Putnik na Raskrscu

Putnik na raskrscu
Kod nove neizvesnosti
Dok tama nestaje
On krece se ka svetlosti!

U proslost putuje i budi secanja
Prolaze zime, redjaju se proleca
Zablista Sunce nekih sjajnih godina
Cuje se pesma davno palih svetova

Prolaze decenije, huje stoleca
Jos jedna stanica na putu beskraja
Mnogo je putnika sto ovde dolaze
Bezglavo jure dok vozovi prolaze

Taj cudni putnik znam da uvek bice tu
Cesto ga ugledam u ogledalu
Znam da me uvek ceka na svom raskrscu
Svetlost i tama dele istu sudbinu!

Jedan zivot, a bezbroj puteva
Mnogo lazi, a jedna istina!

Ambis

Duboki druze, pred tobom stojim,
a obracam se tvome mraku
Silne demone u sebi brojim
Ispruzi ruke svome malom bratu!

I ja sam isti k'o i ti
Gutam svasta godinama!
Hranim demone nezasite
Za ljudske jade [ja sam ambis...]

U meni, svetla nema vise...

Nek meni ostanu moje muke
I devet krugova moga jada
Pruzi mi ruke, moj gordi druze
Otvori odaje tvoga Hada!

Zarij mi nokte u vrelo meso
Pokidaj vlakna ogranicenja
Nek proguta me tvoje grotlo
Voli me do [ustolicenja...]

Vreme Istine

Mislis da si veliki
Pod maskom lazne skromnosti?
Slepom mrznjom gradis zamak
Svojoj sujeti

U hodnicima zavisti
Smisljas lazne istine
Sa licemernim osmehom
Ti kralj si prevare!

Jednog dana ti ces sve izgubiti
Nista osim kajanja ti nece ostati!

Tanka je linija...
Izmedju dobra i zla
Mracni su ponori...
Ljudskog nistavila

U bolesnome zanosu
Si tudje greske brojao
Gazio po svojoj braci
Nisko padao!

Kada te svi napuste
I sam sa sobom ostanes
Molices na kolenima
Da ti oproste

Znaces tada da si sve izgubio
Onog dana kad si samog sebe izdao!

Dobro znaj da vreme svima ce presuditi
Na svome putu svako sretne istinu!
Tvoje trnje svojom krvlju cu zalivati
Ja idem napred, ti ces iza ostati!

Prica o Zivotu

Ako nekad umrem tuzan
Bez igde ikoga
Ako nekad sklopim oci
Bez zadnjeg pozdrava

Ostace iza mene tocak vremena
Zavrti ga u ritmu nasih pesama!

Ako nekad podjem stazom
Kojom su hodali
Svi oni ljudi sto su
Vecnost trazili

Potrazite me tamo gde su otisli
Svi oni putnici sto nisu shvatili

Da zivot traje jedan tren,
Da brzo prodju godine
Da svi smo samo secanje
Sto kao eho odzvanja kroz vreme
Da, svi smo culi tu
Pricu o jednom coveku
Sto odgovor je trazio
A pitanje, davno izgubio

Sve price o zivotu
Imaju slican kraj
I bas tu, posle svega
Dolazi istina

I zato zivi, iskoristi svaki dan
Kao da je poslednji i budi siguran

What a Feeling (cover)

First, when there's nothing
But a slow glowing dream
That your fears seems to hide
Deep inside your mind
All alone I have cried
Silent tears full of pride
In a world made of steel, made of stone

Well, I hear the music
Close my eyes, feel the rhythm
wrap around, take a hold of my heart

What a feeling, being's believin
I can have it all, now I'm dancing for my life!
Take your passion and make it happen
Pictures come alive, you can dance
Right through your life

Now, I hear the music
Close my eyes, I am rhythm
In a flash it take hold of my heart!

What a feeling [I am music now!]
What a feeling (I am rhythm now!)
I can have it all, now I'm dancing for my life!
What a feeling [I can really have it all!]
What a feeling (Pictures come alive when I call!)
I can have it all, now I'm dancing for my life!

Amon

Hiljade godina u carstvu peska vreba tajna skrivena.
Zvezdane noći još uvek pamte kletvu, krv je prolivena!

Nek vecčo tama zagrli
onog što grob mi skrnavi!

Kamen do kamena grobnica sazdana da vreme savlada,
Za života stvorena nek me u večnost vodi!

U pesku vremena faraon skriven sanja,
Trenutak novog radjanja, povratak Amon-Ra

Nek probude me kultovi Sunca, sile svemira!
Nek uzdignu me da opet budem blizu bogova!
Nek probude me kultovi Sunca, sile svemira!
Nek uzdignu me!

Zar Sunce već Zalazi

Sva prošlost sad, samo nemo odzvanja,
Budi bleda sećanja iz detinjstva.
Plašt tame kad svaku nadu pokriva
Iz prošlosti naviru likovi,
Zovu me, kažu da je kraj!

I sada ja znam
da vreme je da odem,
Za glasovima podjem.
Zar sunce već zalazi

Još jedan dan starim strahom ispisan,
Mali deo vremena zvan božjim darom.
Dok prisećam se starih drugova
Što davno pod zemljom počivaju,
Zovu me, kažu da je kraj!

Mermerna je istina,
Apsurdna su proleća,
Zovu me... [ja znam...]
Odlazim... [zar već je kraj?]

Lament

Još uvek ja sećam se, tih godina lutasmo bezbrižno mi
Pod zvezdama iz sazveždja naše mladosti.
I sećam se osmeha tvog, očiju tugu što odaše ti,
I tvojih reči pred put bez povratka:

"Drugovi odlazim, dobro pamtite ono što ću reći sad,
Život je kao predivan san, brzo se prekine.
Novembar, iznad nas kišni oblaci sazveždje prekrili,
Nečujno, jedna zvezda je svoj kratak san odsanjala"

Sve bajke sad daleke su,
Svi snovi prazni sad postali su,
Neka tišina se davno uvukla u nas.
I možda nas gledaš sad ti,
Možda se smeješ sa zvezdama svim,
Vidim ti oči - zvezdani sjaj bez granica.

Bili smo drugovi, iste snove smo bezbrižno sanjali,
Leteli na krilima večnosti do sazveždja.
Slutili nismo mi da ćeš večno u sazveždju ostati,
Neka te naše zvezde sad čuvaju tu, umesto nas…

Večni sjaj nek dosegne sve delove svemira,
Jedan tren nek zastane sve.
Do sazveždja tada mladosti jedne nek čuje se glas:
"Molim te sačuvaj mesto za nas!"

Tonem u San

Hladno je, na ivici stojim sam, brojim korake
Koji me vode ka dnu
Sunce je već odavno zašlo, sa neba zvezde nestaju,
Ostaje samo mrak...

Dajte mi sva svitanja beskrajna da dušu opijem,
Dok ispijam pehar do dna.
Vratite mi sve igre iz detinjstva, moć da verujem
Da večnost je ispred nas.

Na krilima umornih jata duša nek mi putuje
Odavde do večnosti!

Tonem u san dok lišće me prekriva,
U noćima još gorim sa svećama!

Još jedan dan novi otvara krug,
Ja gledam Sunce radja se, a znam zaći će.
Dajte mi sve ključeve vremena
Da mladost sakrijem u beskraju svemira.

Kad postanem prah,
Da ostanu iza mene neka sećanja
Da žive u pesmama!

Igra

Možda jednom, kad dani prodju svi,
Shvatiš gde smo sada mi.
Da li nas priroda obmanjuje i sve je igra
Ili smo, ipak, deo nje...

Zašto svaka priča ima kraj,
Da li postoji druga šansa il' me vara osećaj.
Da li smo daleko od večnosti il’ ne vidimo
Da tu je negde oko nas?

Dok vreme brzo prolazi, pitšs se gde smo sada mi,
da li smo deo večnosti...
I kada jednom dodje kraj,
ti nikad nećeš moći, znaj, da budeš bliži istini!

Da li neko odozgo vidi sve,
Da li smo I mi deo igre njegove?
Zašto nam daje da se mucimo, da verujemo
Da nikad neće doći kraj?