Bankari manje vise, nego oni koji su ulozili pare

E baš odlično, onaj studentski kredit nisam ni nameravala da vraćam!

Problem je taj sto se danas nov novac unosi u sistem preko kredita. Deficit drzavnog proracuna iz kojeg drzava profitira, se mora finansirati na dva nacina: ako smanjuje rashode ili poveca prihode (drzavne)! Znaci, drzava da bi imala profit, privatno lice, ili bilo koji subjekt drustva mora imati minus. Ne mozemo svi biti pozitivni. To vazi za izolovanu zajednicu, drzavu, pa na kraju i planetu Zemlju.

Kako drzava pokriva taj novonastali deficit proracuna? To je duza prica...

Niske kamate samo usporavaju gomilanje duga, ali dug se u svakom slucaju stvara. To imamo u Nemackoj, Japanu, Kini itd.


Studentski kredit ne moras da vracas pod odredjenim uslovima. Ili proglasis licno bankrotstvo.

Vidi, ne znam koliko si upoznata, ali bivsa, nepostojeca, Ljubljanksa banka (sada NLB) i dalje trazi isplatu dugova svojih klijenata : )

Slovenci su Hrvatima cak uslovljavali ulazak u EU razresenjem ovog problema. Ostale drzave bivse SFRJ, jos nisu ni blizu ulaska, tako da se ovo pitanje ne poteze. Naravno, u medjuvremenu je dug, porastao i to puuuno.

Kako je Agrobanka dospela na listu gubitaša

Trećina spornih kredita firmama Sekulića

Autor: Ruža Ćirković

Beograd - Samo dve od dužeg lanca firmi u vlasništvu poznate preduzetničke porodice iz Ivanjice, kojoj je na vrhu Radoslav Lale Sekulić, odgovorne su za oko trećinu gubitka Agrobanke AD u ukupnom iznosu od 29,4 milijarde dinara. Sekulić je jedno vreme 90-ih bio direktor Savezne uprave carina, a dobar deo svoga poslovanja preneo je na sina Dušana Sekulića koji se i vodi kao suvlasnik dela njegovih firmi.

Samo firma Product trade finance, sa sedištem u Beogradu, duguje Agrobanci oko četiri milijarde dinara. Nad firmom je sproveden i zaključen postupak stečaja, pokrenut na predlog Agrobanke. U rešenju o zaključenju stečaja od novembra prošle godine navodi se da iz „Izveštaja o ekonomsko-finansijskom poslovanju stečajnog dužnika proizilazi da stečajni dužnik nema imovine ni gotovinskih sredstava ni prava svojine na nepokretnosti, niti bilo koja druga stvarna prava, niti angažovanih zaposlenih“. Kao vlasnik firme zvanično se vodi Lidaka Investment Inc registrovana u Velikoj Britaniji.

Više od Product trade finance, Agrobanci duguje sledeća, ali poznata firma iz sistema Sekulić, fabrika lekova Habit Pharm ad iz Ivanjice. Takođe u stečaju. U septembru 2010. godine tadašnji generalni direktor te firme Marija Sladić „sa ogromnim zaprepašćenjem“ se obratila Agenciji za privredne registre protestujući zbog informacije „napisane crvenim slovima na vašem sajtu“, da je Habit Pharm brisan iz registra. Zbilja, tada je Čačanska banka predložila pa povukla predlog za otvaranje stečaja nad ovom firmom. Ali, samo nakon šest meseci Narodna banka je Privredni sud obavestila da je Habit Pharm „obustavio sva plaćanja u neprekidnom trajanju od dve godine sa stanjem blokade u ukupnom iznosu od 1,88 milijardi dinara“ te je nad firmom pokrenut prethodni postupak stečaja. Polovinom decembra 2011. godine Agrobanka je kao poverilac sudu dostavila Plan reorganizacije Habit Pharma.

U stečaju su još tri firme u kojima učešće ima porodica Sekulić: Western style iz Ivanjice i Lutton i Svis farmacija iz Beograda. Na spisku investicionih nekretnina Agrobanke koje je stekla po osnovu nenaplativih potraživanja nalazi se hotel „Moravica“, restorani „Dubrava“, „Lipa“ i „Vodopad“, hotel „Park“, kao i stambeno-poslovna zgrada, sve u Ivanjici. Novom procenom ovih nekretnina, njihova potencijalna cena sa stanjem poslednjeg dana prošle godine, umanjena je na manje od trećine vrednosti po kojoj je Agrobanka izvršila konverziju svojih potraživanja u vlasništvo. Tako je hotel „Park“ u knjigama Agrobanke 31.12.2010. vredeo više od 1,5 milijarde dinara, a po proceni od 31.12.2011. samo 422,8 miliona dinara. Od tih nekretnina, tri su opterećene i hipotekom, pa je po tom osnovu Agrobanka rezervisala oko 694,5 miliona dinara.

Sistemu firmi porodice Sekulić dosta je teško ući u trag, jer se kao njihovi vlasnici uglavnom vode firme kao Habit med iz Lihtenštajna ili firme registrovane u Švajcarskoj. Malo bolje upućeni u finansijske transakcije Agrobanke i sistema firmi porodice Sekulić, tvrde da ta konstrukcija prevazilazi moć jednog bankarskog menadžera i jednog biznismena.


Gubitak misterija za Udruženje banaka

Beograd - Udruženje banaka Srbije nema informacije o tome kako je nastao gubitak Agrobanke od 29,4 milijarde dinara, izjavio je juče generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić. „To je za nas misterija. Agrobanka je u 2010. godini ostvarila dobit i odjednom se taj pozitivan rezultat pretvorio u veliki gubitak“, kazao je on. Narodna banka Srbije uvela je prinudnu upravu u Agrobanku krajem prošle godine. Najveći pojedinačni akcionar „Agrobanke“ je država Srbija, sa vlasničkim udelom od 20,1 odsto.

Izvor: Danas

завладала багра па то ти је. Јој да хоће нека руља да се дигне...  и то са усраним моткама

Tačno sam to i pisao negde, da samo tako banke i uleću u gubitke, jer vladaju parije sa njima, i MORAJU da daju i kredite za koje i same znaju da nikada neće naplatiti .... što nije dala Inteza ili Procredit banka?

Partije vladaju bankama isto koliko i ti ili ja.....
Kako ljudima nije jasno da uopste nije cilj da se krediti naplate!? Naprotiv.
Male banke u vlasnistvu "privatnih lica" opstaju samo dok traje ekspanzija kredita vecih banaka. Posle toga propadaju. To i jeste poenta.

Banke ne mogu da opstanu bez dokapitalizacija od strane drzave, jer imaju ekspanziju kredita koji nikad nije moguce otplatiti. Zato su bankari smislili centralne banke.

Dušan Antonić, prvi čovek Agrobanke dobio 800.000 evra bonusa, a banka propala

Magistru Dušanu Antoniću (64), dosadašnjem predsedniku Izvršnog odbora Agrobanke, kojoj je juče otvoren stečajni postupak, Upravni odbor je 2009. dodelio nagradu za uspešne poslovne rezultate u visini od 800.000 evra, saznaje „Blic“. Upravo te godine Agrobanka je odobrila najveći broj nenaplativih kredita.



Dušan Antonić (stoji) s ministrima


I tadašnji predsednik UO Rajko Latinović kaže za “Blic” da je Antonić dobio nagradu, ali da se ne radi o tako visokoj sumi, ne želeći, međutim, da saopšti tačan iznos.


 Dušan Antonić već danima ignoriše pozive “Blica”, a poslednje što je nedavno izjavio jeste da je “radio u interesu srpske privrede”. On je, inače, nosilac priznanja “Kapetan Miša Anastasijević” kao najbolje ocenjeni bankar u 2005. godini, a takođe je proglašen i za najboljeg menadžera u 2006. godini u oblasti bankarstva.




 Upućeni tvrde da se u banci još prilikom odobravanja kredita firmama koje su u stečaju, bankrotu ili u fazi resrukturiranja u 60 odsto slučajeva znalo da će pozajmice teško biti naplaćene.


 Jedan nekadašnji član Izvršnog odbora Agrobanke tvrdi da poslednjih godina Antonić više “nije bio čovek kakvog su ga inače pamtili i da je bilo očigledno da su se neke odluke donosile po političkoj osnovi”.


 Imajući, međutim, u vidu da je Vlada bila najveći pojedinačni akcionar u Agrobanci sa udelom od 20 odsto, a da je na drugoj strani Narodna banka Srbije vršila nadzor, pogrešno bi bilo isključivu odgovornost svaljivati na Antonića i članove Izvršnog i Upravnog odbora banke.


 Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu za finansije, kaže za “Blic” da nije tačno da država ne preduzima ništa da utvrdi odgovornosti nadležnih zbog propadanja Agrobanke.

 

Prema njegovim rečima predstavnici Ministarstva finansija će se uskoro sresti sa ambasadorima onih država čiji su državljani bili akcionari Agrobanke u vezi s pokretanjem procedura odgovornosti Upravnog i Izvršnog odbora Agrobanke i revizora.


 - Mi ćemo se takođe pridružiti podizanju tužbe u tim postupcima pred nadležnim istražnim organima u zemlji ukoliko se na njih odluče i strani akcionari. Nećemo podizati tužbu protiv Narodne banke Srbije, već protiv uprave banke i revizora. Međutim, sada je sve u fazi pregovora - kaže Radosavljević.


 To je pomalo paradoksalno ako se zna da su u upravnom odboru sedeli izabrani predstavnici akcionara, pa ispada da će država tužiti samu sebe jer je najveći pojedinačni akcionar.


 Aleš Škoberne, predstavnik petine akcionara Agrobanke iz Evropske unije, najavio je, kako je pre neki dan pisao „Blic“, pokretanje međunarodne arbitraže protiv Vlade Srbije zbog povrede Sporazuma o zaštiti stranog ulaganja, pred međunarodnim arbitražnim tribunalima u Vašingtonu ili Parizu.


 - Nije prirodno da jedni akcionari mogu da tuže druge. Inače, zbog stečaja Agrobanke država snosi isto onoliko odgovornosti koliko i drugi akcionari. Bez drugih akcionara nijedna ozbiljna odluka nije mogla da se donese - odgovara Radosavljević.


 Ovakva konstatacija stoji kada, primera radi, u jednoj kompaniji svi akcionari rade u interesu kompanije.

 

Međutim, u ovom slučaju država iako je akcionar, nije učinila ništa da spreči gubitak od 300 miliona evra, zbog čega je banka otišla u stečaj i zbog čega su poreski obveznici, odnosno građani Srbije morali da plate 85 miliona evra za osnivanje Nove Agrobanke.

 

Prema tvrdnjama stranih akcionara, nijedna od dve sazivane skupštine akcionara u aprilu nije održana jer nije bilo kvoruma zbog toga što predstavnici Republike Srbije, koja ima više od 20 odsto akcija, nisu došli ni na vanrednu skupštinu ni na ponovljenu sednicu.

---

Savetnik Tomislava Nikolića radio u Agrobanci
 Interesantno je da su političke veze veoma bitne u poslovanju banke. Indikativno je da je čak i sadašnji savetnik predsednika Srbije Tomislava Nikolića za odbranu i bezbednost Milorad Simić od 2007. godine zaposlen u Agrobanci, prvo na poslovima savetnika Izvršnog odbora za preventivu i bezbednost, a potom kao izvršni direktor Sektora upravljanja imovinom, bezbednosti, komercijale i opštih poslova.
 Simića vezuju jake političke veze sa Dušanom Mihajlovićem i Socijalističkom partije Srbije, a navodno je i povezan sa Vidojem Vujićem, koji je jedan od dužnika u Agrobanci. On takođe sedi u Upravnom odboru FK Crvena zvezda, koja je pozajmljivala od ove banke. Simić je radni vek proveo radeći u MUP-u, gde je vrlo brzo stekao čin general-majora i obavljao funkcije načelnika Uprave policije MUP-a Srbije i načelnika Policije grada Beograda. Pred 5. oktobar 2000. zalagao se za brutalno razbijanje štrajka rudara u Lazarevcu. On ipak, kako se smatra, u Agrobanci nije imao dovoljno visok položaj da bi direktno mogao da forsira odobravanje spornih pozajmica.


Blic

Ko će odgovarati za propast Agrobanke: Država znala za sporne kredite

Agrobanka je tokom 2010. za plate i naknade pet članova izvršnog odbora potrošila preko 111 miliona dinara, duplo više nego 2009. Upravni odbor je potpisao tu odluku, kao i nalog da se odobre teško naplativi krediti od preko 200 miliona evra.

Ni NBS kao kontrolor bankarskog sektora, ni revizor KPMG, niti Ministarstvo finansija koje je kao najveći pojedinačni akcionar sedelo na skupštini akcionara, nisu imali nikakvu primedbu na odluke rukovodstva, da bi nepunu godinu kasnije Agrobanka napravila gubitak od 29,4 milijarde dinara, oterala ceo bankarski sektor u minus, a poreskim obveznicima natovarila trošak od 85 miliona evra za osnivanje Nove Agrobanke.

 

Poslednji u nizu spornih zajmova koje je odobrila Agrobanka je vredan 70 miliona evra, od čega su najveći deo od 50 miliona evra podigle zemljoradničke zadruge Arilje, Kotraža i Pecka, saznaje “Blic”.

 

Ovaj zajam zasad nije otpisan, jer će Nova Agrobanka, prema našim saznanjima, zadrugama omogućiti reprogram. Iako su članovi Upravnog odbora u ranijim izjavama za “Blic” negirali da su znali za loše plasmane, ispostavlja se da je to bilo nemoguće.

Naime, prema propisima same banke u koje je “Blic” imao uvid, svaki kredit iznad 15 odsto vrednosti kapitala banke, odnosno iznad devet miliona evra, odobravao je Izvršni odbor uz saglasnost Upravnog odbora.
 

Ekonomista Dragovan Milićević je ubeđen da toliki nivo “kontaminiranih” zajmova nije mogao da prođe ni bez prećutne saglasnosti NBS.
 

- Žmurilo se ne na jedno, nego na oba oka. Svaka banka mora da proveri finansijsko zdravlje preduzeća pre odobravanja kredita i da osigura svojim kapitalom eventualni rizični plasman i NBS takvo postupanje kontroliše - kaže on. Nenad Gujaničić, broker „Sinteza investa“, okrivljuje i revizorsku kuću KPMG, koja je dala pozitivno mišljenje na finansijske izveštaje za 2009. i 2010, dok je 2011. Agrobanka otišla pod led.
 

- Nijedna firma ne može da propadne preko noći. Revizori češljaju bilanse firmi svakodnevno i po mesec dana u kontinuitetu i nemoguće je da jedne godine sve bude u redu, a sledeće da se uvede prinudna uprava - kaže on. U KPMG-u su negirali bilo kakvu krivicu rečima da su sve radili po relevatnim domaćim i međunarodnim standardima.


Ko je vlasnik Univerzal banke
NBS je pokrenula superviziju poslovanja Univerzal banke, a guverner Dejan Šoškić nije dao precizan razlog. O skrivenom vlasništvu u ovoj banci Centar za istraživačko novinarstvo je pisao pre godinu i po, tvrdeći da su ofšor kompanije, povezane sa Miroslavom Miškovićem, imale preko pet odsto udela, što je prag koji izaziva otkrivanja vlasništva i zahteva odobrenje NBS. Ako ih kontroliše jedan vlasnik, to bi predstavljalo kršenje Zakona o bankama.



Izvor: Blic

Otac državnog sekretara krio haos u Agrobanci


Interes države u Agrobanci proteklih godina, između ostalih zastupali su i Zvonimir Nikezić, otac Dušana Nikezića, državnog sekretara u Ministarstvu finansija, i Goran Mrdaković, kadar Demokratske stranke, saznaje „Blic“.



Zvonimir Nikezić nije „primetio“ problem u Agrobanci



Međutim, u Ministarstvu finansija kažu da im se u proteklih godinu dana nijedan predstavnik države u UO nije požalio da postoji problem u Agrobanci, što je i bila njihova obaveza, i time sugerisao na krah koji će ova banka doživeti.
   

Naime, u godišnjem izveštaju o poslovanju Agrobanke za 2010. godinu, objavljenom na sajtu Beogradske berze, na spisku članova UO banke nalazi se i ime Zvonimira Nikezića, koji je javnosti poznat i kao vlasnik konsultantske firme CES Mekon za koju je radio i premijer Srbije Mirko Cvetković do 1998. godine.


Njegov sin Dušan Nikezić je faktički sa mesta državnog sekretara obavljao funkciju ministra finansija, a poslednjih nedelja je figurirao kao najozbiljniji kandidat za to mesto u narednoj vladi. Dušan Nikezić je bio pomoćnik sadašnjeg premijera Cvetkovića dok je obavljao funkciju direktora Agencije za privatizaciju.
 Nikezić je bio i pravni zastupnik Vlade Divca u sporu koji je vodio sa Vojinom Đorđevićem prilikom prodaje kompanije „Voda voda“.
   

Drugi predstavnik države, koji je bio član UO zaključno sa 29. decembrom 2011. kada je banci oduzeta dozvola za rad, bio je Goran Mrdaković, bivši član Opštinskog veća Prokuplja, inače član Demokratske stranke, a koji se trenutno nalazi na čelu Fonda za zdravstvo u Prokuplju.
   

Državni sekretar Ministarstva finansija Goran Radosavljević kaže za „Blic“ da mu se od dolaska na ovu poziciju prošlog juna nijedan predstavnik države u UO banke nije obratio i rekao da postoji problem, niti je bilo koji predstavnik države dolazio na adresu Ministarstva finansija.
   

- Ljudi koji su postavljeni i koji primaju par stotina hiljada raznih naknada verovatno nisu uradili svoj posao kako treba čim smo došli u ovakvu situaciju. Ali to će neki drugi organi da utvrde jer postoje zapisi sa sednica Upravnog odbora. Biće, dakle, utvrđeno i da li je Upravni odbor odlučivao uopšte o tim spornim kreditima - objašnjava Radosavljević.



On dodaje da postoji mogućnost da država pokrene proces protiv uprave Agrobanke zajedno sa stranim akcionarima.
   

- Jedino gde mi kao država ne možemo da se umešamo jeste da vodimo postupak protiv Narodne banke Srbije ukoliko do njega dođe. Istraga je u toku već šest meseci. Nadamo se da će ona tokom leta nešto pokazati, jer Srbiji kako vidimo preti arbitraža koju će pred međunarodnim institucijama pokrenuti predstavnici stranih akcionara iz EU čiji je udeo u Agrobanci bio preko 20 odsto - kaže za „Blic“ Radosavljević.
   

Od kraja prošle godine, kada je Agrobanci oduzeta dozvola za rad, gotovo svi nadležni, počevši od NBS koja je vršila nadzor na bankom, zatim revizorske kuće KPMG i Vlade čiji je udeo u banci bio 20 odsto peru ruke od odgovornosti pod izgovorom da nisu znali za to da je uprava banke odobrila kredite firmama koje su već tada bile na rubu propasti, kao ni da su fingirani finansijski izveštaji banke.



Partneri: Dušan Nikezić i Mirko Cvetković

---

CES Mekon i u upravnom odboru Privredne banke

Pored Zvonimira Nikezića, i drugi članovi CES Mekona nalaze se u upravnim odborima banaka u kojima država ima vlasnički udeo. U Upravnom odboru Privredne banke Beograd nalazi se Tatjana Ralević, takođe zaposlena u ovoj konsultantskoj kući. U protekloj godini Privredna banka Beograd zabeležila je gubitak od 792,6 miliona dinara, što je pet puta više nego u 2010.


Blic