kakav odgovor Ti kao veroucitelj dajes ako je neko dobar vernik u svakom smislu (posti, ide u crkvu, moli se, i sve sto treba) a snadje ga neko zlo npr neizleciva bolest ? (nije se zarazio, nego neka koja se jednostavno pojavila).

Да ли си чуо за "књигу о Јову"?

jesam, ali ne znam o cemu se radi.

edit

interesuju me odgovori nekog ko bas poznaje pravoslavlje, ko je blizak crkvi.

Ти бре као да си иследник! Шалим се,наравно!
Болест је присутна од кад је света и века,од кад је и смрт ушла у постојање,кроз Адамово слободно и вољно преусмерење од Живота (Бога) ка начину живота који подразумева у себи смрт као природно и нормално,па и болест као делић тог и таквог начина постојања...постојања где није темељ Бог,већ створена природа која нема сама по себи и у себи истински,вечни живот,већ подразумева нестајање и смрт.То је једна страна приче,која није у потпуности тако једноставна како сам је изнео,али то је срж,у томе је првобитни узрок и последица.Међутим,постоји и друга страна приче,где се показује да и нешто што је зло и лоше по себи,Бог може да преусмери на наше спасење,ако схватимо и пронађемо смисао у томе.Зашто мислиш да је за човека који живи хришћански,који је не само упознат теоретски са хришћанским учењем,већ живи живом вером,болест нешто што је лоше? Причаћу у своје име и у име оних који имају исти доживљај живота,поготово што сам нешто слично и сам доживео.Када је човек болестан,мало другачије доживи свет и људе око себе,мало се смири,нестаје она увек присутна,у мањој или већој количини,страшна гордост,самољубље,егоцентричност,осуђивање ближњих и многи други греси од којих сви патимо; човек тада сумира свој живот и гледа га једним другачијим,објективнијим и непристаснијим очима.Схвата да је безброј пута,на разне начине повредио и унизио друге и себе кроз помисли,речи и разна недолична дела,схвата да је чинио штошта што до тада није именовао као грех,али је у том тренутку,тренутку болести схватио и назвао својим правим именом и тада схвата да је неизоставно потребно да се ослободи тог убице душе...греха!Тада се рађа спасоносно покајање,тачније речено тада такође може да се роди истинско преумљење код већине људи,тако да се и болест јавља као инструмент спасења.Физичка смрт није најстрашнија.Једном,пре или касније,сви ћемо отићи "црвима на гозбу".Страшно је ако се коцкамо са оним што несити гроб не може да узме и обухвати,али може пакао...а то је наша душа! То је оно што не умире,то је бесцен благо у свим световима,то је стожер нашег бића,тако да у тренуцима наше болести (која уједно показује и нашу слабост и немоћ!) схватамо све ово и,ето ти педагошког момента и у чињеници болести и смрти! Човек окреће себе ка Богу,вапије за Њим,схватајући кристално јасно ову истину.Ово је укратко нешто о тој интересантној теми (барем за мене! ),али она потребује лични сусрет и разговор...све остало је недовољно,непотпуно и недоречено.

evo jos jedno pitanje

da li si TI licno imao neko (ne znam koju rec da upotrebim) paranolmalno iskustvo ?

i sta kao vernik mislis o vojnim obelezjima Srbske vojske. onim iz devedesetih i ovim sada. ne mislim na lepotu, stajling i sl.

Кад год се погледам у огледало доживим паранормално искуство,нешто слично полтергајсту!
Шалу на страну,не бих баш о томе преко форума,али рећи ћу ти искрено,Бога и истине ради,само једно,без икакве даље приче о томе преко форума...јесам.

Лепа су обележја наше војске,барем сада,а могла би и лепша да буду!

 ...ја сам имао пар таквих искуства. Најупечатљивије ми је дављење у базену на радној акцији у Загребу 1984г. За тих 3-5сец ми је буквално пројурио пред очима целокупни живот. Лудо искутство, шта друго да кажем...

evo kako izgleda vjeronauka.

pogledajte video

 Ovo je kao da sveštenik priča bajku..Strašno 

eto, vidiš koliko je hrišćanstvo optimisično. 

Smisao svega toga je da nam pokaže da živimo u teškom materijalnom svijetu, prepunom napora i patnje; vezani lancima ovozemaljskog, robujemo materijalnom.

Međutim ništa to nije slučajno i sve ima svoje razloge. Postoji bolje i srećnije od ovoga, postoji život viječni ali za njega se treba izboriti; i upavo je ovaj život bojno polje gdje nastojimo da, kao što se biljka razvija prema svijetlu i mi okrećemo Bogu, svijetlosti života i našega postojanja, Carstvu Nebeskom, viječnoj slobodni...

Rečeno je da će Zemlja biti puna poznanja Gospodnjeg, tada više neće biti smrti i viječna sreća će sijati iz svega...