Lideri pet zemalja BRIKS grupe - Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike - potpisali su juče ugovor za stvaranje razvojne banke i hitnog rezervnog fonda. Sedište banke biće u Kini, a jedna od regionalnih ispostava u Africi.

Ugovor su potpisali predsednik Rusije Vladimir Putin, indijski premijer Narendra Modi, brazilska predsednica Dilma Rusef, kineski predsednik Si Đinping i južnoafrički predsednik Džejkob Zuma.
 
Kapital banke će biti jednako podeljena među pet zemalja učesnica. Banka će imati sedište u Šangaju, a prvi predsednik banke biće iz Indije. U početku, banka će krenuti sa 50 milijardi dolara osnivačkog kapitala.
 
Hitni rezervni fond imaće 100 milijardi dolara, i služiće za pomoć zemljama da izbegnu "kratkoročne pritiske likvidnosti, da jača globalnu finansijsku sigurnosnu mrežu i da bude dopuna postojećim međunarodnim aranžmanima".
 
BRIKS grupa je kritikovala Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond da zemlje u razvoju nemaju adekvatno pravo glasa, što bi Nova razvojna banka (NDB) trebalo da nadomesti pružanjem pomoći za infrastrukturne projekte.
 
- Zasnovana na zdravim bankarskim principima, NDB će ojačati saradnju među našim državama doprineti naporima multilateralnih i regionalnih finansijskih institucija u procesu globalnog razvoja - piše u saopštenju nastalom nakom sastanka u Fortalezi, gradu na severoistoku Brazila.
 
Zemlje BRIKS za zajedničko rešavanje globalnih problema

Zemlje iz bloka BRIKS protive se jednostranim ekonomskim i političkim merama od strane trećih zemalja, ali ne žele konfrontaciju sa Zapadom, izjavio je juče Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova.
 
Lavrov je, nakon sastanka lidera zemalja BRIKS, rekao novinarima da se one zalažu za zajednički pristup rešavanju globalnih problema.
SAD su uvele sankcije protiv Rusije, uključujći zamrzavanje sredstava i zabrane viza za zvaničnike i poslovne ljude za koje se smatra da su bliski Putinu, što je reakcija na pripajanje Krima.
 
Samit BRIKS je u velikoj meri viđen kao mogućnost za Putina da poveća svoju geopolitičku prevlast usred izolacije Zapada zbog krize u Ukrajini.

Izvor: Blic

Занимљиво

Veoma!

Prvo su Rusi krenuli sa onim savezom pa sada ovo. Izgleda da ameri i zapad polako dobijaju sve ozbiljniju konkurenciju...

Velike nade nakon dogovora lidera BRIKS-a iz Fortaleze pokazuju da se međunarodni finansijski sistem duboko menja.

Međutim, još će mnogo godina Svetska banka (SB) i Međunarodni monetarni fond (MMF) igrati najvažniju ulogu, zaključuje američki list Fajnenšel tajms u najnovijoj analizi.

Analitičari se slažu i u oceni da će formiranje banke BRIKS pozitivno uticati na međunarodne odnose jer će naterati druge važne igrače da postanu efikasniji, navodi list.

Razvojna banka BRIKS-a, čije je osnivanje dogovoreno ove nedelje u Brazilu, trebalo bi da bude pandan Svetskoj banci i MMF-u, institucijama koje su oličenje svetskog ekonomskog poretka pod američkim vođstvom, stvorenog 1944. u Breton Vudsu, piše Fajnenšl tajms, a prenosi portal Seebiz.

Zemlje BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i JAR) trnutno čine oko četvrtinu svetske ekonomije. Predviđa se da će Kina do kraja godine smeniti SAD sa pozicije najveće privrede sveta. BRIKS osnivanjem sopstvene banke zapravo želi da stvori instituciju koja bi oslikavala status koji njegove članice na osnovu veličine svojih privreda treba da imaju u svetu.

Na čelu SB od njenog osnivanja nalazi se Amerikanac, a na čelu MMF-a Evropljanin. Takav poredak ne uvažava međunarodnu ekonomsku stvarnost i jedan je od razloga za najnoviji potez BRIKS-a. To je i razumljivo, jer države te grupacije predstavljaju 24,5 odsto svetske ekonomije, a imaju svega 10,3 odsto glasačkih prava u MMF-u.

Autor kovanice BRIKS, Džim O'Nil, ipak je iznenađen ovakvim razvojem događaja. "Nisam ni sanjao da bi ove države mogle nastupiti kao jedinstvena politička grupacija. Međutim, oduvek sam smatrao da je racionalno da deluju zajedno jer se međunarodno ekonomsko upravljanje menja vrlo sporo", rekao je on.

Kina želi da pokaže svoj status sile u usponu. Razvojna banka osigurala bi joj tu ulogu, veruje direktor foruma BRIClab američkog univerziteta Kolumbija, Markos Trojho. Kina je motivisana neispunjenim očekivanjima u postojećim institucijama, smatra Džao Sjijun, sa univerziteta Renmim u Pekingu. Ona, međutim, takođe želi veći povrat za svoje ogromne devizne rezerve, koje su dobrim delom uložene u američke državne obveznice.

Brazil, Indija i JAR mogle bi profitirati od nove banke, budući da očekuju velike kredite za svoja infrastrukturna ulaganja. BRIKS banka je dobrodošla alternativa načinu kreditiranja kog sprovode MMF i SB, koji je pun birokratije i uslovljavanja.

Ipak, upravljanje bankom neće biti jednostavno. "Samo osnivanje zaslužuje aplauz. Međutim, proći će još dosta vremena pre nego se ova banka bude mogla smatrati jednako važnom kao SB i MMF", kaže Daglas Rediker iz Piterson Instituta za međunarodnu ekonomiju iz Vašingtona.

Pravi test će nova banka doživeti ako jedan od njenih članova zapadne u probleme. To povlači osnovno pitanje u kontekstu ove banke: poverenje.

"Bez obzira na sve propuste američkog liderstva, dugo vremena su ostale države imale poverenja u SAD da će napraviti pravu stvar. Drugim zemljama se toliko ne veruje", navodi profesor trgovinske politike na univerzitetu Kornel, Esvar Prasard.

Analitičari se, međutim, slažu u jednom: Formiranje banke BRIKS pozitivno će uticati na međunarodne odnose jer će naterati druge važne igrače da postanu efikasniji, zaključujue Fajnenšel tajms.

Izvor: B92

Uz sve to, mislim da su te konkurencije sve svesniji...

Jula 1944. godine, konferencija u njuhempširskom „Vašington hotelu“ u Breton Vudsu označila je veliku prekretnicu u svetskom ekonomskom poretku.

Jul 2014, sedam decenija pošto su predstavnici 44 zemlje u SAD osnovali Svetsku banku i Međunarodni monetarni fond, nagoveštava novi poredak među multilateralnim finansijskim institucijama.

Odluka lidera zemalja BRIKS - Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike - na samitu u brazilskom gradu Fortaleca da osnuju zajedničku Razvojnu banku uvodi, naime, na globalnu scenu alternativu bretonvudskim institucijama.

Osnivanju Razvojne banke BRIKS prethodilo je dvogodišnje „peglanje“ razmimoilaženja među članicama grupacije. Glavni kamen spoticanja bila je dominantna članica, druga ekonomska sila sveta, odmah posle SAD, Kina. Postojala je podozrivost prema ogromnim kineskim deviznim rezervama i ekonomskoj premoći, zbog čega je postojala bojazan da bi Peking mogao da diktira uslove. Banka je, na kraju, osnovana podjednakim ulozima svih pet članica, koje će tako biti ravnopravne u upravljanju i odlučivanju. Banka ostaje većinski u rukama BRIKS.

Posle Svetske banke je, istina, osnovan niz razvojnih banaka, Međuamerička razvojna banka, Azijska razvojna banka, Afrička razvojna banka, Evropska investiciona banka, ali pokretanje Razvojne banke BRIKS nagoveštava pisanje novih pravila razvoja.

Svetu 2014. godine postaje tesan poredak uspostavljen 1944. godine, kada je Amerika inicirala, a svet željan mira i obnove posle Drugog svetskog rata prihvatio ideju o multilateralnim institucijama.

Formula podele moći, pri čemu je rukovodeće mesto u MMF pripalo Evropi, u Svetskoj banci Americi, a glasačka prava razvijenih država prednjačila u odnosu na zemlje u razvoju, preživela je decenijama.

Ali, globalna slika sveta ubrzano se menja. Duga senka sedmogodišnje svetske finansijske krize nadvila se nad SAD i Evropom, usporavajući svetski rast. Istovremeno, zemlje koje poslednjih decenija beleže ubrzan rast, a reč je upravo o grupaciji BRIKS, nastavljaju, istina usporenije, i dalje da ekonomski jačaju, zahtevajući da to bude praćeno novim pravima i odgovarajućim pozicijama moći na svetskom nivou.

Dok je globalna ekonomska kriza produbljivala jaz između bogatih i siromašnih, a energetski problemi postajali pratioci tenzija među silama na ratištima bogatim naftom i gasom, zemlje u ubrzanom razvoju sve glasnije su optuživale multilateralne institucije da dominiraju svetom pristrasnošću prema Zapadu.

Zemlje BRIKS ujedinila je upravo kritika rigidnog poretka, i posle dvogodišnjih pregovora, postigle su sporazum o osnivanju zajedničke Razvojne banke. Naruku im je išla činjenica da na teritoriji Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike živi 40 odsto svetskog stanovništva i stvara se petina globalnog BDP. Dodatni podsticaj dala je činjenica da upravo u ovim zemljama postoji ogroman infrastrukturni deficit. Procenjuje se da samo ovih pet zemalja u narednih pet godina treba da ulože oko četiri i po biliona dolara u infrastrukturu.

Te institucije i dalje obezbeđuju sredstva, ali uslovljavanja i zahtevi za reforme koji su redovni pratioci pozajmica, izazivali su sve veći revolt. Nezadovoljne su ne samo zemlje upućene na adrese Svetske banke i MMF u Vašingtonu, već i eksperti kakav je nobelovac Džozef Stiglic, koji je, uz jave kritike, napustio mesto ekonomiste u Svetskoj banci.

U međuvremenu, pozajmice Svetske banke smanjene su na polovinu u odnosu na vreme pre svetske ekonomske krize. I privatne su se u istom periodu smanjile za trećinu. Potrebe su rasle, dok su Svetska banka i MMF i dalje radili po starim pravilima, ne obazirući se mnogo na kritike i nezadovoljstvo. Svetska banka nije uspela da ublaži siromaštvo, a MMF da spreči ekonomsku krizu.

Na banci BRIKS, kada sa osnivačkim kapitalom od 100 milijardi dolara pokrene rad 2016. godine, biće odgovornost veća od prevashodnog cilja, pozajmica za infrastrukturne projekte u zemljama članicama grupacije, ali i drugim manje razvijenim državama. Zdrava konkurencija posustalim, 70 godina starim, multilateralnim institucijama podrazumeva svež pristup globalnom razvoju. BRIKS bi trebalo da dokaže da je sposoban za više od onoga što kritikuje - jednostranost u ekonomskim i političkim merama prema trećim zemljama.

Izvor: B92

Ajde da vidimo ocel kapnuti neka kinta Srbiji pa da konacno malo progleda da se politicari ne grebu stalno kod genocidnog MMF-a

Sve je to lepo, samo sta se konkretno menja? Ne znam da li gospoda namerno ne prepoznaju problem novca u obliku duga ili jednostavno ne razuneju!? Mislim da je u pitanju ovo prvo.

Sudeci prema ovome, radi se o ukrupnjavanju moci, polako se stvaraju ekonomske unije, koje bi u tamo nekoj buducnosti trebale biti jedna velika fasist...pardon, jedna velika drzava. Zivi bili pa videli.

A šta da se uvede umesto novca?

Ja licno mislim da je jos uvek suvise rano pricati o "potiskivanju novca", jer da bi se to desilo, barem 90% celokupnog rada i usluga na planeti mora biti automatizovano, jer, svakako, niko nece cistiti kanalizaciju za dzaba.

Postojali su primeri u Austriji i Francuskoj, gde su se na lokalnom nivou ljudi organizovali i uveli svoju alternativnu valutu, koja je bila neka vrsta bona za odradjeni posao. Lokalnoj zajednici je jako lepo krenulo, ali kada su banke cule za to, citav sistem je proglasen "protivzakonitim".

Ono sto bi mogao biti pozitivan korak jeste promena citavog ekonomskog modela,odnosno, pustanje novca u opticaj koji nije opterecen kamatom (jer, kamata, realno ne postoji, a trazi se na glavnicu), jer to je prevara par ekselans. Ako treba, mogu da pojasnim...

A sta su bonovi nego novac?