Ne kaznjava Bog vec mi sami sebe kaznjavamo,a nema lepse slobode nego kuju je on nama dao.Svako greh koji mi ucinimo jeste jer ne volimo sebe.Razmislite malo dali mi volimo sebe.Ja tvrdim da smo u velikoj meri egoiste jer trazimo da nas vole a ne i da volimo.Jer imas slobodu,da se njega odreknes.Najveci problem i jeste u toj nasoj slobodi koju nam je Bog dao.Vama bi najbolje bilo da nemate slobodu i da ste kao roboti isprogramirani.Kada pocnete da mislite svojom glavom a ne glavom vecine onda ce vam ovo biti jasmo.Ja sam se u nekoliko dana po zna koji put uverio da Bog postoji i da je sve to istina.Moliu se Bogu da i vi to jednog dana shvatite

S obzirom na promenljivost sadržaja koji se vezivao za pojam ateizma kroz duhovnu istoriju čovečanstva, moglo bi se, možda, zakljucitii da su ateizam i kritika religije jedno te isto. To, medutim, ni izdaleka nije tačno. Nije tacno prvenstveno zbog toga što ima raznih kritika religije. Pored onih koje je teško razlikovati i od samog ateizma, postoje i takve kritike religije gde se kritikuje samo zato da bi se religija usavršila i oslobodila izvesnih svojih besmislica. Hrišćani su svojevremeno smatrani ateistima zbog toga što su pobijali politeisticka verovanja starih Rimljana i drugih paganskih naroda, kao što su i raznovrsni jeretici srednjeg veka, koji se nisu slagali s ovom ili onom crkvenom dogmom. Često proglašavani bezbožnicima, mada su i jedni i drugi čvrsto verovali u jednoga boga, oca i stvoritelja svega postojeceg. Smisao ovog termina mora da je bio prilicno širok kad je cak i Platon u XVIII veku bio proglašen za bezbožnika od strane hrišćanske crkvene ortodoksije. Ateizmom se često proglašavao i verski skepticizam čak i onda kad je polazio sa otvoreno idealistickih pozicija, iako je, strogo uzeto, idealističko gledište samo racionalizovana, u filozofsko ruho zaodevena religija i teologija, kao što je to i Ludvig Fojerbah svojevremeno s razlogom dokazivao.
Međutim, kritika religije ostaje kritikom i ne postaje ateizmom sve dotle dok polazi s idealističkog gledišta ili želi da religiju ispravi, dopuni i usavrši. Tek kada se kritika religije poveže sa filozofskim materijalizmom kao celovitim pogledom na svet i kada vodi neposrednom uništenju osnova svake religije, svakog verovanja u natprirodne, čoveku nadredene sile, - tek onda kritika religije prelazi u potpun i dosledan ateizam.


Ako bog želi sprečiti zlo, a ne može
onda nije svemoguć.

Ako može, a ne želi
onda je zao.

Ako može i želi
otkud zlo?

Ako niti može niti želi,
čemu ga zvati bogom?

Epikur

A sta mi radimo,mi smo stvorili zlo.Zlo ne postoji postoji samo osustvo dobra kao sto i ne postoji mrak vec osustvo svetlosti.Zasto svoje zlo prepisujemo njemu a ne sebi.Nije se on udaljio od nas vec mi od njega.Kakav bi ovaj svet bio kada bi svako izbacio zlo iz sebe i okrenuo se prema drugome.Ali mi to necemo, a Bog je ljubav i strpljivo ceka nas da mu se okrenemo po svojoj volji na da nas on na silu tera.Bog postoji,i on nije uzrocnik zla vec mi.On je ljubav a mi ljubavi nemamo i zato nam je ovako kako je.

Postavimo jednu zamišljenu situaciju - bog i to hrišćansko/muslimansko/jevrejski bog postoji. I kao takav se ukaže nekom verniku, i pruži bilo koji dokaz koji je potreban da taj vernik zaista bude siguran da mu se to zaista obraća direktno bog (znači da taj čovjek ne misli da je poludeo jer čuje glasove, nego da zaista zna da je to bog). Zamislimo da sad taj bog zatraži od tog čoveka da bude njegovo oruđe (o čemu postoji sijaset "primera" u Bibliji) i kaže mu da ubije one pedere sa četvrtog sprata, decu koja su piškila po crkvi i mene koja negiram njegovo postojanje na internetu. Ako posluša, hoće li ikome taj dokaz išta značiti?

Nebitno je da li bi to bog uopšte tražio – (iako je Biblija puna sličnih primera) - trebali bi se složiti da bi bog to mogao, makar teoretski ako ništa drugo zato jer je svemoguć, tražiti. I drugo je pitanje, verniku ili neverniku svejedno, kako bi reagOVao kad bi taj bog to zatražio od tebe?

Da li bi ti bio spreman na to?

"Ako postoji Bog, kako onda postoje ateisti?"

Ako......

Pa u ime Boga su vec pobijeni milioni

У име божије убијено је толико људи да га једино спашава  чињеница да не постоји.

ja se povlacim,ovde su svi grdji ateisti od mene

Mozda je neobavjesten o zbivanjima 'vamo doli...

Zadatak?! Hm.... 
Da li ja imam zadatak da volim roditelje svoje i ženicu i dete?
Zadatak kažeš. Jedan od Apostola Hristovih je lepo rekao
"Dzaba me ubijate, ja sam video, dodirnuo i jeo hranu sa Sinom Božijim, i to Vaskrslim"!

Zadataka kažeš, a?
I moje dete ima zadatke i jedva čeka da ih uradi pa da radi ono što voli i želi!

Hvala ti na komplimentu!
Ti naime veruješ da meni (premda ipak malo-vernom, ali vrlo) lenjom i dementnom ne trebaju
propovedi! E kad bih bio to što misliš da jesam.
Propovedi su glasno ispovedanje poznanja Boga a koje uši slušaju, to zavisi od slušača.

Ne mislim da bebe i deca ne veruju u Boga.
Ali pošto mi odrasli i njih merimo svojim aršinom ... Imamo ovakve zaključke.
Da smo stvoreni po Liku Blagog Boga - jesmo.
A kakav je Lik Njegov? Pa - Hristos Isus Mu je Ime.
I On je imao slobodu da radi ... svašta i ništa ili da radi isto što i Otac Njegov (i naš) radi stalno! Da voli, bre!

I Hristos je izabrao bolje.
Mi ne moramo. Mada, pamet u glavu...

 
Pitam se kako bi izgledao ovaj razgovor da je Bog odlučio da mi nemamo
apsolutnu slobodu i da svaki put kada ti osetiš ....npr. ljubomoru jer neka
devojka ima one cipele a ti nemaš, da te svaki put nevidljiva ruka andjeoska
uštine! 
Ne bi li tom istom ... 'štipaču' rekla:
"If you love sombody - set him free"!