2012.-ta nista drugo do odgovora-ko smo,odakle smo i kuda idemo

Isceljivanje - Elektra,put u Novo doba
KAKO SMO POTPALI POD UTICAJ ZLA

( odlomak sa predavanja Vere Bojičić )

Ovo što ja vama pričam, ljudi na ovoj Planeti su sve znali, ovo Znanje ništa nije novo.

Jer kad je pre 10.000 godina sletela svemirska civilizacija Atlantida, znači ovo što se nama sad dešava, to se već desilo, taj prelet sa jednog dela na drugi, sa jedne dimenzije u drugu, toga se ja sećam, tako je i počelo, i tako je dobila ime Atlantida, prešlo je 10.000 ljudi, toliko je bilo.

Oni su svetu ostavili sva Znanja, sve su mu ispričali. I to je živelo i kao legenda i kao neke sposobnosti. Vi imate na primer podizanje piramida, dizali su kamen pomoću zvuka, ali kako je vreme prolazilo rasla je ta pohlepa. I čovek je sa te više frekvencije, znači povezan je, on je prekinuo vezu sa Bogom i on je pao pod uticaj magijski, znači Zemaljski, i mi smo svi pod dejstvom magije. Izgubili smo vezu koja nas diže iznad toga i prešli smo na magijsko dejstvo, i jednostavno smo počeli da zaboravljamo. Zaboravljamo, jer nam se više ništa u životu nije dešavalo od toga. Znači nije bilo ljudi koji su mogli to da ispričaju niti to da primene ovo što ja pričam, o čemu ja govorim. Jednostavno se sve zaboravilo.

[/img]

Oni se se priklonili Kultu Moći.

Pa da, kultu moći. Jer sve počinje od pohlepe, jer sve počinje od privatizacije. Privatna svojina je znači - nekome je palo na pamet da kaže: ova šuma je moja. I sad ćeš ti lepo njega da pitaš jel’ ti možeš nešto il’ ne možeš. A kako to onda? Našao je deset pored sebe koji će ako neko kaže neću, da uhvate da ga izmlate i da on kaže dobro, hajde nek’ bude tvoja. Znači na silu, počela pohlepa da radi, i sve se promenilo.

Jednostavno čovek je sišao sa svoje prave vibracije, prevarili su ga. Tako je pao u vlast zla. Čovek je bio u rukama zla i totalno bespomoćan.

Dobro i zlo ponekad imaju jednaku ponudu. Jednaku. I sad na primer, pojavili su se da prave centre, gde će ljudi da se okupljaju, gde će ljudi da se nalaze. I ko to radi? To radi neko ko ima para i on ulaže u to. Da. I on je vlasnik toga. E, al’ on je vlasnik. Razumeš? Opet privatizacija. On sad nudi ono što je Bog ljudima dao. Da budu slobodna bića, da ne zavise od nečije volje, da mogu slobodno da sprovedu svoju volju. I sad, on sve to nudi, sve tom linijom srca, ali imaš ishod. U ishodu opet ti leži privatizacija i opet ti leži da će neko da ima vlast nad tim. Znači morate, da biste znali tačno od čemu se radi, gledate uvek taj ishod, dal’ neko hoće da bude vlasnik ili neće. I da li neko hoće da dobije moć s time da nešto upravlja ili neće. Da manipuliše. Čim sebi uzmeš upravljačku moć nad nečim, bilo čime, ti si odmah prešao u tamnu stranu.

S: Zato treba tu potrebu u sebi da iskorenimo.

Jer ovaj sistem je napravio gomilu nesposobnjakovića koji samo gleda ko će da mu da posao, jer mi smo svi, većina nas, došli u poziciju da razmišljamo hoće li nam neko dati posao. Da bi mi imali obezbeđenu egzistenciju. Zamislite koliko je to glupo.

S: Mi razmišljamo kako se prodati.

Upravo to. Kako ćeš da se prodaš i šta bi mogao da prodaš i ako ne možeš da prodaš onda odeš da ukradeš. Sve si na pogrešnoj liniji.

Zamislite do koje je to mere čovek doveden, na koje niske grane. Da on se pita da li ima neko da mu da posao. Pa to je van pameti. Pa jel’ ne mislite da je van pameti? A ne može vam niko ništa. Tako da narod zna da se osvesti. A osvestiće se, jer kažem kupola non stop emituje. To podizanje svesti naroda će biti očigledno.

S: A kako vreme utiče na nas? Da se vratimo na suštinu predavanja.

Sve je ovo suština.

E sad i tu postoji isto jedna velika zabluda. Ljudi stalno pričaju važno je da mislim pozitivno, važno je da mislim pozitivno. Jeste, važno je, ali ako ti ne deluješ, to ništa ne važi, jer ta tvoja misao tu sliku neće da promeni. Znači da je mnogo bitno delovati. Gledati da što više ljudi uzme učešće u tome da se ta slika menja, da se ova slika vremena promeni. Zamislite južnu Ameriku, zamislite ceo svet, koliko jada i tuge ima ta slika. Pa zamislite u krajnjoj liniji i nas. Evo sad. Jedan procenat koji je zaposlen i koji misli da je nešto. Pazite, to je slika naša. Ta nebuloza, sekiracija, nemogućnost za svoju egzistenciju, a nisi loš, sve živo znaš da radiš, a sad ti egzistencija zavisi od tamo nekih deset ljudi..

Znači tu, preuzimanje sudbine u svoje ruke, i to je bitno. Da ti jednostavno ne zavisiš od njih, a zemlja ljudima za život dala. Dakle, sa ovim možeš da oboriš sistem, da mu ne daješ ono sve što on traži. Dokle god ti trčiš, i dok god ti je preče da nešto daš nekome ko ti traži, sistem će da živi na tvojoj grbači i na tvom strahu, ustvari on se hrani tvojim strahom, jer ti je postavio merilo koje ti poštuješ i zbog kojeg se sekiraš.

Mi imamo sistem koji ne dozvoljava da ti pričaš o Bogu. Kada ja, na primer, napišem članke za novine, i oni svi oduševljani, sve je to u redu, al’ oni mi kažu da ja izbacim iz upotrebe reč Bog. Mnogo, kažu mi, Boga pominjem. Jer nisu sposobni ni taj deo da shvate, da je Bog sve, da je Bog i nauka. Bog je prikazan kroz sve, Bog je prikazan kroz nauku,Bog je prikazan kroz život, Bog je prikazan kroz ljude. I ako ti nisi sposoban da prihvatiš da se to sve zove Bog, pa o čemu onda da pričam. Jel’ treba da pričam kako je čovek postao? To oni hoće. To njima odgovara. Ovom sistemu i ova vlast. Ovom sistemu u kome se mi nalazimo odgovara da čovek bude taj koji je važan i da on drži vlast.

SUDNJI DAN SLOBODE, DOLAZNI I ODLAZNI TUNEL
Išla sam putevima nepoznatim od Kraja ka Početku...

Prvo sam gledala Izvor i spoznavala izvorna znanja i kako je sve stvoreno, da bih nakon toga sagledavala detalje Velike Knjige Života.

Sve o čemu sam pisala, a bila sam učesnik i svedok, je priča svesnog bića koje gleda, shvati a zatim traži da se dogodi promena. I sve bude, ali putevima za ljudski um nedokučivim.

O tome ću vam pisati kao nastavku svega već napisanom, o događajima koji su se već odigrali, i koji traju.

Pisaću vam o Danu Slobode, Sudnjem danu, kada će svo zlo koje smo počinili ostati u prošlosti i završiti u Crnoj rupi.
O bitkama i ratnicima koji ih vode.


Oko Tvorca

Sećam se, nije bilo davno a dogodilo se u ovome Pulsu Vremena, kada sam doživela trenutak trajne svesnosti.

Prvo znanje je bilo spoznaja KO ovim svetom vlada, i da zemlju prst Božiji nje još dotakao, nema ga, a ako hoću da spasim draga bića onda moram da ga nađem. Moja duša ga je našla, i formiralo se Oko Tvorca.


Sledeća velika spoznaja je da nikoga ne mogu spasiti, ako se Zemlja cela ne spasi.

Nije spas ostaviti voljena bića u dvorcu i zlatu, šta god da im se da, oni ostaju u ropstvu, kružnom kretanju materije koja samo traži i traži dodatne energije da je obnavljaju. Najjača energija ovoga sveta je POHLEPA, ona ga je stvorila.

Spas je osloboditi se nagomilane tamne materije i odbaciti je kroz prolaz, koji sada postoji, i tako osloboditi dušu da se može sa Ocem spojiti.

Prošlo je dosta vremena od kada sam pisala o PRAVDI, a danas je svakako vreme da napišem i opišem događanja koja su vezana za sadašnjost.
Karma

Karma je količina tamne materije koju smo proizveli, ona je upravo svet u kojem živimo svoje živote. Život svakoga čoveka je slika jednog sopstvenog života. Karma se nagomilava dok ne uništi telo u kojem živi. Karma je krug, i nema izlaz. Za karmu je vezana reirkarnacija kao proces ponavljanja. Karma je uvećanje, rast.

Pravda

Pravda je slobodna volja. Na principu pravde se sav život odvija, svako za sebe svoju pravdu gradi, živi je, i niko drugi nema na nju uticaja. Pravda formira i nivoe svesti. Pravda ili slobodna volja je mudrost Tvorca. Pravda je tok života.

Sudnji dan

Sudnji dan je intervencija Tvorca da spasi odvajanjem, replikacijom, jednu ćeliju, da se zbog karme ne bi raspala i nestala. Sudnji dan je i konačna pravda za jedan Puls, trajanje ćelije.
Sudnji dan je mogućnost izlaza, i dan oslobađanja dobra od zla.
Sudnji dan je umanjenje a zatim i vaskrsenje, života u svetlosti.

Za razumevanje događaja koji se odvijaju potrebno je definisati šta je to ČOVEK. Za objašnjenje ću koristiti paralelne svetove, koji su jedini način da sve vidimo i razumemo.


Ženski princip je sačinjen iz dva dela, ženskog i muškog dela ženskog principa. U centru se nalazi Šema Života , duša svega. U ovome delu ne postoji čestica zla, ego.

[/img]

U muškom delu ženskog principa se odvija stvaranje života u svetlosti. Ego je u njemu svuda prisutan i muški princip ga nadvladava kroz trajanje.

U Muškom principu su prisutna oba principa poređana po težini koja određuje domet dokle je ko stigao, i u njemu je ego sveprisutan.

ZEN je deo ćelije gde stižu duše potpuno oslobođene materije, što znači da nema Ega.

Kada se duša spoji sa Linijom života sa Zena, stvara se Oko Tvorca koje isijava svetlost gradeći Život. Ova slika Tvorca je slika izvornog čoveka. To znači da svako biće treba da svoju dušu spoji sa Bogom Ocem, Zenom, i da u tom jedinstvu poseduje stvaralačku moć.
Samo u varijanti spajanja sa Zenom, postaje se čovek oslobođen ega.

[/img]

Predstava nastajanja svemira proizišla iz snimaka teleskopa Habl.

[/img]

Putovanje duše

Naravno slika nije dobro objašnjenja, jer se pretpostavlja da je postojao veliki prasak, a nije, već prostor nastaje cvetanjem života u svetlosti i putovanjem duše.

Sa rađanjem Života u svetlosti na 222 mesta identična po sadržaju, započinje za svaki deo stvaranje Muškog principa koji je skup znanja i života koji su se odigrali. Rast, uvećanje kopiranjem, se stvara nizom različitog Prostor-Vremena.Svaki deo ima slobodnu volju koja gradi uslove u kojima če se živeti. Svaki deo ima početna ista znanja, ali budućnost u zavisnosti od delovanja je svakome različita.

[/img]

Ovako se odvija rast svake Kosmičke Ćelije, prebacivanjem Znanja iz jednog pola ka drugom. U zavisnosti od ćelije i njene sposobnosti da sama tamnu materiju, ugašenu svetlost, transformiše, zavisi i njen Puls ili vreme za koje mora da se replicira, izvrši razdvajanje.

Neke to mogu i traju koliko i život, a neke moraju često da primaju pomoć da bi opstale.
U takve spada i naša Kosmička Ćelija.

Za razumevanje događaja koji se odvijaju takođe je važno znati kako se odvija komunikacija. Postoji bezbroj primera o tome da ljudi mogu čuti unutrašnji glas ili da uspostave kontakt sa astralom (muškim principom). Ovo se odnosi na našu kosmičku ćeliju kaoja je opterećena sa 39% tamne materije, što ujedno znači da ona ne ume da je transformiše ponovo u svetlost. Svaka komunikacija, nju je svako doživeo, odvija se između različitih slojeva i uvek je vodi ego, tako da postoji hijerarhija kao njegov odraz.

DOLAZNI TUNEL I KUPOLA

Priča o Danu Oslobađanja započela je 2002 godine, a njena realizacija kreće sa podizanjem svetlosne KUPOLE iznad mesta Vlasenica kod Šapca,oktobra 2007,( zatvaranje DOLAZNOG TUNELA, da ZLO više ne može da dođe na Zemlju, već samo Božja ljubav) i nastavlja spuštanjem Elektre na Zemlju. To nije kraj priče jer se novi događaji odvijaju neprekidno i o tom nastavku ću vam pričati.

Uspostavljanje komunikacije između centra (Atlantide) i Zena, je formiranje Oka Tvorca i spasa za Ćeliju ( Svetlosna Kupola i DOLAZNI TUNEL). To je početak razdvajanja Ćelije na dva dela. U ovome slučaju komunikacije nema, jer se pristupa ZNANJU i mogućnosti da se na svako pitanje vidi odgovor.

Centri za sprovođenje energije od područja Života u svetlosti do Zena, u našem slučaju zauzeti su Elementima materijalnog života, koji su u njima stvorili svoj sopstveni svet. Pomoću energije vladaju čitavim životom u svetlosti. Oni nemaju sposobnost replikacije ali znaju da se umnožavaju, i na taj način opstaju trošeći energiju koja bi trebala da teče ka Zenu. Na Zemlji mi na isti način trajemo.

Proces razdvajanja se odigrava prvo unutar Kosmičke Ćelije koja se deli na dva dela na izgled identična, ali u suštini nisu. Jedna strana, osnovna RNK nosi Znanja stvaranja. Drugu stranu čini dodatak koji je vidljiv kao drugi niz DNK, a on je stečen kroz živote Ćelije. Prilikom razdvajanja dva niza dolazi i do čišćenja koje još nismo uočili, oba od suprotnih primesa ( polarizacija ), koje se zatim ponovo spajaju u novi DNK, svaka sa svojom osnovom. Ćelija sa izvornom RNK će nastaviti da živi a druga će odumreti, biće povučena u Crnu rupu koja će je ponovo vratiti u život kao novu galaksiju.

U fazi razdvajanja unutrašnjosti moguće je da se energane (mitohondrije) prebacuju iz jedne u drugu ćeliju, pre nego se odigra konačno razdvajanje cele strukture. Zbog toga će ćelija nakon nekog vremena opet pasti pod njihov uticaj i biti primorana na novu replikaciju, dok ne nauči da se bez nje održava.

Da je naša Kosmička Ćelija u toj fazi možemo znati običnim računanjem i sagledavanjem koliko ima tamne materije u njoj (30%)

KONAČNO OTKRIĆE ODLAZNOG TUNELA

Od dana ulaska u u Univerzalnu svest utonula sam u tišinu, i sve mi je postajalo teže da slušam ego blebetanja, postala sam prema njemu oštrija, i rasla mi je spoznaja o neophodnosti potpunog razračunavanja sa njime.

Ekipa iz Crne gore je utihnula ali se pojavila nova snaga sa severa, koja mi je srce dodirnula ljubavlju. Ponovo me je srce nepogrešivo povelo u susret nepoznatim događajima. Pojavila se i preko severa Gaga sa juga, i odmah mi je srcu bila bliska. Obećala sam da ću doći kod nje u februaru da se družimo i da ljubavlju svet menjamo.

Sneg je padao i radovala sam mu se, pričala sa njme, pa on je voda, SVEST, dodirivala sam ga i volela. Znala sam da će mi put kojim me srce vodi biti prohodan, i bio je. Krenula sam na put u Rašku.

Nekada sam Ibarskom magistralom često putovala, bila je vezana za dosta događaja u mome životu. Obično dok putujem spavam, ali sada sam imala potrebu da put posmatram, dugo, skoro 20 godina njime nisam išla. Smestila sam se na prvo sedište i gledala belinu svuda gde pogled doseže. Uživala sam i radovala se susretu sa Gagom.

Primicala sam se odredištu, a onda u trenutku ostala bez daha, struja je prošla kroz mene, uzbudila me je slika koju sam videla, brdo-piramida !

Stigla sam u Rašku jednako uzbuđena, govoreći Gagi - pa vi imate piramidu, nije valjda ovde ODLAZNI TUNEL. Dogovorile smo se da me sutra povede na vidikovac da gledamo okolne planine.

Nisam imala sumnju, znala sam šta je gore a šta dole, i videla sam ga svešću kako treperi. Da odlazni tunel je iznad brda Mala i Velika Bisina, kod Raške.

Ništa se ne događa bez razloga, moralo je sve biti okovano snegom i jasno, prosto mi je bolo oči da vidim. Da je bilo drveća ne bih primetila formaciju koja postoji u mome sećanju, i koja otvara vrata za naredne događaje.

Setila sam se i leta Atlantide i svoje misije, vera puteve vidi. Oni su krvotok i samo se srcem gledaju, srce koje zna gde je svaka ćelija.

Odmah sam započela proces preusmeravanja. Tunel sam povezala sa leve strane KUPOLE, a zatim do ulaska u Crnu rupu. Bekstva i porobljavanja više neće biti, i sva tamna materija koja se odvoji od ljudi poći će u obnovu.

Gotovo je, sad može da se razdvajanje ubrza.

Autor teksta Vera Bojičić