Neko to od gore vidi sve.

Zato je pojedincima privatni zivot jad i tuga i sam gubitak. Jer nisu stali da se zamisle sta se desava kad si uzrok velikoj patnji i bolu zarad licne koristi i promocije.

Војни извештаји о хеликоптерској трагедији – чија је примарна одговорност?

Горан ЈЕВТОВИЋ



Након огромног притиска јавности и одобрења Вишег јавног ужилаштва, Министарство одбране је коначно објавило извештаје војних комисија о ванредном догађају – паду хеликоптера Ми-17 са смртним последицама. Извештаји су стручно урађени у складу са упутствима, целовити, детаљни у опису, али на кључним питањима недоречени, односно, у финалним закључцима се уочавају одређене контрадикторности, па чак и замена теза у делу који се односи на тзв. „основне узроке“ и „другостепене узроке“ који су довели до трагедије.
И тако имамо чудну ситуацију и својеврсну контроверзу у извештајима – испада да је примарно крива посада што није успела да приземљи хеликоптер у немогућим метеоролошким и свим другим условима због којих није ни смела да полети, што је основни узрок да слетање буде трагично, а тек након тога су одговорни они који су је свесно гурнули у такву вратоломију, притом кршећи законе, прописе и регулисане процедуре, и особито мењајући маршруту лета у делу који се односио на место приземљења. И то, по свему судећи, из маркетиншких разлога. И ето простора за новинарске и спинове чувених војних аналитичара, коментатора и самозваних стручњака, који су још колико јуче поподне, након екслузивног увида у садржаје извештаја пре него су исти били доступни јавности, одмах стављени у медијски погон партијске и остале врхушке на власти, са очигледним задатком да ваде кестење из ватре и пеглају евидентне и врло озбиљне брљотине. И притом су, дефинитивно, ухваћени у лажима и циљаном извртању чињеница. Као што смо и предвидели у претходним текстовима,[i] тешко је било очекивати да ће ови истражно комисијски нивои имати смелости да до краја прозову и означе онога ко је директно и вишеструко одговоран за ову страховиту несрећу, а то је министар одбране, Братислав Гашић, као први човек система, којем су чланови комисије индиректно потчињени.

А министар је одговоран зато што је недвосмислено игнорисао струку и обавезне, тзв. „стандардне оперативне процедуре“, затим, што је заобишао начелника Генералштаба коме је једино могао да наложи евентуално ангажовање летелице и то без било каквих притисака, и зато што је нелегално преузео, практично, извршну команду, за шта није имао овлашћење, и акцију извео са трећим нивоом у ланцу хијерархије – командантом 204.ваздухопловне бригаде, бригадним генералом Бандићем.
Поред недвосмислене субјективне одговорности министра, ту је и његова објективна одговорност као првог човека одбране, зато што су у извештајима једне и друге комисије врло прецизно констатовани тежи пропусти у функционисању војне организације, али је не мања и не значајна морална одговорност због погибије седморо недужних људи.
Јер, како тумачити следеће наводе из извештаја комисије Команде РВ и ПВО из тачке 5. на страни 2., параграф други, који је потписало 14 војних експерата: „Генерал Бандић позива министра одбране у 19:56 часова и саопштава му да постоје технички услови за извршење задатка и упознаје га да на овај начин није испоштована стандардна оперативна процедура (СОП) за употребу снага ТиС за задатке треће мисије. Министар одбране на то одговора да је ургентно и да се крене на задатак“?
Једини прави одговор је да је овакав поступак класична самовоља и флагрантна злоупотреба службеног положаја, односно високе државне функције.,Шта смо све дознали из наведена два извештаја, који се, то је такође уочљиво, разликују управо у делу који се односи на опис детаља ангажовања министра одбране (у извештају комисије Генералштаба то је обрађено незнатно, док је комисија Команде РВ и ПВО у вези са тим била куд и камо прецизнија)? Дознали смо да су озбиљно прекршене све могуће процедуре, тактика поступања, организација акције и надлежности у извршавању задатка из оквира 3. мисије Војске Србије.

Ево како и којим редоследом:

 
 -  министар одбране је прекршио Закон о одбрани и Закон о војсци, као и најважније прописе (под)система на чијем је челу и директно је инспирисао својим чињењем настајање ванредног догађаја; као министар одбране морао је да зна линије субординације и основе извршења задатака, те је у вези са тим непојмљиво то што је заобишао начелника Генералштаба (или макар његовог заменика) и упустио се у оне послове које му закони не омогућавају;
 
 - командант ваздухопловне бригаде, бригадни генерал Предраг Бандић, је учинио више прекршаја, тако што је прихватио наредбу министра под очигледним притиском, а затим, као ненадлежни старешина (у време извршења задатка се налазио на годишњем одмору што преступ чини максимално тешким) самовољно преузео ингеренције ни мање ни више него команданта РВ и ПВО и посебно Оперативног дежурног тима Команде РВ и ПВО, извршио припреме лета у неразумно кратком времену, организовао акцију и непосредно издавао задатке посади, дозвољавајући да се врши противправилска замена хеликоптера; игнорисао је, односно свесно потценио изузетно тешке метеоролошке услове у којима није смело да се лети, затим, командовао је посадом директно користећи мобилну телефонију, утицао на маршруту лета, начин извршења задатка и у коначном на место слетања (уместо хелиодром ВМА, аеродром Никола Тесла), што је у супротности са издатим наређењем, као и са упорним и потпуно оправданим захтевима посаде која је инсистирала на почетном, извршном наређењу и стандардном начину тзв. медицинског збрињавања, који је подразумевао слетање на Бањички вис, а као алтернативу матични војни аеродром у Батајници са кога су и полетели;
 
 
- командант РВ и ПВО, генерал-мајор Ранко Живак, није известио начелника Генералштаба о примљеном задатку, није се укључуио у потребној и предвиђеној мери у акцију, дозволио је команданту ваздухопловне бригаде да ненадлежно и мимо прописа командује извршењем задатка, није испољио обавезни утицај на Оперативни дежурни тим Команде на чијем је челу и, према извештају комисије Генералштаба, није предузео мере да се обустави ненадлежно извођење исте, односно да се извршење задатка уведе у легалан ток;


 -  Оперативни дежурни тим Оперативног центра система одбране, био је потпуно пасиван током трајања извршења задатка, очигледно је да није израдио у реалном времену почетно наређење за употребу хеликоптера (није ни могао да стигне с обзиром да је касно обавештен о лету, што их у сваком случају не оправдава), препустио је иницијативу команданту ваздухопловне бригаде, није предузео мере у правцу решавања ситуације, и није известио благовремено начелника Генералштаба о догађају, као ни овлашћена лица из Кабинета председника Републике;
 

 -  Оперативни дежурни тим РВ и ПВО је значајно прекршио Стандардне оперативне процедуре, пре свега дозволивши команданту ваздухопловне бригаде да реализује задатке који су у искључивој и стриктној надлежности ОДТ РВ и ПВО; није наредио приправност дежурним снагама за ТиС и пренео им податке за њихово ангажовање, нити је пренео наређење за полетање ваздухоплова, нити је остварио непосредну комуникацију са вођом дежурне екипе за ТиС, није установио стање летелице пре лета, није располагао документом којим је извршена замена хеликоптера, није установио стање посаде, нити је предузео друге обавезне мере;
 

-   Здружена оперативна команда у чијој је надлежности Оперативни центар система одбране, годинама уназад није израдила и ставила у употребу Стандардну оперативну процедуру Војске Србије за поступак хитног медицинског превожења, нити је исту доставила Кабинету министра одбране; поред наведеног, евидентно је да оперативни дежурни тимови Оперативног центра система одбране, нису адекватно припремани за извршавање редовних задатака из оквира најважнијег оперативног дежурства у Војсци и систему одбране.

И када се све напред наведено пажљиво прочита и здраворазумски анализира, основно питање је – ко је примарно крив за хеликоптерски удес и ко је својим чињењем или нечињењем створио услове да се догађај одигра на трагичан начин – посада (која је такође имала своју одговорност али се у сваком случају није могла самовољно отргнути контроли) или сви остали који су се, на жалост, играли команданата и командовања?

Одговор се из извештаја и налаза једне и друге комисије сам од себе намеће и за тако нешто, након предочавања свих чињеница, није потребно да се буде експерт, како би се дошло до правих закључака и истине. Колико год да је болна и тешка.

У слободним земљама, због оваквих догађаја и упорног скривања и филовања истине, министри подносе оставке и падају владе. Али, тако је у слободним земљама.

*****

И на крају ове мучне и жалосне приче долазимо до онога што је узрок свих узрока, а то је петнаестогодишња „реформа“ Војске и особито „модернизација“ борбених и осталих система, под диригентском палицом НАТО-а. Како су тај процес изводиле све постпетооктобарске гарнитуре, видимо управо на овом случају – од година производње то мало хеликоптера који су преостали још из времена ЈНА и ВЈ, преко опреме и уређаја, до процедура и организације система и начина извршавања задатака.

Е, то су нам НАТО стандарди, које су нам кроз програм „Партнерство за мир“ не само подметнули, већ су нас убедили да управо тако мора да буде. И ми у ту подлост и планско деловање масовно верујемо. Иако нас у оружаној агресији 1999. нису надмашили, иако смо им баш тада доказали да су наши војни стандарди и достигнути нивои свеукупне борбене готовости ненадмашни и за њих недокучиви.

Када будемо разумели да НАТО „партнерима“ није потребна у овом делу света снажна, модернизована, бројчано велика и убојита Српска војска, а посебно не модерно Ратно ваздухопловство и ПВО, већ супротно, малобројна и лака, пешадијска „коњица“ за предстојеће борбене мисије, затим база „Југ“ и можда још неколико локација за обуку и смештај снага (и евентуално за размештај ракетних платформи) за „продор на исток“, као и то мало расположивих АБХО капацитета, онда ћемо имати шансе да размишљамо о стварним оперативним процедурама и посебно о борбеној готовости.

Јер без тога не можемо доћи до слободе.

www.fsksrb.ru

PAD HELIKOPTERA U SURČINU

Tužilac čeka generale


R. DRAGOVIĆ | 06. april 2015. 10:19

Više javno tužilaštvo u Beogradu odlučiće u ponedeljak o prvim potezima u istrazi o padu vojnog helikoptera Mi-17 kod Surčina


VIŠE javno tužilaštvo u Beogradu odlučiće u ponedeljak o prvim potezima u istrazi o padu vojnog helikoptera Mi-17 kod Surčina! Na osnovu izveštaja vojnih komisija biće doneta odluka o tome ko će biti u prvom krugu svedoka ili osumnjičenih koji će biti pozvani na saslušanje.


 
Iako su nalazi dveju komisija, koje su ispitivale uzroke pada vojne letelice u kojem je stradalo sedam osoba, obelodanjeni još u petak, još nije potvrđeno ko su osobe za koje se sumnja da su odgovorne za udes.

Tim formiran po naređenju načelnika Generalštaba Ljubiše Dikovića predložio je pokretanje postupka protiv komandanta Ratnog vazduhoplovstva, general-majora Ranka Živaka, prvog čoveka 204. vazduhoplovne brigade, brigadnog generala Predraga Bandića i dvojice pukovnika-operativaca, Ljubomira Josifovića i Gordana Pavlovića. U tužilaštvu, međutim, još nema potvrde da će se ovaj krug osoba naći u najužem krugu osumnjičenih.

Kolika je odgovornost svakoga od njih pojedinačno biće jasnije kada Ministarstvo odbrane objavi i gotovo 500 stranica priloga koji čine celinu sa zaključcima komisija. Ovi aneksi vrlo su dragoceni za rasvetljavanje pravih uzroka nesreće. Među njima su, na primer, stenogrami razgovora pilota Omera Mehića i kontrole leta, iskazi svih starešina, kao i zapisnici sa uviđaja olupine.

Prema saznanjima “Novosti”, prilozi, uprkos najavi, još nisu obelodanjeni na insistiranje Generalštaba Vojske Srbije. Na svetlo dana oni će moći tek kada vojni vrh skine oznaku poverljivosti sa ovih dokumenata. U materijalu je, kako se očekuje, i nalaz sa obdukcije, koji bi trebalo definitivno da potvrdi informacije iz izveštaja da je posada bila pod dejstvom alkohola.


Istražni postupak trebalo bi, između ostalog, da pokaže i zbog čega Operativni dežurni tim Ratnog vazduhoplovstva nije 13. marta uveče vodio akciju spasavanja, iako je odgovoran za komandovanje snagama u ovakvim operacijama. Nejasno je i zbog čega je informacija i poletanju do načelnika Generalštaba stigla “obilaznim putem” tek u 21.12, kada je glavni operativac Komande vazduhoplovstva, pukovnik Gordan Pavlović o pokretanju akcije Operativni centar sistema odbrane izvestio više od časa ranije - u 19.56.

Komisija je utvrdila i da Vojska Srbije nema akte koji predviđaju uslove i način korišćenja aviona i helikoptera u misijama zbrinjavanja pacijenata. Na to ukazuje zaključak vojnih stručnjaka koji predlažu da se “izrade i stave u upotrebu” standardne operativne procedure za postupak u slučaju hitnog medicinskog prevoženja.

Izvor: Novosti

   

6. април 2015.

nebojsa-drajic-majka-bora-piloti-poginuli-helikopter-pad-foto-saponja

БЕОГРАД – Само луди људи су могли да напишу лаж да је мој син био пијан. Њих треба осудити на такав чин, да и они погину, ко год да је тако изјавио! Ништа друго – плачућим гласом је заустила Бора Драјић (63), мајка механичара лета, заставника Небојше Драјића, који је погинуо у стравичној хеликоптерској несрећи 13. марта.

- Уопште не верујем у тај извештај, мој син никад није пио! Не могу да схватим да се тако нешто износи у јавност. Не бих се никад усудила да износим такве лажи, као што се они усуђују – узнемирено ће Бора.

Нико није, како нам је рекла, дошао да породици донесе извештај војне комисије, у којем се, између осталог, наводи и да је у крви пилота Омера Мехића и механичара лета Небојше Драјића пронађен алкохол.

Ни да помирише алкохол

- Из медија смо то сазнали. Једни кажу једно, други друго. Нико нама ништа не каже. Мој син сто посто никад није пио ни кад у кола седа, а камоли кад ради. Знам, кад год дође кући, седне, понудимо му да нешто попије, он није хтео ни да примирише, а не да пије – прича Драјићева и наставља:
Огорчена... Бора Драјић Фото: Зоран Шапоњић

Огорчена… Бора Драјић

- А ако су били пијани, како ови тврде, како су успели да преузму бебу, да оду до Рашке, па да се врате? Како су то успели? Само ме то чуди. Не знам зашто су то тако урадили, тако написали. Узнемирило нас је све ово. А и како се не бих узнемирила кад им мртве кости дирају, не могу ни у гробу да буду мирни.

Бора Драјић је, каже, пратила и конференцију за медије премијера Александра Вучића.

- Вучић је искрено казао човек. Па и Дачић… Да не дирају мртве хероје. Знам да мој син никад није пио. Никад! Не знам зашто то тако измишљају. Можда зато што немају памети – каже она.

Речи као ударци

На питање да ли је и породица Драјић, као и фамилије осталих страдалих, тражила да им се донесе извештај, Бора ће:

- Шта нас интересује извештај, нама сина нико донети не може. Ја сам имала сина што нико није имао. Кад слушам тако нешто… Да је истина, па и да слушам такве ствари, али кад није истина, то ко да вас неко туче у главу.
Укаљали му име... Погинули заставник Небојша Драјић

Погинули заставник Небојша Драјић

Укаљали му име…

Биографија
КО ЈЕ НЕБОЈША ДРАЈИЋ

Механичар лета Небојша Драјић, заставник техничке службе, рођен је 22. маја 1971. године у Бајиној Башти. Био је на дужности командира одељења, уједно и летач, првог одељења за хеликоптер и мотор за ХТ-40/48. У војсци је од 14. јула 1990. године. Завршио је Средњу војну школу РВ и ПВО у Рајловцу 1990. године, а имао је и завршене преобуке за ХТ-40 и ХТ-48. Ожењен је и отац двоје деце.


И Славица Мехић, удовица страдалог пилота Омера Мехића, рекла је јуче у разговору за Курир да њен супруг никад није пио!- Много сам разочарана у тај извештај. Не верујем у њега. Да је мој Омер стварно био пијан, као што кажу, зашто то нису саопштили други дан после трагедије, кад је завршена обдукција тела, него сад, после више од две недеље – рекла је Мехићева, а исто је поновио и пилотов отац Рамиз Мехић.

Izvor

Beograd -- Posada vojnog helikoptera nije se sporazumela sa civilnom kontrolom letenja, navodi se u prilozima Komisije za osnovno ispitivanje udesa.

Kako se navodi u prilozima, u poslednja dva minuta leta došlo je do grešaka i nesporazuma koji su bili ključni za krajnji ishod leta.

"Posada javlja visinu od 140m, misleći na visinu iznad piste na šta kontrolor letenja ne reaguje, jer očekuje da pilot govori o nadmorskoj visini, što je standardna procedura za civilne vazduhoplove", navodi se u prilogu.

Kako se dodaje, s obzirom na to da ne zna da pilot govori o stvarnoj visini, kontrola letenja ga ne u pozorava da sa te visine ne može da vidi pistu zbog niže baze oblaka.

"Kontrolor i posada nemaju isti način razmišljanja i nisu naviknuti na zajednički rad", navodi se.

Takođe, dodaje se da je kontrolor preporučio helikopteru da "zalebdi" iznad piste, što je za ovaj tip helikoptera bez spoljne vidiljivosti nemoguće.

Razlika između visine u odnosu na tlo i nadmorske visine je kod aerodroma "Nikola Tesla" 98 metara.

Problem se vidi i u komunikaciji oko organizacije prihvata i krajnjeg odredišta misije.

Odluka o tome da se sleti na aerodrom "Nikola Tesla" nakon procene meteo uslova na VMA doneta je još oko 20.30h, kada je uređeno da se napravi prostor za dva sanitetska vozila i vozilo ministra zdravlja. Helikopter je tada bio na putu za Rašku.

Međutim, posada je promeni destinacije obaveštena više od sat vremena kasnije.

"Promena destniacije u letu je nepovoljno uticala na izvršene zadatka jer je taj aerodrom za posadu nedovoljno poznat i skraćeno im je vreme za pripremu", navodi se na 33. strani priloga drugog izveštaja.

U transkriptima se vidi da pilot Omer Mehić sve do 21.37h govori o sletanju na VMA i da je tek tada dobio informaciju o promeni destinacije i zatražio podatke za sletanje na aerodrom.

Dodaje se i da se meteorološka situacija tokom leta pogoršava, a da posada ne dobija dovoljno informacija o tome.

"Postoji znatno pogoršanje meteo situacije između prvog i drugog prilaza, ali posada o tome ne dobija informaciju", piše u izveštaju.

Vojni helikopter je pao u Surčinu 13. marta uveče, kada je poginulo svih sedam osoba koje su se nalazile u letelici: četiri vojna člana posade, dva zdravstvena radnika i beba kojoj je trebalo da bude ukazana pomoć.

Izvor: B92

Smrdljivi ministri, mamu vam vasu.

bot mod on
nezavisna istraga je pokazala da su piloti krivi ma kolko mi bili razocarani takvim rezultatom ipak su je radili strucnjaci bez uticaja sa strane
bot mod of

Ексклузивно: Анатомија једне трагедије


Генерал Љубиша Диковић није благовремено обавештен о лету јер је заменик командант Здружене оперативне команде генерал-мајор Славољуб Јанићијевић био недоступан док је био на базену Војне академије

Све док истрага и тужилаштво не кажу своју последњу реч, беспредметно је оптуживати било кога за трагедију хеликоптера Ми-17 из састава РВ и ПВО, несрећу у којој је изгубљено седам живота. Јавност тражи одговоре, но можда су одговори у следећим чињеницама.

Наиме, по члану 170 Правила службе Војске Србије, који је донет 3. априла 2012. године, министар одбране има право да на захтев државних органа или на захтев локалне заједнице, нареди ангажовање јединица Војске Србије на задацима „треће мисије”, то јест помоћ цивилима. По члану 171 исто право има и начелник Генералштаба, али и команданти оперативних састава нивоа бригаде.

Дакле, министар одбране Братислав Гашић зове генерала Предрага Бандића, команданта 204. авијацијске бригаде, и тражи да се размотри могућност хеликоптерског превоза болесне бебе из Новог Пазара за Београд. Генерал Бандић се информише о метеоролошкој ситуацији и обавештава министра да су услови за лет тешки, скоро немогући.

Нешто касније, генерал Бандић зове министра Гашића и информише га да су се у међувремену метео-услови побољшали и да је могуће извршити полетање, али да није поштована стандардна процедура за мисије тог типа. Министар наређује да се, због хитности, крене, а да се процедура обави што пре. Генерал Бандић о лету и задатку обавештава Оперативни центар РВ и ПВО, као и команданта РВ и ПВО генерала Ранка Живака, који тражи да се строго води рачуна о метео-ситуацији. У 19.57 вођа хеликоптера, пилот Омер Мехић, зове Оперативни центар РВ и ПВО и најављује лет и маршруту.

У 20.12 хеликоптер Ми-17 полеће с аеродрома Батајница. Одредиште је Рашка, у повратку је одредиште Војномедицинска академија. Алтернативна места слетања су аеродроми Лађевци, Батајница и Сурчин. У 20.20 Оперативни центар система одбране још има времена да заустави лет хеликоптера Ми-17 због евентуалног лошег времена. Он то не чини, јер је заменик командант Здружене оперативне команде, генерал Јанићијевић, у том тренутку био на купању, на базену Војне академије, па о свему није на време обавестио начелника Генералштаба, генерала Љубишу Диковића.

Од 20.05 па све до 20.45, Оперативни центар система одбране, то јест Здружена оперативна команда по НАТО стандардима није била у вези са генералом Јанићијевићем. После је он именован у комисију за испитивање узрока трагедије као заменик шефа комисије... Шеф комисије је генерал Јовица Драганић, заменик начелника Генералштаба.



Архивски снимак: Ми-17 на спасилачком задатку (Фото Т. Јањић)

У извештајима комисије РВ и ПВО спомињу се обдукцијски налази, према којима су у крви и у урину двојице чланова посаде хеликоптера пронађени трагови алкохола. Истрага је установила да је докторка на аеродрому Батајница на почетку дежурства посаде хеликоптера Ми-17, извршила лекарски претполетни преглед за сву петорицу, пети члан посаде није ни полетео на кобни задатак, и оверила печатима да су способни за летење. После су се два члана посаде, наводно, упутила у кафану „Пилот” у близини аеродрома. Зашто су, према тој причи нашег извора, наводно напустили дежурство и како су се, по тој верзији, нашли у кафани показаће истрага. Међутим, докторка их касније није прегледала...

Је ли пилот мајор Омер Мехић имао искуства на слетању на Аеродром „Никола Тесла”? Имао је велики број сати слетања управо на том аеродрому за послове фирме „Циклонизација” из Новог Сада.

Питање процедуре није узрок трагедије хеликоптера Ми-17, његове посаде и путника. Да се није пошло по бебу из муслиманске средине чули би се приговори с разних страна да би то свакако било урађено за српску бебу. Шта мислите, ко би то у Војсци Србије рекао да се не лети, ако је накнадни метео-извештај био релативно добар? Је ли генерал Диковић био обавештен пола сата раније, или касније, нема везе са трагедијом. Да ли су на Аеродрому „Никола Тесла” били новинари и ТВ камере, нека истрага и то открије. Ако су били, зашто су били? По редовном радном задатку или због неког другог плана? И зашто је контрола летења Аеродрома „Никола Тесла” сугерисала посади да слети код њих?

Све остало су спекулације и беспризорна политизација једне несреће, глад за тиражима, сензацијама. Крв и сузе, то је наша јавна сцена...

Мирослав Лазански

извор

објаснио човек,свим официрима и подофицирима,контролорима лета,пилотима хеликоптера и поштоваоцима процедуре,мада знајући нас теорија је тек у развоју 
неби ја њему веровао,а нисам сигуран да  генерал-мајор Славољуб Јанићијевић зна да плива 

Lazanski je postao jedan isprdak najgore moguce vrste koji isto tako zarad tiraza, popularizacije...prdi o nekim stvarima kao da se razume u sve. A u par navrata je ko pickica izbegavao prosto prosirena pitanja. 

Helikopter je pao zbog:

-greske pilota ili posade;
-greske u navodjenju sa zemlje;
-tehnickog kvara.

Ako je utvrdjeno da je kontrola leta bila na nivou zadatka i ako je utvrdjeno da je helikopter bio savrseno ispravan, sta drugo ostaje? Jedino ako ga Gasic nije licno oborio, ispalivsi raketu na helikopter.

Treba da se utvrdi samo ko nije postovao proceduru, al ako se okrenu samo pravilima sluzbe, tu ce najebati samo vojna lica.


Elem, objavljeni su i audio snimci:

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=8067

Volim da ga procitam, ali ovo mu je jedno od losijih izdanja