е нек си се и ти се забринуо за безбедност 

србија није слободна   

Ne znam gde sam napisala masovno, ali.. da... ljudi su masovno poceli da se ponasaju kao zene...

Inace, neko je u nekom mestu u Srbiji... nisam zapamtila... preimenovao Dveri u Zveri... cirilicom 

Zašto ih sada ne uhapse zbog ometanja saobraćaja i kršenja zabrane okupljanja?
Da, to bi bilo kršenje ljudskih prava.
Ove sutra da uhapse ako se okupe. To će biti doprinos evropskim vrednostima, ispunjenju agende, pišanju uz vetar... 
To, udri milicijo moja, čelična pesnico Dačizma.

Sad u svetu imas ljude koji postaju pederi zato sto je to popularno

шта ти је природа 

Hahahahahah najjace da je tako brate to je stvar prirode, ti jednostavno od malena vidis dal ti se dize na ribe ili na... kite nije to stvar mode kao e vidi onog geja hocu da budem i ja 

Nisam ja, al tvoj Dacek jeste 

део текста из богоугодних е новина (нема потребе за целим јер је сличан већ постављен на претходној страни) :


али....герила


да не заборавим и коментар неизоставног новосадског копрофила сабахудина ака динка грухоњића

Postoji li građanska Srbija?
Beograde, laku noć
Piše: Dinko Gruhonjić

Najveći poraz prošlogodišnjeg Prajda nije bilo to što su ove falange lomile Beograd i policajce. Ma ne! Najporaznije su bile priče onih učesnika u Paradi koji su, nakon što su ih u maricama pobacali po različitim delovima grada, bili izloženi torturi „običnih građana”. Dobrovoljnih ludaka koji su im iz automobila trubili i volonterski im psovali majku, istih takvih slučajnih prolaznika i kafanskih gostiju na poluperiferiji Beograda
Sad se, eto, po hiljaditi put svi iščuđavamo što su zabranili Prajd. Ali ono što mene više zanima jeste kakav će biti odgovor “građanske Srbije” na ovu najnoviju bestidnost i bestijalnost. Hoće li se hiperproduktivno pisati saopštenja, davati krupne i sitne izjave, nijedna nova i svaka ista? Ili će se stvarno nešto desiti, nešto smisliti, nešto uraditi, nešto videti i nešto promeniti? Hoće li se ta građanska Srbija već jednom stvarno pojaviti na ulicama Beograda, da nas uveri da – sem ono malo njih što ih u brk znamo – zaista i postoji, bar u hiljadama? Hoće li učiniti da ulice vrati ljudima, ne prepusti ih zverima?

Kakav je dosadašnji bilans Prajda u Srbiji? Pre deset godina krvoproliće, pre dve godine ista zabrana kao i ove godine, prošle godine orgijanje zla po ulicama Beograda, ove godine zabrana kao i 2009… Kakva je dosadašnja reakcija „građanske Srbije” na fašistički zulum? Sramna i nikakva. Što bi moglo da znači da građanske Srbije – sem u onim tragovima – zapravo i nema. A oni što bi da se kliču građanima zapravo su u najmanju ruku malograđani. Bedni, a da kakvi bi bili.

I nije tu reč o nekakvom zavičajnom poreklu, kako bi se to začas poradovali „elitisti” i „starograđani”. Tu je reč o posledicama preširoke podrške fašističkim ideologijama, snobovskom šovinizmu i autizmu nebeskog etnosa. Tu je reč o bolesnom jednom društvu…

Jer, da podsetimo, najveći poraz prošlogodišnjeg Prajda nije bilo to što su ove falange lomile Beograd i policajce. Ma ne! Najporaznije su bile priče onih učesnika u Paradi koji su, nakon što su ih u maricama pobacali po različitim delovima grada, bili izloženi torturi „običnih građana”. Dobrovoljnih ludaka koji su im iz automobila trubili i volonterski im psovali majku, istih takvih slučajnih prolaznika i kafanskih gostiju na poluperiferiji Beograda.
nog istog Beograda koji je do pre 25 godina bio jedna od evropskih metropola u kojoj se imalo šta videti i čuti. Tog istog Beograda u kojem danas na Skadarliji, u „Tri šešira” sviraju tambure, a u susednoj kafani nesnosni trubači. Onog istog Beograda koji je pre 25 godina strancima prodavao svoj kosmopolitski duh. Tog Beograda koji danas kao svoj brend strancima prodaje činjenicu da se ovde, „kod nas”, može biti legitimno svinja za jeftine pare. Onog Beograda Pekića, Kiša, Ujevića, i ovog Beograda Dobrice Ćosića, Bećkovića i stotinu antisemitskih naslova u knjižarama.

Tog zabunjenog Beograda koji je u studentskim protestima nosio transparent „Beograd je svet”, a istovremeno policajcima vikao „Idite na Kosovo” i – nemojte nas tući neg udrite te tamo Albance! Tog Beograda koji je – rušeći Miloševića – u vazduh dizao tri prsta, izmišljeni simbol pod kojim su učinjeni nepojamni a vrlo stvarni zločini. Te Srbije koja je za predsednika dovela ideologa Obraza, ubeđenog ljotićevca Koštunicu. Te Srbije čiji i sadašnji predsednik mlati okolo s tri prsta na obe ruke. Te Srbije koja se drznula da četnike stavi u istu ravan s partizanima.

E, pa jebeš ga, što se onda čudimo što nema Prajda? Jer, kako da bude Prajda kada nema građanske Srbije. Sem u tragovima, a tragovi se začas zatru. Beograde, laku noć…

+ извор: ваљда је нашкрабао на неком аутономија сајту где он једини пише и посећује поменути али су пренеле Е-новине

да није њега,где би твоји били   

Broj pedera je uvek bio isti. Po raznim istrazivanjima broj homoseksualaca se krece od 1-3%, ponekad mozemo cuti da neko spominje 10% ali to su obicne gluposti. Nece priroda da povecava broj pedera da bi smanjila broj ljudi na planeti, to tako ne funkcionise. Ni priroda nije savrsena pa se i ona ponekad zajebe, homoseksualizam je jedan od tih zajeba.
Priroda kontrolise broj neke vrste tako sto je svakoj vrsti stvorila nekog neprijatelja. Posto covek nema prirodnih neprijatelja, a imam razum, onda je on obavezan da sam regulise svoje brojno stanje. Covek kao razumni deo prirode ne samo da sme to da radi nego mu je to prirodna obaveza.