Jeste Nikolic u Varvarinu i to e to

to i mene zanima - nisam danas gledala vesti na tv-u, samo sam ih ispratila na b92 - jedna kao podsecanje na godisnjicu i jedna vest o tom spominjanom tvitu

ali ne videh da se pominju izjave drzavnih zvanicnika o ovoj godisnjici

Evo ispravi me CG

И Дачић се потписао у неку књигу ожалошћених.

Рекао је и нешто у смислу: "Ако заборавимо историју, срања ће се опет дешавати."

Dabome....

dačić je položio na straževici.

Pored toga i pored jedine javne izjave nekog od nasih drzavnika, ispada da on ipak ima najveca .... od svih. Iako  ranije nikad ne bih pomislila,sve sam uverenija u to.

Ako prihvatimo nametanje zaborava, za koji su se neki upinjali, pucicemo na sledecm ispitu, tu dileme nema.

Ne ponovilo se....  

Ma, ko jebe zrtve i sta treba da se pamti, samo pravac EU kod nasih prijatelja...

Mamicu im jebem degenerisanu.

sve je to za bata acu kolaterlana steta,ka ostvarenju europjske futuristike

Дајана Џонстон: САД и европски сателити неће признати грешку из 1999. године            
 понедељак, 24. март 2014.

Позивање западних земаља на бомбардовање СР Југославије као на успешан образац деловања без мандата УН не треба да чуди јер је управо постављање таквог преседана био један од мотива за агресију НАТО-а. Земље које су учествовале у интервенцији никада неће признати да нису биле у праву јер је то за њих био успех, каже за „Политику” америчка новинарка Дајана Џонстон. О дешавањима на Балкану деведесетих година прошлог века писала је на начин дијаметрално супротан увреженој матрици у западном јавном мњењу. Ауторка је књиге „Сулуди крсташи: Југославија, НАТО и обмане Запада”. Ових дана у Београду учествује у обележавању 15 година од агресије НАТО-а.



Шта вас је нагнало да о бомбардовању пишете другачије од већине ваших колега на Западу?

Својевремено сам, као студент руских студија, провела неколико месеци у Југославији, живећи у студентском дому у Београду, где сам стекла пријатеље. Њима сам се обраћала за мишљење радије него изворима које су консултовали западни извештачи. Такође, цео живот сам заинтересована за америчку спољну политику. Истраживање југословенског конфликта почела сам читањем кључних докумената, као што су Милошевићеви говори, документи САНУ и радови Алије Изетбеговића, и приметила сам нетачности у начину на који су представљени у западним медијима. Никада нисам примала уредничке инструкције и они су ускоро престали да објављују моје чланке. Међутим, нисам била једини искусни посматрач који је искључен из медија на Западу.

Која је главна сврха проглашавања такозваних хуманитарних интервенција? Да ли се тиме више циља на домаће јавно мњење или на партнере у међународној заједници?

Идеологија људских права служи истовремено домаћим и глобалним циљевима. За Европску унију то значи „меки” европски национализам. За САД, које директније од данашње Европе говоре о свом националном интересу, идеологија људских права користи се како би се стране интервенције приказале као крсташки поход и да би придобиле европске савезнике и превасходно њихову интелектуалну елиту. Такође, циљ је и да се придобије англофони свет уопште, посебно Канада и Аустралија. То је данак који порок плаћа врлини, да цитирам Ларошфукоа.

У том светлу користите израз „Америка и њени европски сателити”?

Да, као што су некада земље Варшавског пакта као сателити пратили одлуке Москве, тако је данас са Вашингтоном и земљама чланицама НАТО-а. Оне то чине чак и када Америка, као сада у Украјини, иде директно против европских интереса.

У једном тексту постављате питање улоге Међународног кривичног суда у случају Либије, што вас, како кажете, подсећа на однос Хашког трибунала и Југославије...

У тренутном односу моћи на светској позорници Међународни кривични суд, као и „ад хок” трибунали, могу једино да служе као инструменти америчке хегемоније. Функција трибунала је да жигошу противнике САД, док је главна улога Међународног кривичног суда досад била да оправда идеолошку претпоставку да постоји непристрасна „међународна правда” која занемарује националне границе и треба да спроведе људска права. Као што је приметио британски новинар Џон Лафленд, прави суд би морао да буде израз жеље једне заједнице која је спремна и да осуди своје чланове. Штавише, ови судови немају сопствену политику и морају да се ослањају на снагу САД, НАТО-а и њихових клијената, који су аутоматски изузети од процесуирања од стране ових, наводно „међународних”, судова.

Како коментаришете тренутна дешавања у Украјини, нарочито у светлу америчко-руских односа?

Америчко-руске односе најпре одређује тренутно америчко непријатељство према Русији, које је једним делом ствар навике или инерције, а делом реализација стратегије Збигњева Бжежинског о подели Евроазије како би се задржала америчка хегемонија у свету. Непријатељски однос, сем тога, одређује блискоисточна политика према Сирији и Ирану, у којој је значајну улогу игра Израел.

Између две највеће нуклеарне силе очигледно је једна која је агресор и друга која трпи агресију. На агресору је да донесе одлуку о промени курса ако жели да односи буду нормални.

На шта конкретно мислите?

Ево једног примера. Да ли Русија охрабрује Квебек да се одвоји од Канаде како би се та провинција придружила војној алијанси коју предводи Москва? Очигледно не.

То би могло да буде поређење, истина веома благо, с америчким потезима, које је прва повукла Викторија Нуланд, а чији је циљ било привлачење Украјине, са главном руском војном базом,у западну орбиту. Суштина ове политичке орбите је НАТО, који се од распада Совјетског Савеза систематски ширио према Русији. Постављене су ракетне станице чија је једина стратешка функција да хипотетички омогуће САД да изведу први нуклеарни удар. НАТО је редовно спроводио војне вежбе уз руску границу, а Русија не заступа непријатељску идеологију и само тражи нормалне односе са Западом. Шта још могу да ураде? На Американцима је да се призову памети.

Драган Вукотић

(Политика)

Генерал Леонид Ивашов поручио Србима: Русија је вратила Крим, ваш је задатак да вратите Косово            
 уторак, 25. март 2014.

Руски генерал Леонид Ивашов је у свом иступању на међународној конференцији „Да се не заборави“ у Београду рекао да је ових дана народ Крима осветио понижење српског народа на Косову и супротставио се фашизму, те додао да је Русија изабрала пут васкрснућа руске цивилизације, узевши у обзир српско искуство из тог времена.



У Београду одржана међународна конференција „Да се не заборави“

Поводом обележавања 15 година од почетка НАТО бомбардовања тадашње Југославије, то јест Србије и Црне Горе, у београдском Сава центру је одржана дводневна међународна конференција под називом „Да се не заборави – глобални мир против глобалног интервенционизма и империјализма“, која је окупила више стотина учесника из преко 15 земаља света, као и велики број гостију, на којој је једнодушно осуђена агресија западних земаља и указано на чињеницу да та агресија заправо још увек траје.

Међу многобројним домаћим и страним говорницима, били су поред осталих – високи црквени великодостојници, бивши адмирали и генерали, некадашњи председници владе и министри, а међу гостима су били и дипломатски представници и амбасадори више земаља.

Први говорник, владика бачки Иринеј је благословећи скуп, скренуо пажњу да је повод за ово окупљање - велико страдање и неправда учињена Србији у агресији из 1999. године, која је уследила после ултиматума који се може упоредити са оним из 1914. године, а коју би многи радо заборавили.



Тадашњи премијер Момир Булатовић је затим истакао да је бомбардовање било кршење међународног права и ратни злочин, јер се ниједан разлог за његово покретање није показао тачним. Он је још констатовао да је НАТО агресија отворила Пандорину кутију и покренула домино ефекат у целом свету, а на крају је закључио да НАТО „мора бити укинут као услов очувања мира на глобалном нивоу“.

А руски генерал Леонид Ивашов је у свом иступању рекао да је ових дана народ Крима осветио понижење српског народа на Косову и супротставио се фашизму, те додао да је Русија изабрала пут васкрснућа руске цивилизације, узевши у обзир српско искуство из тог времена. Генерал је још изнео виђење да је нечији циљ на Западу био да се Украјина претвори у фашистичку државу супротстављену Русији, чиме би се уништило словенско јединство, о чему је маштао Бизмарк, наставио Хитлер, а мало шта се променило и данас.

Он је потом детаљно објаснио америчку технику државног преврата, а затим је изнео оцену да САД губи статус светског хегемона и истовремено је навео низ разлога због којих је по његовим речима - Русија постала лидер у борби за правду и градитељ новог света. Напослетку, генерал Леонид Ивашов је са говорнице поручио дословно следеће: „Русија је вратила Крим, ваш је задатак да вратите Косово“.



Иначе, у име организатора конференције, некадашњи министар иностраних послова Живадин Јовановић је казао да је проблем статуса Косова и Метохије још увек отворен и да се он не може решити изван резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244, где Србија може очекивати подршку Русије. За тежње Србије да се прикључи Европској унији, Јовановић је рекао да се не може чланство у било ком клубу плаћати државном територијом, а за НАТО је устврдио да представља опасност по мир и безбедност у коме нема места за мирољубиве земље попут Србије.

Такође, поред наведених личности, на протеклом међународном скупу у Београду, говорило је и мноштво других домаћих и страних стручњака, попут професора Јелене Гускове, која је хронолошки подсетила на те догађаје из 1999. године, као и професор Сергеј Бабурин, од кога се могло чути мишљење да би у то време све било другачије да је већ тада на челу Русије био њен данашњи председник.

Наравно, то ни изблиза није био коначан списак свих учесника, с обзиром да су у Сава центру бомбардовање Србије осудили још и Клаус Хартман, професор Џон Питер Махер, Арета Норберг из Шведске, Сокоро Гомес из Бразила, адмирал Елмир Шмелинг, адмирал Бошко Антић, Дајана Џонстон и остали.

На крају дводневне међународне конференције, која је оцењена као веома успешна, акламацијом је усвојен завршни документ, у коме се између осталог наводи да је НАТО агресија била агресија против суверене државе и кршење правних норми у коме су учествовале водеће западне земље. А поводом ћутања београдских медија о поменутом скупу, организатори су констатовали да то само говори о томе колико су моћне и снажне поруке које су се могле чути на овој конференцији.

Ратко Паић

(Глас Русије)