da to je jako interesantno... bas cemo poprichati i o tome kolko pljuganje utiche na samopouzdanje i osecanje celovitosti... nastavljamo sutra, ja odo na zabran u prirodu da kontempliram oko teme uz pokoje ladno pivo. al ne i uz pljuze

Po onom što sam ja pričala sa pušačima koji su ostavili pušenje (ili pokušali da ga ostave) osim apstinencijske krize koja traje zaista oko 15 dana gubeći na snazi posle 7. postoji i kriza identiteta. Neko je godinama svoje pogleda, osmehe ili nervozu krio cigaretom, vrteo je po rukama kutiju, upaljač, onda vadio, pa ravnao, lickao da sporije gori, palio, muvao ispred lica, pravio grimase , kašljao i pljuckao da se na njegovom licu i rukama ne bi videlo šta mislli. Bez cigarete ostaje ogoljen, proziran, lako prepoznatljiv.

uh kad neko ima takav identitet nije shteta da ga izgubi zeeeeeeeeeev...

ima istine, to je ono sto sam vec spomenula, dakle kafa bez cigarete, pivo u klubu bez da zapalis, prva pijanstva bez nikotina ... onda nema pljuge kad ucis - sto je beskrajno cudno, i jebiga nema pljuge kad se unervozis do daske, a do sad si uglavnom prolazio kroz krizu uz pomoc nikotina ... i delovalo je potpuno, to niko ne moze da spori, ljudi kreiraju nacin da prevazidju negativno i taj nacin usvajamo... kao uslovni refleks, to prestaje da biva psiholoski po postaje fizioloski.

Evo sta pamtim: ujutru crna kafa ili nes kafa sa cigaretom i refleks: inspiracija za veliku nuzdu ( u nedostatku bolje reci) ... dakle recimo ja koja inace imam problema vrlo cesto sa stomakom imala sam besprekorno resen taj deo problema ... e sad da li je to u mojoj glavi ili je telo usvojilo to kao refleks 

Delovalo. Kljucna rech. Stres je prirodan. Priprema organizma za reshavanje problema, i kao takav neprijatan je samo kada postoji frustracija u reshavanju problema. Bitno je pomenuti i drasticno drugachiju percepciju stresa i losih momenata kad si nepushach u odnosu na pushacha. Razlika je nebo i zemlja. Shto pushach dozivi kao paniku, nepushach moze jedva da registruje, maltene kao alarm na satu koji poruchuje da treba nesh se uradi. Elem pljuge izvitopere prirodnu dinamiku ponashanja i zamene je nekom svojom. Mozda i najveca prednost, cak veca i od zdravstvenih i ostalih dobitaka je ta da se vraca deo psihe na mesto koje su cigare kidnapovale. O tome nema spora, chovek samo treba bez predrasuda da pogleda nepushacha ili se seti sebe ako moze da se seti kako se ponashao pre. Kad te boli za pljuze, drzanje pljuga u ruci kad si u klubu je interesantno kao i drzanje cetke za wc solju ili slinave maramice. Pre ce ti biti drago sto su ti ruke slobodne da stipnes nekog . Nesigurnost ne dolazi od toga shto nemash neshto u ruci, nego shto nemash cigarete! Shto neko ko obozava da popravlja kola ne nosi u klub non stop srafcigere i kljesta da se igra. A za kakenje jedesh vishe vlakana

ja teshko mogu sebe da zamislim bez cigarete,to je valjda deo psiholoshke zavisnosti.

I jeste deo psiholoske zavisnosti... 
Elem, procitala sam knjigu i moram priznati da me i nije narocito ubedila  , ali ima par fantasticnih ideja, moram priznati. Svidja mi se ono o zlom coveculjku u nama koji stalno zahteva da bude 'nahranjen' nikotinom... Fina i korisna metafora... Ima ih jos, ali ne merem se sade sviju setiti... 

"Bez cigarete ostaje ogoljen, proziran, lako prepoznatljiv."
Sve su to izgovori. A da te neko pitao da ne grizes nokte ili ne zabacujes kosu 3 nedelje (kolko je obicno potrebno do potpune slobode od nikotina) da bi dobio 10 000 evra (za zivota popushish cigareta u vecoj vrednosti od ove uzgred) reko bi oooo kako ne, ja sam karakterchina!!! To je to krivljenje percepcije. Ima neka dobra metafora. Pitaju choveka dal je ovaj kanap dovoljno jak da izdrzi 100 kilograma. On kaze jeste, kako nije. Kazu mu, odlicno treba nam da obesimo vaseg najboljeg prijatelja. Ovaj kaze, chekajte ne verujem bash da moze da izdrzi, dajte mi da vidim ponovo... Dakle za nastavak pushenja moze da se napravi bilo kakav izgovor, i za chas posla da se od muve napravi slon, a za to je kriv upravo ovaj chikica u vama. Ne dere se on samo "ocu pljugu", on spletkari, muva, laze, podriva i sluzi se svim sredstvima a glavno oruzje mu je STRAH. Dakle upravo se o tome radi, pobediti predrasude i prepoznati laz i zamku, a onda se obrachunati sa manjim monstrumom, chistom fizickom zavisnoscu. Mnogo laksi nachin. Shvatis prvo da si obmanjen, da od pljuga nemash nisht, pa onda to mozes veoma lako da batalis, samo ispada iz ruke... Bambina. Zamolio bi te da izvuchesh jednu stvar iz knjige sa kojom se ne slazes i da objasnis zasto.

i mene zanimaju misljenja ljudi, posto nisam procitala knjigu

O ne, ne, slazem se sa knjigom, samo kazem da mu je pristup, po mom misljenju, neuverljiv. Iako ima odlicne ideje, njihovo prezentovanje mi nekako nije leglo, ne znam zasto.