1950-ih, 60-ih , 70-ih & 80-ih !


 

prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes
 

u to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima!
mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili pampers-e i pisali se u krevet.
 

kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.
 
pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u supermarketu. Delili smo flasicu kole sa nasim prijateljima i
niko
nije umro zbog toga
 

jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune secera ali nismo bili debeli
zato sto smo smo se
stalno igrali napolju
 
izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale svetla na ulici,
zmurke, planova, klisa, klikera, partizana i nemaca, kauboja i indijanaca, zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da smisli,
 
neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.
 
i nikad nije bilo problema.
 
provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
naucili smo kako da resimo problem
 
 
mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.
nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.
 
nama nisu prodavali drogu ispred skole.


 

mi nismo imali playstation, nintendo, x-box,
nikakve video igrice,
nismo imali 99 kanala na televiziji

(vec samo dva),
nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone, kompjutere, internet, chat rooms.
 
mi smo imali prijatelje
i mi smo isli napolje
da se druzimo s njima .


 



padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku , ali
nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga 


 



igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za novu godinu i sve smo to preziveli bez posledica.

 

isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno.


 
 
 

kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku.
u stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon.
 
 
mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu.
 

 

picture (metafile)


poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva

nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
i naucnike do danas.

 

imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
i naucili smo da zivimo s tim .
 
i ti pripadas toj generaciji.
 
cestitam!


 

mozda ces zeleti da podelis ovo sa ostalima koji su imali srece da odrastu kao prava deca, pre nego sto su drzave i vlade poceli da odredjuju kako treba da se zivi !

 

mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide kako su njihovi roditelji odrastali
 



[Edit by canelane: Pisanje teksta velikim slovima [ALLCAPS] zabranjeno Pravilnikom Burek Foruma. Koristite blagodeti formatiranja teksta ako zelite nesto naglasiti!]