Akademik Milorad Ekmečić: Od nas se traži da okrenemo leđa Rusiji, Vlada taj zahtev mora da odbaci. Sve je ostalo onako kao što je bilo krajem juna 1914. godine. Ako bi došlo do sukoba u Evropi, Amerikanci bi bili generali




Srbija se nalazi u delikatnoj situaciji, jer je srpski narod svestan činjenice da je Rusija bila jedina zemlja koja ga je podržavala i u kojoj je uvek gledao jednog oslobodioca - kaže povodom novih pritisaka Zapada na zvanični Beograd da promeni svoj stav prema događajima u Ukrajini akademik Milorad Ekmečić, nesporni autoritet za istoriju Srba novog veka.

S druge strane, ističe, Velika Britanija je, u svim srpskim oslobodilačkim pokretima, od Karađorđevog vremena naovamo, bila na strani Turske. I smrt Karađorđa se veže za britansku politiku. Politika Austrije i Britanije je bitan elemenat za njegovu likvidaciju, a ne kao što se kaže njegovog kuma Miloša Obrenovića.

- Sada se od nas zahteva da se ponašamo kao politička elita u Crnoj Gori i okrenemo leđa Rusiji. Vlada taj zahtev, veli kategorično, mora da odbaci. Ne sme se Amerika toliko ostrviti na Srbe da im pobriše svaki trag povezanosti sa Rusijom.

* Čak i Austrija, pa i čitava Evropa?

- Nažalost, Evropa koja je stvorila modernu civilizaciju, pred našim očima gubi taj značaj i pretvara se u jednu koloniju, gde se sve bitne odluke donose u Vašingtonu. Ako bi opet došlo do nekog velikog sukoba u Evropi, budite sigurni, u tom sukobu bi generali bili Amerikanci, a vojnici Evropljani.

* Mora se znati da Srbija nije slučajno vezana za najveću slovensku zemlju?

- Nije reč samo o slovenskim osećanjima, ni o pravoslavlju, u pitanju je strateška veza. Rusija je preko Srbije, kako sam napisao u jednom tekstu za rusku Dumu, potvrđivala svoj status velike sile na Balkanu i gubila taj status. To samo Gorbačov i Jeljcin nisu shvatili. Nije slučajno Petar Veliki gledajući prema Mediteranu slao svoje ljude Srbima i primao srpske izaslanike u Rusiji. Svako veče gledam ruski dnevnik na ruskom jeziku i vreme koje pokazuje veliki časovnik na Spaskoj kuli u Kremlju, koji je napravio jedan srpski kaluđer. Te su veze, dakle, davnašnje i duboke.

* Srbija nije samo u delikatnom položaju u odnosu na EU i Rusiju?

- Srbija je u jednoj opštoj krizi u kakvoj verovatno nikada nije bila u svojoj istoriji, s užasnim posledicama koje je privatizacija u privredi ostavila na čitavo društvo. To je, pre svega, kriza spoljne zaduženosti. Komunizam je u Srbiji bio stvorio poluindustrijsko društvo koje su nesposobni političari iz ideoloških razloga uništili. Mislili su da rušeći komunizam sve treba preko noći pretvoriti u privatno vlasništvo. I to, po formuli Reganovog liberalnog kapitalizma koji je uništio sve tekovine koje je kapitalizam do tada stvorio.

* Da li je istorija učiteljica života, kao što se od antičkih vremena misli?

- Davno sam napisao da je istorija učiteljica života, ali da uvek uči sa zakašnjenjem, kada ta poduka nikom ne treba. U onom što se dešava pred našim očima danas upravo vidimo da se od istorije vrlo malo naučilo. Prvi primer je široka rasprava o uzrocima Prvog svetskog rata 1914. Sve je ostalo onako kao što je bilo krajem juna 1914, kada je pukla vest da je Franc Ferdinand ubijen u Sarajevu. Učesnici u tim raspravama velikom većinom nisu istoričari - kada se uračunaju i oni koji o tome imaju diplomu. Jedan od prvih koji se javio sa knjigom u kojoj optužuje Srbe je istoričar sa univerziteta u Kembridžu. Zloupotrebio je slavno ime univerziteta na kome predaje, jer iza knjige stoji jedan neznalica. Ne radi se o zlomislećem piscu, nego ignorantu.

* Mislite na Mesečare Kristofera Klarka?

- U pričama u toj knjizi se pominje da je Srbe optužio za Načertanije Ilije Garašanina 1844, i za Srebrenicu. Jadnik, ne zna da na univerzitetu u Oksfordu (rukopisno odeljenje Baliol Kolidža) postoji odgovor da Načertanije o Velikoj Srbiji nije napisao Garašanin, niti je ono bilo tajni plan. Prva verzija je objavljena na engleskom i francuskom jeziku u časopisu Forin ofisa "Portfolio" avgusta 1843. Iza toga je stajao pisac i diplomata Dejvid Urkvart. Celi svet je tada polazio od učenja da je nacija zajednica jezika i da se srpski jezik prostire od Kopra kod Trsta do današnje granice Albanije kod Bara? Forin ofis je od toga mislio da napravi jednu državu, pod tutorstvom Austrije, protiv Rusije i njenih planova na Balkanu.

* Danas od jedne države imamo šest?

- Umesto jezika, vlada princip - barem na tlu bivše Jugoslavije - da je nacija zajednica istog verovanja i posebno crkve. Najbolja defincija hrvatskog jezika bila bi da je to "genetski modifikovani srpski jezik". Umesto "korisno, hasnovito", izmislili su "učinkovito". Crnogorski jezik nije sramota jednog naroda, srpske nacije i nepismene inteligencije, nego sramota civilizacije. Novine pišu da u Raškoj oblasti neki traže da im se sve sa srpskog prevede na bošnjački. Biti budala na Balkanu je danas vrlina i ispoljavanje prava čoveka.



* Ponovo je u žiži rasprava o kanonizaciji Stepinca. Šta je u ovom slučaju istorijska istina?

- Kada se poteže pitanje stava SPC prema nameri Vatikana da Stepinca proglasi svecem treba početi od istorijske istine da nije u pitanju sam Stepinac, nego stav Katoličke crkve i pape Pija HII o sudbini Srba nakon formiranja hrvatske nezavisne države. Stepinac je još 1936. godine stvorio Čistu katoličku akciju u Hrvatskoj. Tom prilikom je u instrukcijama izložio neophodnost da hrvatski narod napusti projekte Vlatka Mačeka i njegove stranke o rešenju hrvatskog pitanja stvaranjem autonomne Hrvatske u jugoslovenskoj federaciji. Umesto toga, treba za vođstvo uzeti "revolucionarni pokret" oko ustaša Ante Pavelića u Italiji, pa na "revolucionaran način" stvoriti nezavisnu državu, Božju državu (Civitas Dei) do reke Drine. U toj državi je od samog početka predviđana likvidacija pravoslavnog stanovništva. Na savetovanju vojnih starešina, s predstavnicima hrvatske vlade na Sušaku 31. oktobra 1941, zaključeno je "da hrvatska vlada ima potpunu podršku Svete stolice (totalo appogio) da u Hrvatskoj prevede najveći mogući broj pravoslavnih i Jevreja u katoličku veru". U Hrvatskoj Katolička crkva je do danas imala više značaja za političko vođstvo Hrvata, nego sve njihove političke stranke zajedno.

* Ima li to uticaja i na pregovore o priznanju Stepinca za sveca?

- Bez sumnje ima, ali ja se ne usuđujem da o tome nekom držim bukvicu. Nije u pitanju jedan novi svetac u Katoličkoj crkvi. Tu milost rimski papa proglašava kao što je maršal Tito proglašavao svoje narodne heroje. Svi Hrvati koje je papa iz "crkve u Hrvata" proglašavao svetim su tu počast dobivali iz političkih razloga, a ne zbog uloge u širenju pravog verovanja. Jedan iz Slavonije (Tavelić) je proglašen svecem, jer je u HVII veku, nakon poraza Turaka pod Bečom 1683, pokrštavao muslimane i pravoslavne i Slavoniju pretvarao u katoličku pokrajinu. I u slučaju Stepinca ne nagrađuju svetog vernika, nagrađuju političara koji od 1936. stvara temelj ustaškoj državi, preko projekta u svojoj "Čistoj katoličkoj akciji". Njoj podižu spomenik, a ne kardinalu koji se, navodno, bezazlen kao ovčica patio u komunističkom zatvoru. Sem onoga što sam ja citirao u knjizi iz ustaške literature, o njoj niko ni slova da prozbori. Tu je odgovor na vaše pitanje da li je istorija učiteljica života. Eto, nije.

* Sva je prilika, kasni sa podukom i u Ukrajini?

- Morali bismo dublje posmatrati šta se zbiva u Ukrajini, jer se ta pošast sutra može desiti i nama. Ne odmahujte rukom! Po Ukrajini katolici otvaraju svoje škole, u Kijevu i katolički univerzitet. Današnja rimska crkva širi po svetu svoj školski sistem. Ne bih se iznenadio da se, posle nedavnog susreta predstavnika Rimske kurije i Svetog sinoda SPC u novinama pojavi naslov da je srpska vlada proglasila Vatikan za strateškog partnera. Jednom će tražiti neko mestance za katolički univerzitet u Srbiji. Bumo videli! Kijev je bio središte pravoslavne teologije i svih nauka uopšte. Tamo se školovao i naš Jovan Rajić. Danas ga pretvaraju u katolički grad.

* Istoriju Srba novog veka (1492-1992) završavate rečima: "Budućnost gledamo kroz tamu".

- Situacija u kojoj se danas nalazimo daje toj rečenici više značaja nego što ga je ona imala kada sam to napisao. Sve što se dešava sa Srbijom dešava se u jednom opštem razvoju kome je osnova stvaranje novog sistema velikih sila. Amerika je ostala poslednja supersila, ali ona je upravo zbog toga došla u krizu i ponaša se onako kako se ponašala Austrougarska pred 1914. Amerika je danas u sličnom stanju, i rađa nepoverenje sveta da je velika sila, i da može racionalno da organizuje budućnost čovečanstva. Teško je naći čoveka koji nije nagrižen jednim osećanjem protiv Amerike.

* Šta je danas Srbija za Ameriku?

- Jedan faktor sporednog značaja u svim pitanjima, sem strateškog. Balkan i Srbija na Balkanu kao vodeća zemlja, zemlja koja je imala najviše oslobodilačkih pokreta, zemlja čiji je oslobodilački pokret ušao u istoriju Istočnog pitanja, kao jedan od bitnih faktora razaranja Osmanske imperije, igra izuzetno važnu ulogu za budućnost. Amerika uverava svoje javno mnjenje da Srbija ima samo jedno svojstvo na Balkanu, a to je da otvara ili zatvara Rusiji kapije. Zbog toga ne smemo imati iluzija da Amerika ne može ponovo da razbuca Srbiju iznutra, da nam se u jednom trenutku ponovo može desiti 27. mart.

U Sinodu SPC, u Akademiji nauka, u svim ustanovama i svim slojevima društva Amerika ima nekog na koga bi se mogla osloniti ako bi htela da sruši i ovu Srbiju. Teško nama ako to zaboravimo.

NOVA SVETA ALIJANSA

* Dobrica Ćosić je jednom upitao da li je današnja Katolička crkva još uvek crkva?

Od sporazuma pape Vojtile i predsednika SAD Regana 1984. godine stvorena je nova Sveta alijansa. Rimokatolička crkva je priznala masonske organizacije, postala je instrumentum imperii za osvajanje sveta.

Nije u pitanju da li put iz Rima za Beograd vodi preko Jasenovca, nego da se mogući crkveni raskol kod Srba ne pretvori u tiho razbojište nad kojim ćemo plakati. Možda su kod mene posredi neki strahovi koje pod stare dane obnavljam o onome što se desilo 1941. Dečak od trinaest godina iz prvog susedstva hvalio se mom bratu od devet godina da "smo ti tatu ubili" i smejao mu se. Ljudi su zveri ako ih crkva ne vodi pravim putem.



novosti.rs

kako ljibitelji, zagovornici romanse sa Rusijom, upozoravaci na opasnosti zemalja Evrope, u burek slucaju, nekako su, slucajno, locirani bas u pomenutim 

s tim sto je ovo u unistavanju pravoslavnog naroda tacna. cak su i nemci pisali za vreme drugog svetskog rata da su hrvati dobili odresene ruke da uniste ili pokatolice sto vise srba pravoslavaca.

ni hitler ni amerika pogotovo ne engleska nisu bili za srpsku drzavu.

tito je cak tri puta pokusao da osvoji srbiju, jer je po svaku cenu hteo da dodje u beograd. tek kad je bugarska istupila iz sile osovine i velikom brzinom se okrenula protiv nemaca u borbama u makedoniji, tek tad je tito uspeo da dodje do beograda, uz rusku pomoc. i odmah proterao drazu mihailovica u bosnu.

gotovo ceo rat nije bio u srbiji. a u pocetku njegova vojska je bila neprijateljski nastrojena srbima.

---

za krouli:

citam jednu knjigu ciija je tematika slicna ovom intervjuu, pa zato i postavih tekst.

a i, lako je otici u rusiju ili u srbiji pricati o opasnosti zemalja evrope, pokusaj otici u jednu od tih evropskih zemalja i dokazivati da nije bas tako kako mediji prikazuju, da su istorijski razlozi ipak malo drugaciji od njihovih uverenja.
 

uostalom, madjari javno govore da su posle godina ubedjivanja katolicke crkve i finansiranja iste, preuzeli i prihvatili katolicansto... ne razumem zasto bi srbe bilo sramota reci koje su zelje vatikana   
 

70 godina okretanja ka zapadu i evropi....

I ...gde je rezultat?

Pa mali zajeb pri okretanju, eto okrenuli smo im dupe da nas prcaju...

РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: КОНСТАНТИН КОСАЧОВ, шеф Федералне агенције Русије за послове Заједнице Независних Држава
Илузија је да је Запад јак, а ми слаби
Русија спремна на директне инвестиције у Србији веће од пет милијарди долара


Фото Д. Ћирков
Ниједног тренутка у последње време нисам приметио веће проблеме у руско-српским односима, они су непроменљиво пријатељски и блиски, каже у разговору за „Политику” Константин Косачов, шеф Федералне агенције за послове Заједнице Независних Држава, сународнике који живе у иностранству и међународну хуманитарну сарадњу Руске Федерације, познатију као „Россотрудничество”.

Косачов, који је у рангу заменика министра иностраних послова, на чело ове велике владине агенције, формиране пре шест година, ступио је 2012, одлуком руског председника Владимира Путина.

Најважнији задатак агенције је да методима меке моћи „поправља имиџ Русије у свету”, односно да буде пандан америчком УСАИД-у. За ту сврху, руска држава улаже стотине милиона долара у пројекте финансиране преко „Россотрудничества”.

– Велику улогу у нашим односима игра тврда и недвосмислена руска позиција по питању Косова, на основу нашег схватања темељних принципа међународног права и, наравно, веома специфичних, тесних и пријатељских односа са Србијом, коју нисмо могли да оставимо у невољи која ју је снашла. Не видим никакве препреке које би могле да стану на пут даљем развоју добрих односа. Видели смо да је посета вашег премијера Вучића имала веома високу политичку ноту, а ако дође до посете председника Путина, то ће бити важна етапа у развоју наших односа.

Недавно је одржана донаторска конференција за Србију и од ЕУ смо добили око 100 милиона евра. Руски спасиоци су, током мајских поплава, први притекли у помоћ, али није било новчаних донација? Ви треба тиме да се бавите, као шеф „Россотрудничества”, које је замишљено као руски УСАИД...

Добро сте уочили тренутак, јер ми управо треба то да постанемо. Председник је 20. априла одобрио нову концепцију државне политике Русије у овој сфери. Први пут су формулисани географски приоритети. На првом месту су земље ЗНД-а, а на другом оне с којима Русију повезују посебни историјски односи и интереси у савременом свету. Србија апсолутно припада овој другој категорији и сигуран сам да ће имати достојно место у програмима које ће Русија наредних година израђивати у све већем и већем обиму.

Када ће се то десити?

У најбољем случају од следеће године. Не треба заборавити да је Русија већ припремила тако крупне пројекте као што је „Јужни ток” и обнова српске железнице. Руски копредседник Међувладине комисије, министар енергетике РФ Александар Новак, рекао је да је Русија спремна на директне инвестиције веће од пет милијарди долара. То је велики допринос развоју Србије.

„Јужни ток” је у последње време као на некој клацкалици?

Ако се налази на клацкалици, то није кривицом Русије. Нису сви наши партнери у стању да испуне своје обавезе и ми можемо због тога само да жалимо. Да нема спољног притиска на наше партнере, „Јужни ток” би већ одавно имао јасну и неспорну перспективу. Нажалост, суочени смо са спољним притиском од стране земаља које не желе реализацију овог пројекта.

У Србији има оних који кажу да смо поклонили Русима НИС, у замену за „Јужни ток” који неће бити изграђен?

Тешко је коментарисати тврдње које нису истините, као што је та да је поклоњен НИС. Ми у Србији имамо узајамно корисну сарадњу, нико никога не приморава ни на шта. Србија је, због њене жеље за сарадњом с Русијом, изложена највећем могућем притиску и искрено верујем да ће имати довољно далековидости и правилног схватања сопствених националних интереса како би тај притисак издржала. Оријентисати се на то да вам је неко обећао 100 милиона евра, како сте рекли, и на тој основи градити стратегију земље за деценије унапред прилично је опасно.

А шта је боље?

Боље је оријентисати се на сопствене националне интересе. Ако је Србија спремна да напусти свој национални идентитет, свој суверенитет и економске интересе, то ће бити њен избор. Није „Јужни ток” једини пројекат. Извоз српских пољопривредних производа у Русију омогућује фантастичне пројекте, не мање вредне од гасовода. Сигуран сам да ће се руско тржиште сада много више отворити за српске пољопривредне производе. Стратешки интерес Србије је да очува своју националну привреду и духовни и културни идентитет. Све то може веома успешно да се очува кроз сарадњу с Руском Федерацијом.

Запад нам каже – ако не уведете санкције Русији, последице ће бити ужасне. Русија каже – ако то учините, поседице ће бити веома лоше.

Ако Србија буде учествовала у санкцијама које су у интересу других земаља, последице ће бити сасвим предвидиве. Тим пре што су аутори тих санкција земље које немају великих интереса у сарадњи с Русијом, мислим на САД. Видимо да Европа има много нијансиранији приступ санкцијама, док Америка врши суманути притисак на партнере из НАТО-а и на такве земље као што је Србија. Као што сам рекао, ви треба да одлучите да ли ћете своје интересе уступити за 100 милиона евра или неку другу суму, не обраћајући пажњу на интересе које ћете имати 2040. или 2050. године.

Како да знамо шта ће тада да буде? Амерички стратег Збигњев Бжежински тврди да је Русија слаба и да САД треба да узимају у обзир једино Кину?

Да је Русија слаба, њу би игнорисали и ишли даље. То, колики је сада притисак створен поводом Русије сведочи да је она реалан фактор светске политике. И то веома раздражујући фактор, посебно на Западу, јер наше позиције поводом Косова, Ирака, Сирије, Ирана и многих других земаља ремете планове групе западних земаља да пројектују свет у складу са својим интересима. Русија је за њих веома озбиљан проблем. И ту је господин Бжежински неискрен јер се ми противимо одређеним центрима моћи који своје сопствене интересе покушавају да представе као интересе читавог човечанства.

Куда онда то све води, ако се зна да украјински проблем прети, у најмању руку, избијањем енергетске кризе у Европи?

Криза у Украјини би се одавно завршила када би њено руководство било спремно на дијалог са својим сопственим народом. Ми се не мешамо. Да наша сарадња са Западом зависи само од економских резона, она би била сачувана. Ако Украјина не може да плаћа за гас, она ће морати да га захвата из количина које су намењене европским потрошачима. А то ће довести до раста цена. Ми сви седимо на бурету барута због Украјине, она прети да разнесе читаву сарадњу у Европи.

Спекулише се да у руском руководству постоје две групе. Једна која сматра да се треба умешати у украјински сукоб и друга која је против тога?

Сигуран сам да су они који сада опонирају Русији веома заинтересовани да испровоцирају некакав раскол. Став оних који доносе одлуке у Русији вођен је само захтевима који проистичу од руског друштва. Они који покушавају да председнику предлажу варијанте које не узимају у обзир расположење јавног мњења очигледно не треба да се налазе на својим позицијама.

Имате у виду да је јавно мњење против интервенције у Украјини?

Постоји ту много фактора, али скоро 90 процената подржава позицију коју је заузео председник Путин.

Многима није јасно у чему се заправо састоји та позиција?

Председник је више пута изнео своју позицију и она се састоји у томе да се прекине примена војне силе. Ако се сећате, он се залагао да референдуми о независности буду одложени и он стално тражи да се Украјина помери од логике војног сукоба, ка политичком дијалогу. И Јануковича смо позивали да се уздржава од примене силе, као што позивамо и Порошенка. Ту се наша позиција није ни најмање променила, за разлику од Запада чији се став радикално променио и сада подржава употребу силе. То је потпуно непоштено и неправедно према украјинском народу.

Многи су забринути да насиље у Украјини може да доведе до избијања трећег светског рата и одговорност за то пребацују на Русију?

То је део политичке игре када се на Русију баца одговорност. Насиље је последица искључиво погрешне политике украјинске власти. Рецимо, у Кијеву постоји око 500 школа, и у време распада СССР-а био је отприлике подједнак број украјинских и руских школа. Данас у Кијеву има само седам руских школа, од некадашњих 250, а да се састав становништва у међувремену није променио. Зато једино украјинске власти могу да зауставе кризу, ако преиспитају своје погрешне одлуке према рускојезичном становништву. Што се тиче трећег светског рата, ја не бих толико драматизовао ситуацију. Русија је очувала свој нуклеарни потенцијал и он је веома снажан фактор обуздавања ризика ове врсте. Буквално пре недељу дана на заседању Савета безбедности Русије председник је рекао да претње таквих размера за сада нису присутне.

За сада?

Ко може са сигурношћу тако нешто да предвиди? Поготово у условима када наши опоненти у светској политици веома често поступају на начин који није у складу са здравим смислом и нормалном људском логиком, већ с манијакалном жељом да се у свету успостави модел где одлуке доносе само они. То су само њихове илузије да су они јаки, а ми слаби и да је та ситуација неповратна. Русија се залаже за принципе праведности и међународног права у свету, а против монопола групе држава да управља светом.

Бојан Билбија

Izvor:Politika

Zapad je go kurac. Evropska unija ce se ubrzo raspasti, Nemci koji su inace najveci duznici ce izduvati do kraja jer zavise od Amera, a opet Ameri ce izduvati od Kine koja ce ih ekonomski unistiti. I to je sva mudrost.