256986 saveta kako smuvati devojku koja vam se sviđa :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Šta kažeš posle prilaska?

I pored velike srazmere kako svetskih, tako i domaćih političko-ekonomskih dešavanja, tema muško-ženskih odnosa i dalje ostaje neiscrpna kako u dnevnoj štampi i na televiziji, tako i u svakodnevnom ćaskanju među ljudima. Sa jedne strane, čovečanstvo nikada nije imalo veći broj potencijalnih izvora za ostvarivanje novih poznanstava, dok sa druge strane, nikada nije bilo veće pažnje usmerene na probleme vezane za upoznavanje i zbližavanje među polovima. Po mišljenju mnogih stručnjaka danas, upravo promena sredine u pravcu koji omogućava veću ponudu novih kanala komunikacije, zahteva i prilagođavanje ljudi i promenu njihovog ponašanja u nekim do tada strogo definisanim oblicima komunikacije.

Veliki broj muškaraca danas u pokušaju da realizuju proaktivnu ulogu u stupanju u kontakt sa suprotnim polom nailaze na niz kontraintuitivnih (suprotnih očekivanju) reakcija sa suprotne strane. U velikom broj slučajeva ovakav ishod može doprineti produbljenju frustracije, pa čak i dovesti do ozbiljnijih mentalnih poremećaja kod predisponiranih pojedinaca. Čest razlog produbljivanju frustracije jeste upravo odupiranje da se promeni postojeće ponašanje koje dovodi do frustracije želje i da se nauče novi oblici ponašanja koji će imati pozitivan ishod. To znači da ukoliko se određeno ponašanje ponavlja, i samim tim ponavljaju rezultati takvog ponašanja, osoba je sve česšće zatečena sa osećajem ne ostvarenja neke želje. Ovakav ciklus ponovljene frustracije dovodi osobu do zaključka da ona kao biće nije vredna, niti da može biti voljena što dalje može dovesti do produbljivanja postojećeg problema. Daleko lošiji uticaj ima zamena ponašanja novim, takođe neadekvatnim ponašanjem koje za rezultat ima ponovo frustraciju želje. Tada osoba može doneti zaključak da i pored promene ponašanje, njeno stanje se ne menja, te da je kao biće “nepopravljiva”, što može doprineti produbljenju straha i povlačenju, koji zahtevaju psihoterapijski tretman.

Dok su kod životinja ove vrste interakcija biološki “programirane”, životinje ne moraju puno da uče o tome, već podležu zakonima prirode. Ljudi pak sa druge strane o ovakvim vidovima interakcije moraju da uče, i ovakve interakcije podležu raznim drugim zakonima (okruženja, religije, vremena u kome osoba živi, društva…). Velika je zabluda da postoje “genetski nadareni ljudi” za zavođenje suprotnog pola. To jednostavno NIJE MOGUĆE jer: 1) ljudski genom je mapiran, takav konkretan gen NE POSTOJI, 2) kako se “način poželjnog” zavođenja menja skoro iz decenije u deceniju, jedna osoba bi bila zavodljiva u jednom vremenskom periodu, dok za 10 godina više ne. Genetski jesu uslovljene nke druge karakteristike koje imaju svoj udeo u osvajanju suprotnog pola (izgled, inteligencija, temperament….) a koje zapravo nisu ni tema ovog teksta. Svako od nas na svet dolazi sa različitim predispozicijama, ali određeni oblici ponašanja se ipak mogu naučiti i menjati. Svako može svojim ponašanjem čak učiniti i da se biološki predisponirane osobine poboljšaju (možemo vežbati kako bi telo imalo lepšu definiciju, možemo menjati izgled i boju kose, način oblačenja…). Kategorija ponašanje koja ipak zahteva najveću promenu i adaptaciju, naročito kod muškaraca, zapravo jeste komunikacija, i kako komunikacija između ljudi može biti verbalna i neverbalna, tako i propusti u komunikaciji mogu biti u sveri verbalne i u sveri neverbalne komunikacije.

Izostanak ili izbegavanje ovakve komunikacije može poticati iz različitih izvora. Nekada to može biti posledica, odnosno karakteristika određenog tipa poremećaja ličnosti ili nekog težeg mentalnog poremećaja. Ipak, često je izbegavanje komunikacije posledica prethodne frustracije, a kao posledica ili POGREŠNO NAUČENOG PONAŠANJA u ovim situacijama, ili dobro naučenog i primenjenog POGREŠNOG PONAŠANJA.

Autor teksta: Stevan Svilokos

Šta kažeš posle prilaska? 2. deo

ZAMKA - STRAH

Strah je samo jedno od više vrsta osećanja. Kako reč “osećanje” kod ljudi budi različite asocijacije, osećanjima (emocijama) u ovom tekstu ćemo nazivati psihičke funkcije koje naš organizam pripremaju na određenu aktivnost a nastaju kao reakcija na podsticaje iz našeg okruženja koje mi procenjujemo važnim. Samim tim, i jačina osećanja zavisi upravo od našeg sistema vrednosti, odnosno kakvo značenje i vrednost mi pridajemo datoj situaciji ili predmetu u okruženju.

Kako je upoznavanje drugih osoba iz okruženja i seksualno zbližavanje sa njima jedna od vrhunskih vrednosti za većinu ljudi, tako i osobe opisuju različite emocije vezano za ovaj aspekt života. Kako većina ljudi u kontekstu prilaska i upoznavanja osoba sa kojima žele da se zbliže opisuju osećanje straha različitog inteziteta, jako je bitno znati šta je to strah i zbog čega u ovim situacijama najčešće nastaje. Strah je zapravo grupa osećanja sa svojim različitim podtipovima, ali kako bi izbegli dalje širenje van okruga teme, ovde ćemo “strahom” nazivati doživljaj neprijatnosti i napetosti u situacijama kada treba da upoznamo osobu sa kojom želimo da uspostavimo intimniji odnos. Kako je strah osećanje koje ima za cilj osobu da pripremi za akciju napuštanja situacije koju osoba procenjuje ugrožavajućom, naše telo reaguje pripremom za beg. Ovim se nameće pitanje zašto bi se u tako važnim situacijama javljalo ovo osećanje, koje nas priprema da istu i napustimo? Zato je jako važno da na ovom mestu naglasimo da se emocije ne javljaju samo na opažene stvari u spoljašnjoj sredini, već i na naše moguće predstave o tome šta bi se moglo desiti (anticipirajući strah). U ovim slučajevim strah je prirodna reakcija, ali ne na realne podsticaje iz spoljašnje sredine, nego na naše negativne predstave o mogućem ishodu. Ovde najčešće govorimo o predstavama vezanim za ishod situacije u kojoj se nalazimo, a ne za samu situaciju, ili pak pogrešno tumačenje činjenica u datom momentu. Kada osoba procenjuje da će ishod situacije rezultirati odbijanjem od strane druge osobe, strah se ne javlja na samu situaciju prilaska, već se strah javlja na moguće odbijanje (“strah od odbacivanja”), što je jako bitno razlikovati. Strah od odbacivanja može biti uzrokovan različitim procenama o sebi i drugima. Ukoliko osoba procenjuje da jednostavno takva kakva jeste (doživljaj sebe kao bića), nije vredna ljubavi i pažnje drugih ljudi, tada treba u saradnji sa psihoterapeutom da promeni doživljaj sebe. Ukoliko pak osoba procenjuje da jednostavno nema dovoljno socijalnih veština da se prikaže na željeni način (doživljaj svojih ponašanja), treba sa psihoterapeutom ili trenerom veština da promeni svoje ponašanje ili pak promeni doživljaj svojih ponašanja. To se javlja kada osoba ima odgovarajuće socijalne veštine ali ih doživljava kao neadekvatnim što može biti uzrokovano različitim predubeđenjima a neka od njih mogu biti:

Da ponašanje nije društveno prihvatljivo.
Da uspeh u situaciji zavisi SAMO od primenjene veštine, te da postoji 100% uspešna tehnika komunikacije, a da je svaki nepovoljan ishod dokaz da je veština pogrešna.
Da primenjena veština mora imati određenu “magijsku” moć koja će očarati drugu osobu, te osoba traga za magičnom rečenicom (spell).

Daleko češće se dešava da osoba zapravo nije usvojila neka od potrebnih ponašanja i veština, i da se samim tim drži ponašanja koja smanjuju mogućnost povoljnog ishoda u datim situacijama. Tada se strah javlja kao strah od odbacivanja uzrokovan nepovoljnim ishodom iz predhodnih iskustava. Saznanje da svaka osoba u toku odrastanja mora proći kroz proces učenja socijalne veštine (koje može biti svesno ili ne), pomaže ovakvim osobama da se lakše upuste u promene obrazaca sopstvenih ponašanja u datim situacijama.

Šta kažeš posle prilaska? 3. deo

"Boginja lepote za koju vredi zapustiti sebe"

Proces učenja socijalnih veština nije za svaku osobu isti. On puno zavisi pre svega od individualne želje za socijalizacijom, i mogućnošću stupanja u kontakt sa što većim brojem ljudi. Ukoliko je nekoj osobi tako nešto iz opravdanih ili neopravdanih razloga onemogućeno, osoba neće steći adekvatne veštine, ali to ni ne znači da ih ne može steći naknadno u životu.

Često osoba sama sebe “sabotira” i izbegava kontakt sa suprotnim polom. U takvom slučaju potrebno je najpre da se osoba liši ove barijere, ali najpre mora znati kako je sama “usvojila” takav oblik izbegavajućg ponašanja. Na primer, ukoliko je osoba ranije imala nepovoljna iskustva, potrebno je da uvidi zbog čega je došlo do neželjenih odbacivanja, a zatim da menja neadekvatna ponašanja koja su do toga dovela. Ova nepovoljna iskustva mogu biti povezana sa pogrešnom predstavom osobe o tome šta suprotni pol zapravo privlači. Tako na primer, ukoliko je muškarac naučen da je udvaranje, pokloni i lepi maniri siguran i jedini put da upozna žensku osobu, često će naići na devojke koje će odlagati intimniji odnos sa ciljem da muškarca bolje upoznaju kao osobu, a ne kao udvarača. Upravo iz toga razloga su danas poželjniji muškarci koji više rade na razvoju sopstvene ličnosti, nego na “udvaračkoj kozmetici”. Ovo ne znači da muškarac treba da postane egocentrični manijak bez trnunke poštovanje prema suprotnom polu, nego da prizemnije doživljava i suprotni pol, i sebe, a da radi na usavršavanju ličnih vrednosti, a ne usavršavanju tehnike udvaranja i pravljenja lažne maske o sebi.

Sa druge strane, za mnoge je sada zbunjujuća činjenica da sam “čin udvaranja” više nije tako bitan, kao ni pokazivanje ljubaznosti i naklonosti. Zapravo, to i jesu bitni činioci komunikacije, ali ono što je važno jested a više nisu presudni, što često i jeste zabluda većine ljudi (i muškaraca i žena). Ranije, kada su ljudi živeli sasvim drugačijim životom, bilo im je bitno da upoznaju i budu sa nekim ko pokazuje manire visokog društva i ko je ljubazan i dostupan. Kako je društvo već dosta daleko napredovalo u svom razvoju i socijalizaciji, te vrednosti su počele da budu nešto što se podrazumeva, i više nije vrhunska vrednost. Uz to, muškarci i žene danas imaju daleko više prilika za upoznavanje nego ikada ranije. Nekada su se vrlo retko organizovala okupljanja na kojima su se ljudi mogli sretati, dok danas skoro svaki dan možemo prići i upoznati osobu suprotnog pola, razmeniti telefone, e-mail adrese i nastaviti komunikaciju i kada smo fizički razdvojeni. Za svakog muškarca ovo je mač sa 2 oštrice. Sa jedne strane, ima mogućnost da upozna puno različitih žena, da sa njima komunicira i kada nisu fizički blizu, ali sa druge strane, ima više mogućnosti da razotkrije svoje “slabije delove ličnosti”. Pod tim podrazumevamo, da i svaka trunka očajavanja, potrebljivosti i zavisnosti, manjka samopouzdanja, izlazi na videlo u komunikaciju, a suprotna strana počne to da uočava. To ne znači da muškarac ne sme da ima mane, i “ranjive delove ličnosti”, već da mora da nauči da se nosi sa njima, ali isto tako da uvek zna da i suprotna strana ISTO TAKO ima i svoje mane, što je kroz današnji prikaz polova u medijima muškarcima teško da zamisle.

Radom na poboljšanju ličnih vrednosti i sticanju novih, svaki muškarac dobija puno. Biranjem adekvatnog poklona, cveta, poruke i slično, ima svoje mesto i vreme, ali zapostavljanje sebe i ličnog razvoja nema mesta u stvaranju privlačnosti.

Izvor: Strenum