Filip Mladenović-Filipike (1998)

Socijalizam je vremenska razlika između
zavođenja naroda i izvođenja tenkova!

Zdrav razum, dobar ukus,
mirna savest, čist obraz...
Antisrpski je dalje nabrajati!

Rat je nastavak TV programa,
samo drugačijim sredstvima.

Režim nema sluha za zvuk pištaljke.
On shvata samo fijuk metka!

Kao građani živimo od danas do sutra,
a kao narod od danas do juče!

Zašto je režim opljačkao narod
do gole kože?
Da bi mogao da ga obuče u uniforme!

Vlast se ne osvaja preko noći.
Za to je potreban duži mračni period.

U početku je bio platonski zaljubljen
u svoju naciju.
Seksualni manijak je postao nakon izbora!

Kako je buknuo rat?
Tako što su se upalili televizori!

Ovde se vlast ne menja bez krvi.
To nam je u krvi.

 

 

 

Žarko Milovanović - Tragovi budućnosti (1998)

Stari Sloveni su došli na Balkan jer su sva bolja mesta već bilj zauzeta.

Srećni narodi svoju istoriju pišu mastilom.

Dobru knjigu i lošeg čoveka brzo pročitaš.

Volim horor filmove. U njima se verno prikazuje život.

Zbogom pameti! Pa, navrati ponekad.

I na zemlji postoji raj, ali su u njemu uglavnom grešnici.

Dosta je bilo iluzija, sad gajimo optimizam.

Gde vladaju besmrtni, tu nema života.

Vidim, odlično se snalazite. Ja još uvek živim pošteno.

Najteže je biti čovek ako imaš mnogo, ili malo para.

Tranzicija i ostale bajke

Kriza je naša šansa,
a javljaju nam se i drugi tripovi.


Vlast računa na mlade.
Oni će vraćati kredite.


Nije kod nas sve tako crno.
Mnogi tek krvare.


Kod nas neće proći argentinski scenario.
Mi više volimo ratne filmove.


Srbija je kreditno sposobna.
Stavila je budućnost pod hipoteku.


Ostavinski postupak je posle duge parnice uspešno rešen.
Unuci parničara su podelili sporni ar.


Naš putopisac je bio najmaštovitiji.
Pošto je obnevideo od alkohola,
kasnije je morao da izmišlja šta je video.


Srpski nacionalni program je OK.
Napravljen je u Americi.


Najveći srpski brend – TAJKUNI.


Obožavamo da sve plaćamo najskuplje.
Nema se, može se.


U Srbiji je hrana skupa,
ali se još uvek isplati više od sahrane.

 

 

 

Saša Milovanović (1976)

Mi smo svima trn u oku.
Zar smo zaista tako mali.

Decu više ne plaše Babarogom.
Danas im pričaju o budućnosti.

Da smo u 14. veku imali ovoliko buzdovana,
videli bi Turci svoga boga.

Čim prime penzije, penzionerima srce zaigra.
I tu je kraj.

Vođa misli na svoj narod.
Upravo čita roman "Bedni ljudi".

Kad se dignu kuka i motika,
pendrek naglo dobije na značaju.

Ma kakav duh u boci!
Daj mi flašu piva!

Svet nas tretira kao divljake,
a mi uopšte ne jedemo meso.

Život postaje monoton.
Nema više u šta čovek da se razočara!

Još nisam spreman za svetlu budućnost!
Otkažite popu!