Važi.

A možda nismo ni učili iz istih kjniga, ko zna.

jedno malo opazanje vezano za temu

sto volim kada ucenici cvile prilikom bodovanja u stilu:"ali falio mi je bod za peticu ili falio mi je bod za dvojku".

interesatno.
prva stvar koju ih tom prilikom treba nauciti je sledeca.
jedan bod,jedan sekund i jedan centimetar dijeli dvojku od jedinice prilikom ocjenjivanja,zivot od smrti prilikom operacije i srebro od zlata na olimpijadi.
ili,sto ce mnogo prije da ukapiraju, samo jedna od deset utakmica koju niste pogodili na tiketu...lisice vas dobitka od nekoliko hiljada
dakle,bod je velik.

ta ogromna(nekada ogromna)kolicina znanja koja se dobija kroz osnovnu i srednju skolu nije besmislena.
znanje ne moze da bude besmisleno.
besmislen moze samo da bude nacin na koji cete znanje da upotijebite.

nastavnik i profesor je tu da vam objasni i da vas usmjeri,ali nije u njegovoj moci da "sazvace" gradivo umjesto vas!
kao sto neko lijepo rece...mora se i sopstvenim trudom istrazivati i tragati za znanjem,skola je tu kao jedno od najboljih pomocnih sredstava u nadogradnji sebe i pronalazenju sebe u nekoj profesiji.ali ona ne moze 100% da odradi stvari umjesto vas!

uvijek se,dok se skolujete,cijene i vole profesori kod kojih se lako provlacilo,koji su rijetko predavali i dijelili ocjene odokativno.
oni kojima bod nije velik
kasnije,uvidi se da su se najbolja znanja ukrala od onih koji su vas driblali oko jednog boda,a pri tom vas naucila i odgovornosti,preciznosti i usadila vam i radne navika.
tacnije,tako je kod mene bilo.

znate,
knjige mogu da budu i sarene i da imaju slike ili da ih nemaju...ali jednu stvar znam.
svake godine kada udjem u ucionicu prvog razreda srednje skole,ali bukvalno prvog dana,svi moraju da mi izdeklamuju azbuku!!!
vjerovali ili ne,ni polovina to ne zna.
ni polovina!!!!
e onda,kada mi tokom godine neko od njih zacvili oko jednog boda,samo ga podsjetim na dan kada je pokusao da recituje...i ako je normalno dijete u pitanju-pokrije se usima...

a to su sjutra uglavnom oni koji urlicu na sav glas da je skolovanje besmisleno i da nista nisu naucili u skolama u kojima su bili.

poenta je da je nekima dzaba i novi udzbenici,ukoliko se i ne izmisle neki koji ce i da odgovaraju umjesto njih

  ја не цвилим, ја углавном вичем... а не бих, да им је начин бодовања бар мало реалнији... а не да неко ко преда празан папир и неко уради три од пет задатака добије исту оцену...

па, проблем је што на неким контролнима (из математике рецимо) тај бод који дели јединицу од двојке, или четворку од петице не постоји 

ако има пет задатака који вреде по двадесет бодова, а могуће је добити 0 ако задатак није урађен или ништа није тачно, 10 ако је пола тачно, али, рецимо, крајњи резултат није добар, и 20 ако је све тачно, како неко да "скупи" 61 бод да би добио 2? За 2 мора да уради три и по задатка... а после кад добије 1 неко јако паметан ће му рећи "за два се увек може научити"... 

или, рецимо, диктат из шпанског... на диктату има око 150 речи, а број могућих грешака је много већи... а већ са 13 грешака се добија 1 

контролни из биологије, са три задатка, на ком има укупно 20 бодова... други задатак вреди 5, али се признаје само ако је све наведено по неком редоследу... и то само у једној групи, чиме је једна група аутоматски тежа од ове друге 

контролни из географије, на ком је у једној групи максималан број бодова 40, а у другој 37... а 5 се добија са 36 бодова и више  и то бодовање важи за обе групе, чак и ако смо рекли професорици да једна група има само 37 бодова... али не, она је власт у школи, и ко смо ми да се бунимо против одлуке професора... 

и тако, још милион предмета и контролних, писмених и усмених оцењивања, на којима су моји професори показали да у школи нису имали предмет звани "логика"...
а мени увек кажу "то није мој проблем", "живот није фер, навикни се"...

ево, да не буде да ученици стално као пример наводе нервни систем зглавкара или размножавање маховина - бесмислено је учити аорист и имперфекат - та два глаголска времена се не користе  ја чак не знам ни како се неки глагол мења у било ком од ова два времена, па ме то не спречава да сваки дан комуницирам са много различитих људи...

reforma skolstva mora pod hitno da se sprovede!

jer,ovi silni klipovi koje imamo prilike da vidimo...gdje se ucenici izivljavaju jedni nad drugima ili nad profesorima pokazuju da nase skole vec dugo nisu hramovi znanja.

nisu bezbjedne- sto je najvaznije...

po tom pitanju bi nesto trebalo da se uradi.

a sto se tice vaspitanja...tu skola i profesori malo mogu da urade.

to je ipak stvar porodice.

можда је некада била... данас децу васпитавају друга деца, јер много више времена проводе у школи и на улици, него у кући са родитељима...

kad nekad?

nemam ja 58 godina,pa da pamtim neka divna vremena

to o cemu ti govoris su ulicari ili djeca bez roditeljskog nadzora.i Bogu hvala...nisu sva takva.
ali i kada su takva dijeca u pitanju i njih je odredila porodica.
los model porodice,doduse....

porodica je kljucna.
ona nas odredjuje na najveci moguci nacin.bilo dobra ili losa.
ulica i drustvo-da,ali ne u mjeri u kojoj se cini.
ukoliko je porodica zdrava,mogucnost da ulica i drustvo od pojedinca naprave problematicnu osobu-svedena je na minimum.
prve uzore koje mi imamo u zivotu su nasi roditelji...zato porodica i jeste tako vazna.

i vrlo je bitno na koji nacin roditelji djeci posvecuju paznju.
da li je vrijeme koje sa njima provedu kvalitetno?
roditelji jesu zauzeti,ali i to vremena koje imaju...da li ga aktivno provode sa djecom?
ukoliko umiju da se na pravi nacin bave svojim djetetom i pet minuta,vjeruj mi da se to vidi.

kada se nauci vidjeti,prosto je nevjerovatno kako se nepogresivo moze znati iz kakvih porodica poticemo.
ali o tome najbolje Bambina moze govoriti.

koliko nase porodice kroz zivot "nosimo" ili kao blagoslov,ili kao prokletstvo.

tako da...debelo grijesis.

Naravno, slažem se u potpunosti,
Sve kreće iz primarne porodice, od toga kako ćemo se ponašati u društvu, preko toga kakav ćemo imati stav i prema školi, ali i prema svim drugim pitanjima bitnima za život. I to se ne odnosi na onu situaciju u kojoj roditelj postavi svoje dete preko puta sebe, pa mu 'čita lekciju'.
Ne, dete uči od roditelja tako što mu je roditelj model, uzor, on ''kopira'' njegovo ponašanje, kao i čitav sistem vrednosti koji je karakterističan za celu porodicu.

Naravno, dođe se i u pubertet, doba bunta, u kome dete odbacuje ono što je naučilo od roditelja, i usvaja principe svog vršnjačkog društva. Ipak, to odbacivanje je samo prividno; jer ono, dok se konformira mišljenju većine svojih vršnjaka, ipak negde u sebi ima ono što je roditelj u njega usadio. I zato se s pravom kaže da ono što naučimo od svojih roditelja, i to u detinjstvu, određuje naše dalje ponašanje i sve ono u šta verujemo, a da toga često nismo ni svesni.

Не постоји дете коме родитељи нису рекли да је пушење штетно... па, опет, многа деца пуше... јер то раде њихови другови... исто важи и за алкохол, и за дрогу... као и за многе друге ствари на које су спремни да би се уклопили у друштво...

meni su moji rekli da ne pusim.

oboje su pusaci

divan primjer doslednosti...no,imali su dobu namjeru...postujem

i mnogo si...bukvalna

pa nije uloga roditelja da te puckaju po prstima citavo vrijeme i govore "no,no,no... "

vala,ja bih se pored takvih i propila do besvjesti....

radi se o vremenu kvalitetnom koje provode sa dijecom,o ljubavi,paznji,autoritetu,doslijednosti u svemu,o vodjenju racuna sta i kako govore pred dijecom i rade...nije to samo deklamovanje nekakvih silnih zabrana...

uostalom,procenat onih koji su na teskim drogama a koji su imali emocionalno ispunjen porodicni zivot,gdje se znalo ko kosi ,a ko vodu nosi...je vrlo mali.

Sto se tice mojih udzbenika, retko se koriste. Sto nastavnici, sto ucenici.

Npr. citanka iz srpskog ima 228 strana A4 formata, i u obavezi smo da ga nosimo svaki put kad imamo cas srpskog jezika, sto je cetiri puta nedeljno. A opet, iz tog udzbenika smo u ovom prvom polugodju ucili 2 teksta i dve pesme. Bukvalno. Ubaceni su textovi koji se odavno ne koriste, ali nije bitno, neka ih, mrzelo ih da ih sklone. 

Onda, knjiga iz geografije. Nju nismo u obavezi da nosimo, ali je ni ne koristimo. Lekcije iz geografije diktira nastavnik, i onda za ocenu odgovaras lekciju koju ti on zada. Pricas je iz sveske. Sto je tecnije i bez zastajkivanja ispricas, to je veca ocena.

Onda je tu nastavnik iz srpskog, koji ocenjuje po materijalnom stanju. Zna se - sto si bogatiji, sto ti vise firma/kuca/stanova/automobila/vecu kucu poseduju roditelji, veca ocena. I kad pogledas u dnevnik, iz sprskog sve dvojke i trojke a iz engleskig petice. Ispada da ucenici bolje znaju engleski od maternjeg.

A da ne pricam o biserima iz udzbenika.Sto slovnih gresaka (sta li su radili oni lektori), sto besmislenih recenica.

Onda udzbenik iz fizike. Ne znam kako, i zasto, ali misljenje i objasanjavanje nastavnika se skoro nikada ne poklapa sa onim sto pise u knjizi. Nastavnik, doduse, uvek objasni zasto je on u pravu, i u cemu je greska u knjizi. Tako da, ukoliko ne budes na casu i ne slusas nastavnikovo predavanje, sledeceg casa, ma koliko god se trudio i dobro naucio to iz knjige, nece biti dobro.

I onda smo mi deca kriva sto nista ne ucimo i zalimo se na knjige... Mislim, u udzbeniku iz istorije, o poznatoj slikarki Nadezdi Petrovic recena je godina rodnjea i smrti, i onda nekoliko recenica o njenom radu kao bolnicarka za vreme I sv. rata. Ni reci o njemim delima i slikama.

I posle mi glupi...