Uvek uspes da dodjes do same srzi ... divim ti se do imbecilnosti 

umes tako da se divis..znam..zato sto si imbecil...a ko bi bolje znao kako se divi do imbecilnosti do samog imbecila

evo sta kaze google...

Hiperaktivnost deteta se u stručnoj literaturi naziva ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disoreder) sindrom što bi u prevodu trebalo da znači poremećaj pažnje udružen sa motornom hiperaktivnošću. ADHD sindrom je dijagnoza koja podrazumeva tačno određeno ponašanje koje nastaje pre sedme godine života i koje traje najmanje šest meseci u kontinuitetu. Osnovne karakteristike toga ponašanja su:

-     distraktibilnost pažnje,

-     impuslivnost i

-     hiperaktivnost.

 
Pored navedenih simptoma ADHD se kod izvesnog broja dece javlja i u sledećem obliku (prema DSM-IV):

-     neobraćanje pažnje na detalje,

-     nemogućnost držanja pažnje na određenom zadatku,

-     nevođenja računa o pravljenju grešaka,

-     neslušanju prilikom direktnog obraćanja,

-     nesprovođenju datih instrukcija, pažljivo i do kraja,

-     zaboravljanju važnih napomena,

-     čestoj uznemirenosti,

-     vrpoljenju,

-     nervoznim pokretima ruku i/ili nogu,

-     nemotivisanim trčenjem ili pentranjem,

-     ekcesivnim govorom praćenim logorejom,

-     “lupetanjem” odgovora pre saslušanog pitanja i

-     otežanim prekidanjem aktivnosti koje su napred navedene.


                Važna napomena! ADHD sindrom se postavlja kao dijagnoza samo ukoliko navedeni simptomi iz kliničke slike prouzrokuju poremećaj u smislu neadekvatnog funkcionisanja u školi, kući, tokom organizovanog rada ili u širem socijalnom polju.
Dakle, u svakodnevnoj kliničkoj praksi možemo da imamo dete koje nema ADHD sindrom u klasičnom smislu, ali da ima neke elemente iz kliničke slike koji mogu uticati na stanje noćnog mokrenja (najčešći slučaj je izolovana motorna hiperaktivnost bez ostalih elemenata ADHD-a).


                Epidemiološki podaci nam pokazuju da 4-6% opšte populacije ima ovaj sindrom, a da 60-70% ADHD dece ima perzistirajuće simptome ovoga stanja u toku čitavog života. Povezanost ADHD sindroma i enureze se u stručnoj literaturi kreće od 30-80% u zavisnosti od dijagnostički kriterijuma koji su postavljeni od strane različitih autora. Naša istraživanja su pokazala da 68% enuretične dece ima dva i više simptoma ADHD sindroma (Stošljević Mirjana i sar. 2003).

 
                Roditeljii treba da znaju da ADHD sindrom nije prouzrokovan lošim odnosima u porodici, problemima u školi, prekomernim gledanjem TV ili konzumiranjem velike količine slatkiša kako se to u praksi veoma često misli. Naprotiv, verovatan uzrok nastanka ADHD sindroma se nalazi u poremećaju neurotransmitera koji se javlja na dokazanoj naslednoj osnovi.

 
Lečenje hiperaktivnosti se sprovodi na isti način kao i lečenje tik poremećaja, tj. u svakodnevnoj kliničkoj praksi su najčešći medikamentozni, psihoterapijski i reeduakaciono - psihomotorni način lečenja (vežbama.
Lečenje dece traje od 3-6 meseci, a kod odraslih pacijenata i do godinu dana. Uspešnost izlečenja je oko 95%.

 
------------------------------------------

Hiperaktivna deca: Genetska predispozicija

Nije nevaspitan, samo mnogo žuri


Deca koja pate od poremećaja pažnje s hiperaktivnošću (ADHD) ne remete nastavu niti uznemiravaju svoje susede zato što su nevaspitana. Oni su, najverovatnije, proizvod genetskog defekta koji pogoršava anarhična okolina, smatraju britanski naučnici sa univerziteta u Velsu.
ADHD nije rezultat lošeg vaspitanja, smatraju oni. Potrebna je genetska predispozicija i haotično okruženje da bi se simptomi ispoljili, tvrde naučnici.
Istraživanje sprovedeno u okviru ovog univerziteta pokazalo je da roditelji dece koja pate od ADHD-a, a koji su i sami patili od istog poremećaja, imaju bolji odnos sa decom od zdravih roditelja koji imaju hiperaktivnu decu.

Profesor Erik Tejlor s britanskog instituta za psihijatriju tvrdi da ADHD u najblažem obliku pogađa pet odsto dece širom sveta, ali je on prepoznat ili previše ili nedovoljno.

U Velikoj Britaniji ovom poremećaju se ne pridaje važnost, dok se u SAD to obavezno predijagnostikuje i previše leči.

U svom najakutnijem obliku ovaj poremećaj poznatiji je pod imenom hiperkineza, a oni koji pate od njega su nepažljivi, preaktivni i impulsivni.

Ipak, najgore je kada je ova bolest skrivena. Ona se onda ne leči i izaziva četvorostruki mentalni poremećaj u zrelom dobu. To ne uzrokuju jedan gen već njih nekoliko, a njihovo istraživanje je u začetku.

Kako je izjavio Tejlor, istraživanje je pokazalo da postoje uočljive razlike u mozgu obolelih od ADHD-a. On ukazuje da se to ogleda u tome što su područja mozga koja utiču na samokontrolu manja kod onih koji pate od ADHD-a, a da će se kod onih koji ne budu lečeni to verovatno pretvoriti u asocijalno ponašanje ili samopovređivanje.

Blaži oblici hiperaktivnosti mogu da budu korisni. Ljudskom društvu ovi ljudi su neophodni jer brzo reaguju, ali nisu baš najbolji u planiranju.

Lečenje ovog poremećaja sprovodi se lekovima ili biheviorističkim psihološkim terapijama.

D. P.

Izvor: Politika
 

Trebalo bi da te prijavim zbog uvrede ... ali molim te ostavi ovo nek mi sluzi na cast 

prijavi...samo ce mi cestitati....

a sta cu ti ja....cega se pametan stidi budala se ponosi 

Evo i ja ti cestitam , pa se i ti ponosi svojim recima

Carlos Mencia ? Jesam li u pravu ?

Sindrom nepažnja -


hiperaktivnost (prekomerna aktivnost), razvojni je poremećaj koji se iskazuje nepažnjom, impulsivnošću i hiperaktivnošću. Takva hiperaktivna deca mogu i roditeljima i  učiteljima zadavati mnogo brige i zahtevaju dodatnu pažnju i tretman.

Poremećaj se najčešće otkriva kad dete krene u kolektiv, posebno u školu. Vrlo je učestao, i smatra se da se pojavljuje u 3-5% dece školske dobi. Najmanje je četiri puta češći kod dečaka nego kod devojčica. U stranoj literature naći ćemo naziv ADHD (Attention Deficit Hyperactivity Disorder – poremećaj pažnje i hiperaktivnost). Još uvek su u upotrebi i termini koji su se ranije koristili, i to: minimalna cerebralna disfunkcija, ADD (Attention Deficit Disorder- poremećaj pažnje) i ADDH (Attention Deficit Disorder with Hyperactivity- poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću).

Što uzrokuje pojavu opisanog sindroma?Uzrok nije u potpunosti jasan, no naučno-istraživački rad u sveta ukazao je na sledeće moguće činioce u nastanku poremećaja: genetski činioci, promene u metabolizmu mozga (dopamina i noradrenalina), različita oštećenja mozga, psihosocijalni činioci (rani gubitak ili odvajanje od majke, zlostavljanje, psihička bolest roditelja). Osim navedenog, često se u vezu sa poremećajem dovodi i alergija na salicilate (npr. Aspirin) i aditive hrane, promene u metabolizmu šećera, konstitucionalna potreba za većim dozama vitamina i minerala, preterano gledanje televizije, play-station i dr. Važno je upozoriti da uticaj tih činioca nije naučno dokazan.

Koji su vodeći znakovi i simptomi?Znakovi (simptomi) koje obolelo dete pokazuje uglavnom se mogu svrstati u tri grupe:

POREMEĆAJ PAŽNJE: dete ne posvećuje pažnju detaljima ili pravi greške zbog nemara, teško održava pažnju čak i u igri, ne sluša ni kad mu se direktno obraćate, ne prati upustva i ne dovršava zadatke, teško organizuje zadatke i aktivnosti, gubi stvari i zaboravno je, spoljni uticaji ga lako ometaju.

HIPERAKTIVNOST: često trese rukama i nogama ili se vrpolji, ustaje u razredu ili negde drugde gde se očekuje da ostane na mestu, preterano trči ili se penje, retko je mirno i tiho se igra, često je u “pogonu” ili kao da ga “pokreće motor”, preterano priča.
IMPULSIVNOST: “istrčava” sa odgovorom pre nego što je dovršeno pitanje, teško čeka na red, često prekida ili ometa druge.
Valja imati na umu da je sve ovo i deo normalnog dečijeg ponašanja, naročito u ranijom dobu. Rastom i razvojem detetova sposobnost samokontrole i koncentracija raste, te je ovakvo ponašanje sve manje prisutno. Tek kada dete ovakvim ponašanje odstupa od svojih vršnjaka može se govoriti o poremećaju. Kako se navedeni simptomi mogu povremeno, pojedinačno ili u zavisnosti od situacije ili razvojne fazi mogu pojaviti u kod gotovo sve dece, da bi se postavila sumnja na ADHD potrebno je pojavljivanje simptoma kroz 6 ili više meseci, njihova pojava prije sedme godine života, pojavnost u dva ili više okruženja (npr. kuća i škola) te i popratni nezadovoljavajući uspeh u školi.

Što trebaju učiniti roditelji?Roditelji, navikli na svoje dete, najčešće ne mogu objektivno procijeniti njegovo ponašanje. Zato sumnju na hiperaktivnost a potom i dijagnozu postavljaju stručnjaci koji rade s decom. Tu se pogotovo misli na lekare školske medicine koji već na pregledu za upis u prvi razred osnovne škole postavlja sumnju te upućuje dete na obradu sa ciljem isključenja drugih bolesti ili poremećaja koji mogu dovesti do ovakvih simptoma. Lekar školske medicine timski, sa stručnom službom škole, nastavnikom i roditeljima, ukoliko je potrebno, donosi odluku o primerenom obliku školovanja deteta.

Kako će se takvo dete uklopiti u školu?Postupci delovanja na ponašanje primenjeni u školi i kod kuće bitan su dio informacija o hiperaktivnom detetu. Oni uključuju jednostavne aktivnosti koje valja stalno provoditi:

a) postavljanje jasnih i jednostavnih pravila,

b) nagrađivanje i za mali uspjeh,

c) vođenje dnevnika aktivnosti,

d) prekidanje aktivnosti koje zahtevaju dugotrajno mirovanje učenika aktivnostima koje omogućuju kretanje,

e) izbegavanje kažnjavanja, pogotovo telesnog.

U tretmanu te dece koriste se ponekad i lekovi, najviše iz grupe psihostimulatora, a nezaobilazno mjesto ima i psihoterapija. Uticaj ovog poremećaja na život deteta, porodice  a onda i celo društvo je dalekosežan. Takvo dete prekidanjem i ometanjem aktivnosti i/ili igre drugih može iritirati vršnjake, što može dovesti do odbacivanja, a to može pogodovati još većoj nesigurnosti, niskom samopoštovanju i sklonošću depresiji. Zbog svega navedenog hiperaktivnoj deci treba pomoć kako bi mogla u potpunosti ostvariti svoje životne potencijale, te u najvećoj mjeri proživeti detinjstvo i mladost bez nepotrebnih stresova.

@sandra80

 

bravo...mačak

preduhitrila si me...mislila sam da nakačim nešto što bi pomoglo osobi koja je pitala za ovaj problem.
nadam se da su ovim,bar nekima,razbijene predrasude.

vrcomm i sandra80,

...ne vjerujem da bih vas zainteresovala
osim što imam potrebu raditi više stvari istovremeno.i uspješno,prilično