Ako hoces u Dansku, moras da radis! :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Citat: MunkaZe 22. Mar 2015, 21:41:28

Zato sto smo bili ratovima ruseni ne mozemo da izgradimo metro, zato sto smo bili ratovima razruseni ne mozemo da uspostavimo vladavinu prava Smile

zato sto smo bili ratovima razruseni ne mozemo da reformisemo birokratski sistem zbog koga drzava uspesno odrzava sistem monopola i u potpunosti namerno koci razvoj malih i srednjih preduzeca?

Не ради се овде само о ратовима, него и разним историјским окупацијама (од Турака, Аустроугара, Немаца...) што је за собом вукло пљачкања, истребљивања становништва и почињањем свега испочетка и то неколико пута заредом, не само једном.

Citat: MunkaZe 22. Mar 2015, 21:41:28

Idi na google maps prosetaj ulicama hirosime i nagasakija.. kad vec pricamo o ratnim razaranjima i oporavku.. a mozemo o mnogim drugim evropskim gradovima koji su bili razoreni u ratovima ..

Када већ причаш о систему и владавини права, Јапан уопште није суштински мењао друштвени систем после рата (једино је елиминисан милитаристички део), а и пре тога рата је био моћна и велика империјалистичка земља која се напљачкала у Кини и притом је била потпуно једнонационална, попут Немачке. Ту није било различитих "братских народа" да се отимају око фондова за развој из заједничке касе. Притом земља која је освојила Јапан (САД) је сама упумпавала капитал у Јапан, као противтежу совјетском утицају и тежила је да пусти да се Јапан развије.

Са друге стране, упореди Немачку која је подељена на западну и источну, и види на шта је личио њен комунистички део.

Сада имаш једну државу (СФР Југославију из које настаје садашња Србија), која је настала на ликвидацији "велокосрпске буржоазије", и где су у Београду дошли људи да владају који су били углавном неписмени, необразовани, али веома жељни власти коју су држали по партијској и племенској линији и још то раде, па се сада чудиш....

Узгред, слика зграде поште, коју сам поставио говори доста, јер говори какав однос су комунисти код нас имали према културном наслеђу. Дрезден и Варшава су били сравњени са земљом, па су потпуно обновљени онакви какви су били. Хирошима нија могла бити обновљена у оригинал издању, због радиоактивних разлога.

Ево још један пример тог односа, стара Народна Библиотека, Београд (срушена 1941):

Ова рупа стоји на њеном месту још од 1941:

П.С

И онда све то поредимо са Скандинавијом, која има неометан углавном мирни развој и у којој влада државни и национални континуитет већ стотинама, ако не и хиљаду година.

Него да упоредимо ту Данску и нас. Данска је била владајућа држава у Скандинавији јако дуго времена:

http://en.wikipedia.org/wiki/Danish_Empire

Чак и када јој је прошао зенит, живела је релативно мирно, неометено и у просперитету. Сво то време се развијала у континуитету, са својом владајућом династијом из 15 века, док им институција монархије сеже до Викинга.

Шта је са нама? После периода средњовековне српске државе, овде долазе муслимански Турци који пљачкају, руше и тероришу становништво пар стотина година, и где хришћани живе у тешкој беди. После њих се ослобађамо и градимо државу практично од нуле, по тешкој цени коју смо платили у устанцима, и то траје једва око сто година, а тако нова и мала држава води рат са том Турском пар пута. Нешто после, Србија води рат са моћном Аустроугарском где губи четвртину становништва, и где трпи бруталну и геноцидну окупацију Аустроугара и Бугара, док Београед и мала српска привреда трпе тешка разарања.

Одмах после тих тешких жртава, прави се Југославија, и разорена Србија прима на себе задатак да гради заједничку државу, иако је сама била разорена у сваком погледу. Онда се гради краљевина Југославија у периоду велике депресије, и у периоду од пар деценија гради се прва већа индустрија у земљи. А поре тога владају националне тензије, долази до убиства краља и сл. После тога долази други светски рат, тешка разарања и окупација, а материјална разарања су била највећа у Србији, док је Београд највише платио цену. Током окупације, у земљи се води грађански рат и репресалије и пљачкања окупатора, а онда на власт, уз помоћ Совјета долазе углавном и примитивни полуписмени комунисти из разних вукојбина (јер су они писмени углавном побијени на Бањици).
Притом ти комунисти Србију и српску образовану грађанску класу гледају са непријатељством, док КПЈ предводе углавном "аустрокумунисти", који Србе посматрају као ретроградан фактор.

СФРЈ живи углавном од кредита, док новостворени грађански слој (настао од примитиваца који су напредовали преко Партије) ужива од тих кредита, блеји, зеза се и успева у животу захваљујући партијско-родбинским везицама, а исти образац имамо данас). У самој СФРЈ стално владају националне тензије са Хрватима и Албанцима, али се све то заташкава. Упркос свему томе, захваљујући кредитима земља се гради и гради се привреда.

После пар тих деценија СФРЈ се распада и почиње грађански рат, Србија прима милионске исбеглице, трпи тоталне санкције више од деценију када привреда потпуно пропада, онда добија рат на Космету, добија бомбардовање које још више разара привреду и окупацију тог истог Космета. После тога следи револуција из 2000. год, долазак на власт разноразних мешетара који раде за стране интересе, разних полуобразованих економиста, као и бивших комуниста сада преобучених у европејце и либерале, или патриоте и националисте, у зависности од околности и потреба. Такође узмимо касту политичара, врло често неписмених, који опстају на власти у зависности од тога колико успешно спроводе налоге западних колонијалних газди. Још приде узмимо у обзир да моћни Запад види сјебане и дезоријентисане Србе као реметилачки фактор кога треба даље сузбијати (отприлике слично је заступала КПЈ).

О онда неко пореди Србију са Данском и чуди се како Данци имају тако леп живот и систем... Smile

Код нас практично свака генерација често почиње од нуле, нешто се створи, онда се то разори у највећој мери или списка, па се опет гради од нуле и тако у недоглед, а то утиче на менталитет и на креативну мотивацију за живот. Smile