@Roki

I jedan i drugi odgovor nalaze ti se u mojim prethodnim postovima, da si pažljivije čitao (kao što nisi), video bi.

O broju ubica koji su to postali zbog PTSP-a nemam podatke, niti verujem da oni postoje. Ako i postoje, za to imaš Google.

Pisala sam na nekoj od prethodnih strana, mrzi me da tražim, ali ja nigde nisam rekla da on ima PTSP, čak i da sam najbolji psiholog na svetu, vrhovno mudo i psiho ploditelj, ne bi smela to ni da tvrdim ni da opovrgnem dok se sve to detaljno ne ispita.

U gornjem citatu je već napisano (evo ga i treći put) da ne mora da znači niti da je imao PTSP, a i ako ga je imao, on je mogao biti doprinos njegovom stanju, ne sam i jedini uzrok.

Čak i da jeste PTSP, opet je mogao da likvidira te ljude tako metodično. Šta je stres (to jest, trauma) mogla da uradi njegovoj psihi u međuvremenu... tu se krije odgovor na ovo hipotetičko pitanje.

Postavila sam video sa intervjuom psihologa koji priča o ovome za kažiprst, on sve lepo objašnjava. Poslušaj ako te sve ovo stvarno zanima.

@Marko
Ma razumeli smo se.

Одвратност живљења у Србији обузела нацију

Српски Самураји

Сваког дана у Србији шест грађана дигне руку на себе, сваке недеље целе породице страдају од руке ближњег свог. Глад, незапосленост и безнађе на вратима је скоро сваке породице. Може ли неко да клонулима пружи наду да живот има смисла, и када ће то време доћи. О томе пише читалац Таблоида Алекса Мијаиловић, пољопривредник из Рушња

.....

Код већине становника данашње Србије лепоту живљења надвладала је одвратност живљења. У мањој или већој мери присутна је код свих генерација а, највише код средовечних људи. Невероватно је шта су све те генерације доживеле и преживеле. Као да су се на Бога гађале камењем.

Преживеле су: ратове при распаду Југославије, пропаст пирамидалних банака, санкције, бомбардовање од стране НАТО - пакта, горко разочарање превратом од 5. октобра 2000. године, транзицију, тј. повратак највулгарнијег капитализма, и приватизацију којом је тотално уништена домаћа економија, већ другу деценију мекану окупацију земље од стране Запада, и још много чега другог неповољног по њих.

Одвратност живљења присутна је и код младих генерација што и није ништа чудно, имајући у виду у каквом су се друштву родиле и одрасле.

Разлози за наведене одвратности свакако су многобројни, и чаша се на крају прелила. Сиромаштво, глад, незапосленост, неисплативост бављења било каквим приватним послом, неправде у неуређеној држави, укидање многих човекових права, чак тековина општег развоја људске цивилизације, као што су право на лечење и право на школовање и многих других, вређање националних осећања и националног поноса, тј. сатанизација народа, вређање здравог разума и медијска идиотизација друштва...

Све у свему, Народ Србије заборавио је и више не зна како изгледа нормалан људски живот. У његовој држави данас лепо живе само политичари, у ужем и у ширем смислу те речи, и лопови, а то су углавном једне те исте особе. По српској власти сви су у друштву нерентабилни, осим њих самих, мада би морало да буде сасвим супротно, јер, од када је света и века, власт је увек била најнерентабилнија, јер никада ништа није производила, већ је одувек живела на грбачи народа.

Одвратност живљења проузрокована пре свега друштвеном нецелисходношћу, несврсисходношћу становника данашње Србије у многоме подсећа на судбину јапанских самураја који су распадом јапанског феудалног друштва, и све већом употребом ватреног оружја, изгубили своје место у друштву. Због своје друштвене неприлагођености, због тога што их је време прегазило, често су се у очајању одлучивали на самоубиство, посебним ритуалом познатим по називу харикири.

Изгубивши своје узвишено витешко место у друштву са мазохистичким самозадовољством секли су сопствене утробе.

Ако ишта оличава одвратност живљења, онда је то свакако човекова утроба и зато су је самураји и секли. И најузвишенији ум и највеличанственији дух и најплеменитије и најхрабрије срце и многобројни човекови таленти који се испољавају радом руку или гласом или оком или ухом, зависе од најприземније, највулгарније и свакодневне човекове потребе за храном. Знајући, или осећајући све то, и видевши да више никоме нису потребни те да због тога немају од чега да живе, док стомак неумољиво тражи храну, самураји су се од свих виталних органа својих тела определили да дижу руке баш на своје утробе.

Међутим, сличност између ситуације у којој су се некада нашли јапански ратници - самураји, и у којој се данас налазе становници Србије, састоји се само у одвратности живљења проистекле из друштвене несврсисходности човека у друштву.

У свему осталоме, разлике су заиста многобројне, а међу њима свакако је најзначајнија разлика у масовности. Самураји су били један танак, специфичан слој јапанског друштва, док се данас одвратност живљења, можемо да кажемо без икаквог претеривања, односи на сигурно више од половине становника Србије. Због њене масовности и самоубиства су у Србији попримила масован карактер. По јавно објављеним, обелодањеним подацима у средствима информисања у малој, једва седмомилионској Србији се у просеку сваког дана догоди по 6 самоубистава.! Актуелна власт је покушала да релативизује проблем скорашњим саопштењем да се у просеку у Србији деси „само" четири самоубиства дневно. Не пријају јој подаци, јер говоре много тога и о њој.

Када човек у савременом друштву постане сувишан, непотребан, самим тим он је принуђен да буде и неактиван. Око њега се више ништа значајно не догађа. А када престану његове друштвене активности и нестану било каква дешавања, онда нестају и његове могућности за успехом, за победом, за радошћу...

Без сваке сумње, у питању је масовна одвратност живљења, јер да није тако, тј. да Народ Србије има позитиван став према сопственом животу, да га воли и да му је он леп, драг и мио, онда га не би уништавао, већ би га љубоморно чувао и најупорније бранио по сваку цену, па чак и по цену уништавања живота оних који њихове животе угрожавају.

Не могу а да не споменем још једну сличност између јапанског и српског Народа коју до данас, колико ја знам, још нико није истакао. Наиме, за Јапански народ се одавно каже да је то НАРОД ИЗЛАЗЕЋЕГ СУНЦА. Са своје пак стране, Срби своје цркве граде тако да су оне обавезно окренуте ка истоку, иконе својих Светаца обавезно стављају на источне зидове својих кућа и станова, а такође су им и гробља обавезно и препознатљиво окренута ка истоку. Дакле, и за Србе може да се каже да је то народ излазећег сунца тј. да је то народ окренут Истоку.

Зато може без претеривања и да се постави следеће питање а то је: које су то будале које покушавају у последње време да нама Србима ко голубима окрену главе за 180 степени те да преко својих леђа и гузица гледамо само према Западу?

Излаз из катастрофалне ситуације у којој се данашње српско друштво налази, друштво које је оболело од смртоносне болести коју смо назвали одвратност живљења, је само један и он гласи: ВЕРА У БУДУЋНОСТ, а њу не поседују, те не могу ни да нам је дају шкрти, старачки народи западне Европе који су и сами себе осудили на колективно самоубиство само са успореним, продуженим, одложеним дејством.

Њу такође не поседује ни једна једина садашња политичка странка нити политички покрет у Србији. Онај ко буде понудио нашем целокупном народу, а не само одабраним појединцима веру у будућност, и ко га буде убедио у то да је она сасвим реална, и да је остварива у пракси, спасиће државу Србију и њено становништво од тоталне пропасти.

Алекса Мијаиловић, пољопривредник
Рушањ


http://www.magazin-tabloid.com

Hmmm mislim da ih je gadjao u stomak ili grudi, da sporo umru od sepse ili malo brze od gushenja... ili u karlicu, uzasni bolovi, dugo traje, sigurna smrt...

Ovo pismo sa samurajima je najjace do sada.

Психијатрија... А сутра ће тај исти доктор писати упут за психијатрију или бити психијатар.

posttraumatski poremecaj ne nastaje samo od rata vec nakkon svih zivih vrsta trauma ili zlostavljanja, u zavisnosti od toga kakva je osoba koja mora da se nosi sa tim imamo i posledice

trauma posle ratovanja je bilo otkad postoji ratovanje, samo sto pre sezdesetih godina proslog veka to nismo mogli da saznajemo za pet minuta na bilo kojoj tacki planete

i tad su se.ljudi ubijali i masovno trebili, pre pistolja bombi i rucnih topova, nozevima sekirama i macetama, a zene su trovale i davile decu i zabadale sekiru u glavu muzevima na spavanju itd..

svaka velika trauma ostavlja posledicu, nikad ne prolazi bez posledica, pitanje je kako se manifestuje i koliko traje, kako smo sposobni da upravljamo svojim mislima, ali ljudi se menjaju i bez velikih i strasnih stvari koje im se desavaju, a kamoli nakon njih

pa nemoguce je da neko veruje da ce covek biti isti pre i posle nego sto je morao da brani goli zivot i nekome oduzme njegov, pa pogledajte samo kroz kakve strasne traume prolaze ljudi koji su vozili kola i napravili saobracajku u kojoj je neko poginuo, nema sanse da takva osoba ako je normalna a ne psihopata bez osecanja, ne provede ostatak zivota u nekoj vrsti posttraumatskog poremecaja itd primera je milijardu

neko je pomenuo postporodjajnu depresiju i kako toga ranije nije bilo, pa to je takodje besmisleno jer toga je bilo oduvek samo se drugacije resavalo, izbacis bebu na seno i kvrc pa u reku ili zakopas iza stale, zenama su deca najveca prekretnica u zivotu, trenutak kadse odrices svega kako si do tad ziveo i pocetak jednog zrtvovanja i da se ne lazemo mucenja i patnje zarad drugog bica, nema vise moje potrebe iznad svih, mnogima je previse da progutaju jedan takav gorak zalogaj odjednom, treba im vreme da se prilagode, telo i mozak odbijaju da saradjuju a umor dodatno sjebava napore, milenijumima su se zene resavale dece na ovaj ili onaj nacin jer im nije bila potrebna jos jedna obaveza ili su im deca kvarila planove ili nisu mogle da pobede sebicluk u sebi.. dovoljno je pogledati samo broj izvrsenih abortusa, zamisliti sta bi bilo sa svom tom nezeljenom decom da su se rodila.. mnoge majke bi prihvatile situaciju i prilagodile se odmah, ali mnogima bi to bila jezivo naporna i mucna stvar i verovatno bi se pogubile dok bi pokupile konce

tako da te price da toga ranije nije bilo su besmislene, samo se ranije o tome nije pricalokao danas, sve je bilo sramota plus ranije su zene manj radile i majke 8mnisu radile i svekrve nisu radile i imale su pomoc sa svih strana, danas su mnoge zene prepusten same sebi i obaveze oko deteta ih oteraju  u ocajanje umesto u reorganizaciju.. pritom one koje su zivele pod staklenim zvonom logicno da ne mogu da se snadju i organizuju odmah, sve je to do coveka, kako izlazis na kraj sa problemima

Nego...

Žena masovnog ubice: Tukao me godinama

Javorka Bogdanović, supruga Ljubiše Bogdanovića, koji je ubio 13 rođaka i komšija, saslušana je juče u bolnici, a policijski inspektori s njom su razgovarali nekoliko sati.

Razgovor je trajao toliko dugo zato što je ona još u teškom stanju. Često je pravila pauze tokom priče i brzo se zamarala. Još ne zna da je njen muž pobio tolike ljude.

 Pitala je i da li je njen sin Branko dobro i u kojoj bolnici leži. Morali su da joj kažu da je sve u redu s njim da se ne bi potresla. Ona je pod jakom terapijom i ne bi izdržala da čuje da joj je i sin mrtav. Lekari su nam rekli i da joj ne govorimo o tome kakav je masakr izvršio jer bi to moglo loše da utiče na njeno zdravstveno stanje, kaže za "Kurir" izvor iz policije.

 Sagovornik dodaje da se Javorka jedva prisetila stravičnog zločina.

 "Ušao je u kuhinju, gde sam spavala. Pogledao me je preteći i rekao da mi više ne možemo da živimo. Sve se zatim desilo veoma brzo. Pucao je u mene i osetila sam jak bol. Posle toga nisam videla ništa, a onda sam čula kako odlazi. Tad se čuo još jedan pucanj. Ne znam šta je posle toga bilo. Čula sam neki huk i shvatila da sam živa. Otpuzala sam do hodnika i odatle pozvala policiju", rekla je Javorka.

 Povremeno plačući, Javorka je rekla i da je Ljubiša bio mnogo prek i da ju je maltretirao godinama.

 "Živeli smo zajedno dugo. Bio mi je muž i zato to nisam mogla da ga prijavim nekome", rekla je policiji Javorka.

 Žrtve Ljubiše Bogdanovića, ukupno njih 13, uključujući i dvogodišnjeg dečaka sahranjene su juče u Velikoj Ivanči kod Mladenovca, selu u kom se dogodilo najveće masovno ubistvo ikada zabeleženo u Srbiji.

 (MONDO)

"Dobar covjek" a tukao ju je godinama. Meni nista tu nije jasno. Pogotovo sto u malom selu svako sve zna. Mnogo nam je jadno drustvo. Mnogo....

Ne verujem da je u tom stanju saslusana... 

Za alkoholičare važi, da su dobri za sve osim za svoju porodicu. A što se malog mesta tiče; ljudi su u stanju da ignorišu ono što ih ne zanima.