sa tacke gledista postojanja zavere manipulativne prirode - ovo je ocigledno .
Cilj teksta - razbijanje jedinstva desnicarski snaga .


KKK sluge je Jevreja ?!?!?!? 
KKK napravljen pre rata da sluzi Hazarsko - jevrejske bankare - ovo je jedna od najneistinitijih stvari koje sam cuo . KKK postoji od posle rata i nastaje kao bela odbrambena milicija , da sprecava osvetu crnih robova . Ako stvarno mislis da ima zavere onda znaj da bi ovaj tekst sigurno bio deo nje . Bas iz ugla postojanja zavere cilj teksta bi bio samo kompropitacija KKK u desnicarskim ocima .

Ako se polazi od nepostojanja zavere ovaj tekst bi definitivno bio njeno ismevanje .

@Desper

Само да кажем да се заиста слажем да су уставноправна питања питања силе, и то посебно у новијој историји. Наравно, "сила Бога не моли", али сам желео да скренем пажњу на то да САД пре грађанског рата нису биле федерација у данашњем смислу, већ су више личиле на нешто чвршћи облик конфедерације (приличан степен слобода држава, али ипак приметна централна власт, мада не толико као након рата). Ја јесам присталица самоопредељења, поготово у овом случају, обзиром да су САД и настале на том принципу. Међутим, готово 150 након краја рата, околности и у самим САД, а и у свету су се у толикој мери измениле да су појмови попут "слободе", "самоопредељења" и "демократије" крајње релативизовани, а принцип владавине силе је данас, по мени јачи него што је био у далеко "назаднијим" временима.

Definitivno nisu bili federacija u danasnjem smislu jer je danasnja definicija federacija u ustavnom pravu i proistekla vise na rezultatima ovog rata nego na slobodoljubivim idejama oceva osnivaca i pisaca "Federalista" Medisona , Hamiltona i Dzeja .

Sto se tice sile kao jedine relevantne uvek  je tako bilo . Samo su se razlikovala pokrica za njenu upotrebu i njena percepcija uopste . Kao sto rece Vil Djurant - Istorija covecanstva je fragment biolgije , znaci samo postojase sila i borba za opstanak .

Да, тачно. Мада, у данашње време је практично незамисливо да ће доћи до званичне објаве рата пре но што дође до употребе војске. Слажем се да то можда припада неким романтичнијим временима, али мислим да и у рату морају да постоје нека правила, и да се поштују одређене конвенције. Женевска, и сличне које ограничавају обим и ниво насиља у ратним сукобима су данас мртво слово на папиру, а агресивно деловање се више чак и не покушава оправдати.
Понављам, можда је жал за тиме само пуки романтизам, али верујем да живимо у времену које је и лошије и неправедније од прошлости на коју указујем.
Дакле, слажем се са твојим ставовима, али упућујем протест не некоме лично, већ можда пре времену у коме живимо, и потбрди става да је разарање, можда и више него стварање у људској природи.