Занимљиво... Не плаћаш порез, јер је то пљачка?

Od tih 6.5% sa fakultetom su 5% glasaci LDP a od 46% su 40% glasaci radikala  To fali u izvestaju Djelica  Salu na stranu ali po meni je to nebuloza.Ne kazem da ima ne znam koliko ljudi sa diplomom ali 46% da ima osnovnu skolu je glupost.To ispadne da skoro svaki 2 gradjanin Srbije nema srednju skolu a to je nemoguce.To je kao ona prica da ima 2.5 miliona nepismenih. 

А сви већ 10 страна дискутују о глупости!

Milion bez osnovne

VIŠE od 1,2 miliona ljudi u Srbiji nema ni osnovno obrazovanje. Prema poslednjim podacima Zavoda za statistiku, 227.039 žitelja se potpisuje palcem, od jednog do tri razreda završilo je 126.127 građana, dok 898.847 stanovnika ima od četiri do sedam razreda osnovne škole. Na ove frapantne podatke prošle nedelje su upozorili potpredsednik vlade Božidar Đelić i ministar prosvete Zoran Lončar, dodajući da je Srbija jedina zemlja u Evropi u kojoj je za poslednjih 15 godina opao broj visokoobrazovanih. A, poražavajuće zvuči i podatak da se samo sedam odsto naših građana može pohvaliti fakultetskom diplomom.
Nažalost, čak ni ovi, alarmantni podaci ne daju pravu sliku obrazovne strukture stanovništva. Prema objašnjenju prof. dr Miomira Despotovića, sa Katedre za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta, koji se već dugo bavi ovim problemom, metodologija Zavoda za statistiku za utvrđivanje i identifikovanje nepismenih je “nesigurna”.

HRABRI PRIZNAJU

- PRILIKOM popisa, ispitanik se sam izjašnjava o svom statusu - ističe Despotović. - Rekao bih da su se kao nepismeni izjašnjavali samo oni koji su imali hrabrosti da to priznaju. Mnogi sebe smatraju pismenim ako znaju da se potpišu, a dosta njih i ne žele da priznaju da su nepismeni. Neka starija, ali i dalje aktuelna istraživanja, govore da na testu čitanja, što je objektivna provera pismenosti, oko 40 odsto onih koji kažu da su pismeni budu nepismeni, dok je na testu pisanja taj procenat i veći.
Kako ističe naš sagovornik, oko 3,5 odsto stanovništva je nepismeno, 22 odsto nema potpuno osnovno obrazovanje, a 24 odsto je sa nepotpunom srednjom školom. Imamo 6,5 odsto stanovnika koji nikada nisu išli u školu i bez ikakve su školske spreme. U Srbiji postoji 15 škola za obrazovanje odraslih i, prema oceni Despotovića, ukoliko bi one nastavile da rade sadašnjim tempom, trebalo bi 150 godina da postojeće nepismene i polupismene nauče da čitaju i pišu. U Mačvi, recimo, ima 80.000 stanovnika koji nemaju osnovno obrazovanje, a u Jablaničkom okrugu takvih je između 55.000 i 65.000.
- Radi se o ozbiljnom problemu, i sa postojećim kapacitetima teško ga je rešiti - smatra Despotović.
- Osim što je malo škola, problem je što rade po zastarelim nastavnim programima za decu i mlade, koji su makazama prilagođavani odraslima. Oni tamo uče nešto što im je nepotrebno. Prema Konvenciji UNESKO, Srbija ima obavezu da do 2015. godine opismeni 50 odsto nepismenih. Obrazovanje odraslih je socijalni instrument da se reše ključni problemi, ali sa ovim brojem škola i novcem koji Srbija izdvaja, pitanje je da li je to moguće.
Ministar prosvete Zoran Lončar nedavno je istakao da se “obrazovanje ne može ostaviti na milost i nemilost političkim dešavanjima i izbornim rezultatima”. On se založio za postizanje sveobuhvatnog društvenog konsenzusa o tome kojim putem treba da ide razvoj obrazovanja u Srbiji, ističući da bi jedan od prioritetnih zadataka nove vlade trebalo da bude i donošenje nacionalne strategije obrazovanja.

ČEKAMO REFORME

- OBRAZOVANjE treba da bude u središtu ekonomskih reformi Srbije - rekao je Lončar. - Svake godine u Srbiji ostane slobodnih deset hiljada mesta u srednjim školama, treba motivisati đake da upisuju srednje škole. Čudno je što je u 2008. godini iz Nacionalnog investicionog plana za obrazovanje predviđeno 1,26 milijardi dinara, dok će u žičare biti investirano tri milijarde dinara.
I profesor Filozofskog fakulteta Želimir Popov smatra da bi veća izdvajanja iz budžeta svakako poboljšala obrazovnu strukturu stanovništva. On ističe da je obrazovna politika zemlje jako loša i da je izdvajanje od 3,8 odsto bruto nacionalnog dohotka među najnižim u Evropi. On dodaje da se od ovog procenta jedan odsto vraća u budžet kroz poreze i doprinose, što govori da su realna izdvajanja oko tri odsto.
- U većini evropskih zemalja izdvajanja su duplo veća, a u nekima i više od toga - ističe Popov. - Od ovog procenta, 90 odsto ide za plate, a samo 10 odsto za ulaganja. Za celo obrazovanje ove godine budžetom je planirano 105 milijardi dinara, od kojih će 90 odsto otići na plate zaposlenih. U evropskim zemljama taj odnos je 60 za plate, a 40 odsto za razvoj.
Dodatni problem, prema mišljenju Popova, je što naš obrazovni sistem favorizuje školu memorije. To potvrđuju i rezultati PISA istraživanja, gde naši đaci pokažu odlično teoretsko znanje, ali kada to što su naučili treba da primene na konkretnom problemu ili u konkretnoj situaciji, rezultati su poražavajući.
Iako je Institut za pedagogiju i andragogiju, u saradnji sa Ministarstvom prosvete uradio projekat “Funkcionalno obrazovanje Roma”, koji bi mogao da se primeni i na ostale kategorije stanovništva, to je zaustavljeno. Obuka je obavljena u 11 gradova za 16 zanimanja, i posle nje su polaznici dobijali sertifikat validan na tržištu rada. Programi su prilagođeni odraslima i uče ih konkretnim stvarima.     


EVROPA: OBRAZOVANjE PRIORITET
U SLOVENIJI ima samo 0,6 odsto nepismenih, dok je, recimo, u Portugalu taj procenat izuzetno veliki, i iznosi 20 odsto. U Nemačkoj je nepismenih između šest i osam odsto. Iako su ovi procenti veći nego u Srbiji, za većinu evropskih zemalja obrazovanje je prioritet.
Bivši britanski premijer Toni Bler je po dolasku na vlast prvo napravio reformu obrazovnog sistema, a Irska je od jedne male, siromašne zemlje, investicijama u obrazovanje napravila ekonomski bum i svima postala primer idealnog školskog sistema.


NAJVIŠE NA JUGU
PREMA statističkim podacima, najviše nepismenih ima u opštinama Bojnik, Gadžin Han, Žitorađa, Trgovište, Merošina i Crna Trava, gde je više od 10 odsto nepismenog stanovništva. Najmanji procenat onih koji ne znaju da čitaju i pišu je u beogradskim opštinama Savski venac, Stari grad i Vračar - ispod 0,4 odsto.

Izvor: Novosti

Pitaala bih zagovarače nezrele demokratije, a nezrela je i kajsija na kojoj bar 80 % plodova nije sočno, zar ne... pa ako ti je glasačko telo nepismeno, gladno, boso, siromašno, okupirano EKGZISTENCIJALNIM problemima, onda je KAKVO to demokratsko biračko telo nego nezrelo. A ja nisam elitista nego najiskreniji patriota koji smatra da još nije vreme za ovakvu demokratiju, jer se nesrećnim narodom lako manipuliše, a ovaj narod JESTE nesrećan i bolestan i siromašan i bezub. Ne kao UVREDA nego kao realnost.
I pitala bih zagovarače ovakve demokratije da li bi otišli kod bilo kog glasača da im taj neki glasač operiše bolesno srce ili bi se ipak raspitali za najboljeg kardiovaskularnog hirurga.
E pa ova država je MOJE srce, koliko god vam to patetično zvučalo. I nikako mi se ne sviđa da ga operišu veljeilići, šešelji, dačići. koštunjavi, palme!!! Nikako mi se ne sviđa. Jer nisu školovani za vođe. A ovi koji su ih birali, velika većina nisu školovani UOPŠTE.
Je l jasno da nisam elitista već neko ko sa objektivnošću gleda na ovu državu.
Tek kad obezbedimo ODGOVORNE glasače možemo da pričamo o demokratiji. Ovo sada je DEMAGOGIJA, ovih što manipulišu jadnim glasačima koji veruju u ovakvu demokratiju.

 

adrenalinski sok ... 'oce to od sladoleda 

da li da stavim ovo u potpis?

moracu pitati autorku.....

Ne mogu da poverujem da su sve ove statistike tacne.

Elem, nisu mi jasni oni koji zale za besplatnim skolovanjem.
Ja sam bila na budzetu ali sam to pravo izgubila, iz prostog razloga sto sam napravila pauzu od dve godine, i naravno da svaki ispit trebam da platim. Zasto bi mene drzava drzala na budzetu????


Nas narod je nepismen???? Ma nije moguce 
Pa nije za to kriva drzava, osnovno obrazovanje je besplatno. Generalno deca su lenja. Kasnije u srednjoj su krivi profesori koji ih mrze, a kada treba da se upise fakultet onda se krivi drzava jer sa nedovoljnim brojem bodova skolovanje treba da se plati.

Stavi, srcika, slobodno. Ti bar nisi  b u k v a l a n  pa ti poklanjam autorska prava.
Nego, imam lepu vest, izgleda da nismo daleko od parlamentarne monarhije koliko god da su se deceniju unazad radikali opirali toj ideji. Čuo nešto ili opet moram ja prva :  ) ?