Beograd -- Pre 15 godina počelo je NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.

Odluka o vazdušnim udarima na Srbiju, odnosno SRJ doneta je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, što je bio presedan.

Naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana.

Klark je kasnije u knjizi "Moderno ratovanje" napisao da je planiranje vazdušne operacije NATO protiv SRJ "sredinom juna 1998. već uveliko bilo u toku" i da je završeno krajem avgusta te godine.

SRJ je napadnuta kao krivac za humanitarnu katastrofu na Kosovu i Metohiji i neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu svoje pokrajine.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim operaterima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi.

Najpre su gađani protivvazdušušna odbrana i drugi objekti Vojske Jugoslavije, i to u Prištini, Batajnici, Rakovici (Straževica), Mladenovcu...

Prema proceni Vlade Srbije u bombardovanju je poginulo najmanje 2.500 ljudi (prema pojedinim izvorima ukupan broj poginulih bio je gotovo 4.000), a ranjeno je i povređeno više od 12.500 osoba.

Nedavno objavljeni zvanični podaci Ministarstva odbrane Srbije govore o 1.008 ubijenih vojnika i policajaca, a prema neslužbenim podacima teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.

Ukupna materijalna šteta procenjena je tada na 100 milijardi dolara.

Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.

Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno.

Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio preko 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru“ 10. juna 1999. da NATO nije pretrpeo "nikakve žrtve".

U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je i 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi", od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno je više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Posle više diplomatskih pritisaka, bombardovanje je okončano potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999, da bi tri dana potom počelo povlačenje snaga SRJ sa Kosova i Metohije.

Pošto je generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja, poslednji projektili pali su na području sela Kololeč (nedaleko od Kosovske Kamenice), u 13.30 sati.

Tog dana je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, a u pokrajinu je upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i obezbede povratak izbeglih dok se ne definiše najširi stepen autonomije.

Izvor: B92

Seme vam se zatrlo

Ekskluzivni dokumentarni film u produkciji novinarki „Rusija danas“ govori o svedocima tragičnih događaja iz 1999. i bombardovanju Srbije koje je trajalo 78 dana


Foto: S. Pikula   Rusi snimili film o bombardovanju Srbije! (VIDEO)   

Televizijski kanal „Rusija danas“ na godišnjicu NATO agresije na SRJ 24. marta emituje premijerno dokumentarni film „Zašto?“ o NATO zločinima u Jugoslaviji.

Ekskluzivni dokumentarni film u produkciji novinarki tog kanala delo je srpkinje Jelene Milinčić i amerikanke Anissa Naouai. One su razgovarale sa svedocima tragičnih događaja iz 1999. i bombardovanju Srbije koje je trajalo 78 dana i rezultiralo sa više od 2.000 civilnih žrtava, uključujući 88 dece.




(Telegraf.rs)

Beograd -- NATO je u bombardovanju SRJ koristio municiju sa osiromašenim uranijumom, čije se posledice osećaju i danas, 15 godina posle.

U nekim procenama domaćih stručnjaka navodi se da je u bombardovanju na teritoriji Srbije iskorišćeno oko 10 tona osiromašenog uranijuma.

Iako se o upotrebi zabranjene municije ćutalo tokom i posle bombardovanja, od 2000. se to pitanje pokreće i van granica zemlje, dok danas zdravstveni radnici upozoravaju na drastično povećan broj obolelih od leukemije, limfoma i različitih oblika tumora.

Tek posle žestokog pritiska je dobijeno priznanje da je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom, ali od zvaničnika sa Zapada niko nikada nije potvrdio vezu sa povećanim brojem malignih oboljenja.

Iz NATO su na pitanja o korišćenoj municiji 2001. poručivali da "ne mogu da komentarišu" povezanost upotrebe osiromašenog uranijuma sa smrtnim slučajevima vojnika koji su bili u misijama u BiH i na Kosovu, jer se "naučnim studijama bave druge institucije".

Pentagon je bio konkretniji, pa je 2001. saopšteno da nije dokazano štetno delovanje osiromašenog uranijuma.

Međutim, italijanski vojnici koji su bili u misijama NATO direktno su povezali osiromašeni uranijum sa drastično uvećanim brojem pojave tumora u trupama, zbog čega su pokrenuti i sudski procesi.

Nedavno su to pitanje pokrenuli i vojnici iz drugih zemalja članica NATO, a o tome se u nekoliko navrata govorilo i u Evropskom parlamentu.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr MIlan Jovanović- Batut" objavljeni prošle godine pokazali su da je u poslednjih desetak godina broj obolelih od leukemija i limfoma u Srbiji povećan za 110 odsto, dok je broj umrih od ovih bolesti povećan za 180 odsto.

Predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka profesor Slobodan Čikarić je to direktno povezao sa NATO bombardovanjem i naveo da Srbiju ove godine čeka "eksplozija solidnih malignih tumora".

"Pratili smo kretanje malignih tumora od 2001. godine do 2010. godine i uočili da je pojava malignih leukemija i limfoma povećana za 110 odsto, dok je učestalost pojave svih tumora zajedno i leukemija i solidnih tumora povećana za 20 posto", kazao je Čikarić prošle godine, ističući da se bolest ne javlja odmah po dejstvu kancerogene materije.

Čikarić je rekao da mora da prođe određeni latentni period, koji za leukemije i limfome iznosi u proseku sedam i po godina, dok je za solidne tumore - karcinom dojke, grlića materice, pluća, debelog creva.. taj latentni period u proseku iznosi petnaest godina.

"Naša istraživanja su pokazala da se od 2001. do 2008. godine broj novoobolelih od raka povećavao za dva posto, da bi 2009. godine u odnosu na 2008. bio povećan za šest odsto, a 2010. u odnosu na 2008. deset posto. To nam je znak da iduće godine možemo očekivati eksploziju solidnih malignih tumora, kao što se desilo 2006. godine sa leukemijama i limfomima”, naglasio je Čikarić.

On je naveo i da su Grci i Bugari u maju i junu 1999. slali izveštaje da je zračenje kod njih 30 puta veće u odnosu na prirodni fon, on je dodao da je to dokaz da su tone radioaktivnog otpada rasejane po čitavom prostoru Balkanskog poluostrva.

Tokom 78 dana bombardovanja tone osiromašenog uranijuma bačene su uglavnom na Kosovu i rubnom području Pčinjskog okruga, navodi Čikarić.

Izveštaji podnošeni u godinama posle bombardovanja su bili predmet rada novinara Roberta Džejmsa Parsonsa, koji je u više navrata pisao o naoružanju koji su koristili SAD i NATO.

Parsons je u francuskom mesečniku "Mond diplomatik" pod naslovom "Velika, prljava tajna SAD" objavio istraživanje u kome navodi da je Pentagon prilikom intervencije na Kosovu testirao novo naoružanje, kao i da se "hvalio" upotrebom municije sa osiromašenim uranijumom.

Nedavno se o Parsonsovim radovima govorilo i na Kosovu, gde je ova tema dugo bila potpuno neprimetna.

Portal Gazetaexpress je ovog meseca objavio da su UN sakrile izveštaj šefa misije za prostorni program UN, po kom je NATO na Kosovu 1999. bacio 10 tona osiromašenog uranijuma.

"U izveštaju Bakarija Kantea navodi se da se bombardovanje desilo u vreme setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je rezultiralo posledicama u celom lancu ishrane. Kao posledica toga buduće generacije su izložene povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba", navodi "Ekspres".

Delove tog izveštaja je ranije objavio Parsons, koji je "Večernje novosti" rekao:

"Svaki značajniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Jedan od najviših zvaničnika UNEP (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, čiji su stručnjaci istraživali posledice bombardovanja) potvrdio mi je to. Oni su zapravo testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin."

Parsons tvrdi da je u to vreme sprovedena strašna kampanja u medijima da bi se sakrile katastrofalne posledice bombardovanja i opravdao napad na Jugoslaviju.

"Tim UNEP je, dok je još trajalo bombardovanje, sastavio preliminarni izveštaj o humanitarnoj katastrofi koji je izazvalo bombardovanje osiromašenim uranijumom, ali taj izveštaj nikada nije zvanično objavljen. Kada sam ga ja objavio u novinama, i sam sam trpeo velike pritiske zbog toga. U to vreme još je bilo živo sećanje na posledice koje su američki vojnici trpeli zbog korišćenja uranijumske municije u Zalivskom ratu. NATO ni po koju cenu nije hteo da dozvoli da se govori o osiromašenom uranijumu u Evropi", priča Parsons.

Čišćenjem terena bavili su se Institut "Vinča" i vojska, a naučni savetnik Ilija Plećaš kaže da je taj posao započet tek 2002. godine.

On tvrdi da je municija korišćena na jugu Srbije, da su čišćene lokacije Reljan u opštini Preševo, Pljačkovica kraj Vranja, Bratoselce i Borovac na teritoriji Bujanovca.

I taj tim, kao i nekoliko drugih istraživanja navodi da zabranjena municija nije korišćena severno od Vranja.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da su neki tereni trajno zagađeni, kao i da se zagađenje širi po Srbiji, ali i po okolnim zemljama.

"Taj uranijum se prvo pretvarao u prašinu koja je nošena vetrom po celoj Srbiji, ali i po celom Balkanu, čak je stizala i u Avijano, odakle avioni nosili bombe. Nakon toga čestice prašine su se taložile na zemlju i tako dospevale u površinske vode, biljke i životinje i ulazile u lanac ishrane", naveo je Čikarić.

Iako se o tome govorilo u javnosti, u Srbiji niko nije pokušao da pokrene naplatu ratne i ekološke štete zbog korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom.

Izvor: B92

Beograd -- NATO bombardovanje u brojkama, prema zvaničnim podacima objavljenim u Srbiji:

1/3 energetskog sistema zemlje je uništena u bombardovanju

14 aerodroma oštećeno

18 vrtića oštećeno

19 bolnica oštećeno

20 domova zdravlja oštećeno

38 mostova razoreno

44 mosta oštećena

69 škola oštećeno

78 dana je trajalo bombardovanje

470 km puteva je onesposobljeno

595 km pruga je onesposobljeno

995 meta tokom bombardovanja

1.150 borbenih aviona učestvovalo u misiji

1.300 krstarećih raketa ispaljeno

2.300 vazdušnih udara izvršeno

2.500 ljudi je poginulo

12.500 ljudi je ranjeno

22.000 tona ukupna masa projektila

25.000 objekata je oštećeno

37.000 kasetnih bombi upotrebljeno

420.000 ukupan broj ispaljenih projektila

Naši zapadni prijatelji ...     

http://www.nspm.rs/hronika/fotogalerija-naslovne-strane-srpske-stampe-na-petnaestogodisnjicu-nato-agresije.html
Иначе, исто је и на сајтовима ових дневних листове. Мада колико се сећам тако је било и прошле године.

Ne znam sta da kazem...

To mi je bilo drugo bombardovanje u zivotu... 

I dalje mi je fascinantna ta lakoca postojanja ljudi.. posle prvih par dana... i prestanka panike... i koncerta na trgu i pune Knez Mihailove  usred suncanog aprila sa sve vazdusnom uzbunom i remi u stanu kod Juge sa sve otvorenim prozorima da ako grune bas ne bude tolika steta... 

I onda dodju ovi sa strane i kmece.. kako im je tesko...