Ko je štitio trovače iz Gornjeg Milanovca
Dve godine trovali ljude
Autor: Dragica Veljković | 26.02.2009. - 07:14

Već dve godine građani lokalnoj ekološkoj inspekciji prijavljuju da po gudurama u koje ni traktor ne može da zađe gornjomilanovačka „Zvezda Helios” ostavlja metalnu burad i plastične kontejnere s kancerogenim otpadom. Lokalno tužilaštvo i nadležni za prekršaje do pre dva dana žmurili su na brutalno poigravanje sa zdravljem građana, ali nakon što je skandal izašao u javnost, slovenačkoj „Zvezdi Heliosu” trgovinske sudije mogu da zabrane rad u Srbiji i do deset godina.


Na pres-konferenciji u Gornjem Milanovcu, povodom hapšenja šestoro sadašnjih i bivših radnika „Zvezde Heliosa”, direktor Velimir Radovanović juče je rekao da je „firma pretrpela nemerljivu štetu”, da su zaposleni „zaprepašćeni i šokirani” i da je „posebna ironija to što je prvoosumnjičeni (Žarko Pjanović) bio menadžer za zaštitu životne sredine”. Po njegovim rečima, nema opravdanja za one radnike koji su „hteli da izađu u susret seljacima” kojima su bila potrebna metalna burad.
Predsednik UO ‘’Helios’’ iz Domžala Alojz Juhart, čuvši informacije koje su preplavile srpske medije, doputovao je juče iz Slovenije u Gornji Milanovac.
- Mi smo u Srbiji tražili mesto za deponovanje štetnog otpada, ali od nadležnih nismo dobili saglasnost. Proučićemo sve elemente odgovornosti i pričinjenu štetu i potom preduzeti kaznene mere - rekao je Juhart novinarima.

Osim Pjanovića, u koordiniranoj akciji čačanske policije, BIA i kraljevačke ekološke inspekcije kao članovi organizovane kriminalne grupe uhapšeni su Miroslav Lukić i Rodoljub Luković, dok se sa slobode brane Saša Joksić, Goran Marinković i Radiša Čakarević. Policija ih sumnjiči da su ugrozili zdravlje najmanje 10.000 građana nezakonitim odlaganjem kancerogenog otpada.
Prema podacima kraljevačkog odseka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, 29. decembra prošle godine na travnjaku u Nemanjinoj ulici u Gornjem Milanovcu zatečeno je „preko 20” metalnih buradi zapremine 30 ili 200 litara, kao i plastičnih kontejnera od 1.000 litara koji su bili puni ili delimično ispunjeni „opasnim materijama tečnog sastava”. Istoga dana u obližnjem selu Donja Dubrava inspektori su u brdu, na strmini, pronašli 13 istih takvih „sudova od 200 ili 1.000 litara”. Isto je bilo i u selu Gornja Crnuća.
- To je ono što mi znamo, a nismo upućeni u to šta su otkrili čačanska policija i BIA. Nama su se savesni građani obraćali od 2007, a po našem zahtevu u fabrici je 25. septembra te godine napravljeno skladište koje je, ispostavilo se, poslužilo da nas zavara, jer veći deo otpada je rasturan preko radnika u okolnim selima. Bilo je prijava da spaljuju otpad u Gornjoj Crnući, ali nismo imali dokaze, a oni, naravno, nisu priznali. Jedno vreme su ambalažni otpad ispirali u krugu preduzeća, pa postrojenje za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda nije moglo da radi, tako da smo 14. decembra 2007. podneli krivičnu prijavu koju je 1. februara prošle godine odbio zamenik opštinskog javnog tužioca - kaže za „Blic” Ivanka Bogojević, šef odseka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine u Kraljevu.
Onda su ekološki inspektori podneli prijavu za privredni prestup, ali je čačanski Trgovinski sud firmu kaznio sa 80.000 dinara, a odgovorno lice sa 15.000 dinara. To je dalo podstrek, ocenjuje naša sagovornica, da se nastavi sa nezakonitim ponašanjem „jer je izvoz tih materija radi uništavanja veoma skup, a skladište bi se brzo popunilo da su poštovali zakon”.
Potom je stigla prijava gornjomilanovačke Opštinske uprave za zaštitu životne sredine zbog neispravnih kontejnera i ostataka boje i rastvarača na travnjaku u Nemanjinoj ulici, pa čačanska policija i BIA počinju da prikupljaju materijalne dokaze za krivični postupak. Tada se pojavila i nova lokacija u selu Donja Vrbava.
Analizom uzoraka u Zavodu za javno zdravlje u Beogradu utvrđeno je da se u buradima i kontejnerima nalaze benzol, toluen, ksiloli, izocijanid, poliuretan i druge za čoveka i životnu okolinu opasne materije.
- Mi ne znamo da li su te materije ušle u lanac životne ishrane, znamo da ih ima i u vodi, zemlji i vazduhu. Podneli smo 18. februara krivičnu prijavu zbog nepostupanja po našem rešenju da skladište sav otpad, a dva dana ranije i prijavu za privredni prestup, jer su upravljali opasnim materijama bez zaštitnih mera koje svode rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi na najmanju meru. Tražili smo da im u postupku zbog privrednog prestupa bude zabranjen rad, i tu prijavu upravo sada dopunjavamo, jer su ponovili privredni prestup - dodaje gospođa Bogojević.
Po Zakonu o zaštiti životne sredine „Zvezda Helios” može biti novčano kažnjena zbog pomenutog privrednog prestupa od 150.000 do tri miliona dinara. Povodom zahteva prvostepenom trgovinskom sudu da zabrani rad „Zvezdi Heliosu”, to je zbog kršenja Zakona o postupanju sa otpadnim materijama moguće u trajanju od šest meseci do deset godina, što propisuje Zakon o privrednim prestupima. Za to su, kaže naš izvor, potrebni „jaki dokazi i kvalitetan optužni predlog. Tada se postupak može veoma brzo okončati”.
„Zvezda Helios” dobila je 2007. sertifikat za ekologiju ISO 14001, a izdala im ga je beogradska YUQS.
- Jasno mi je da sve ovo ima negativnog odziva po pitanju sertifikata i krivo mi je što je došlo do toga. Prošle godine obavljena je kontrola Mi po međunarodnim standardima, proveravamo samo kvalitet sistema upravljanja preduzećem u pogledu zaštite životne sredine, ali ne i direktno emisiju štetnih materija. Ali veoma brzo poslaćemo vanrednu kontrolu da se lično uverimo u stanje stvari i sertifikat će im najverovatnije biti povučen, što u našoj sertifikacionoj kući neće biti prvi slučaj - govori za „Blic” Sofija Đurđević, direktorka YUQS.
U Republičkom javnom tužilaštvu juče nisu mogli da se izjasne o tome da li će pokrenuti postupak utvrđivanja odgovornosti zamenika gornjomilanovačkog opštinskog tužioca, koji je kao neosnovanu odbio krivičnu prijavu ekološke inspekcije. Razmere štete koju je izazvala „Zvezda Helios” nisu poznate, kao i koliku su dobit ostvarili time što nisu uništavali opasne materije onako kako zakon nalaže.

Otrovi
U uzorku su otkriveni benzol, toulol. Ksilol , izocijanid i druge otrovne mnaterije. U pitanju su kancerogene supstance koje deluju na koštanu srž i zaustavljaju rast normalnih ćelija i dovode do leukemije. Ukoliko su otrovi stigli u vodu može drastično da utiče na plod trudnica a kod stoke mogu izazvati poremećaje da se životinje mogu rađati bez noge, rebara…

Trgovina
Nezvanično saznajemo da su burići, po ceni od 600 dinara prodavani širom gružanskog i rudničkog kraja. Seljaci su materiju iz buradi koristili najčešće za paljenje korova.

Ni kazne ne pomažu
Industrija boja i lakova ‘’Zvezda’’ privatizovana je 2003. kada je većinski vlasnik postala slovenačka firma ‘’Helios’’ i od tada se fabrika zove ‘’Zvezda Helios’’. U ovom trenutku zapošljava 160 radnika, od kojih je velika većina iz gornjomila­novačke opštine. Fabrici se više isplatilo da plaća male kazne nego da investira u skladištenje otrova.

Voda iz Gruže ispravna
Voda iz jezera Gruža, odakle se ceo Kragujevac snabdeva, zdravstveno je ispravna, saopšteno je juče iz kragujevačkog JKP „Vodovod i kanalizacija” zbog sumnje da je u pritoku akumulacije prosut kancerogeni otpad koji potiče iz Fabrike boja „Zvezda Helios” iz Gornjeg Milanovca. Dragoslava Đuran, rukovodilac sektora za sanitarnu kontrolu u kragujevačkom „Vodovodu”, izjavila je juče da je na osnovu svih merenja voda ispravna za piće i da nije primećena bilo kakva bakteriološka ili hemijska neispravnost, te da je „nemoguće zbog svih sistema kontrole da voda koja nije bezbedna stigne u česme”.
B. R.

Opasno za ljude i životinje
Dr Dragan Joksović, načelnik Centra za toksikologiju VMA, kaže da je ključno pitanje gde je prosut benzol iz buradi i kontejnera, a ne koliko su dobro seljani isprali burad pre nego što su u njih sipali, recimo, vodu za pojenje stoke ili zalivali povrće u bašti.
- Među materijama koje su nađene u uzorcima benzol je veoma kancerogena supstanca. Ne možemo govoriti da će biti akutnog trovanja stanovništva, ali postoji mogućnost hroničnog trovanja. Ne zna se koliko su dobro ispirali tu burad, ali ne verujem da stoka može biti ugrožena. Ali zasebna je priča to gde su prosipali benzol. Ako su ugrozili svoja izvorišta i vodotokove, onda su pod velikim rizikom hroničnog trovanja materijama od kojih su mnoge kancerogene. Benzen deluje pre svega na koštanu srž tako što zaustavlja rast normalnih ćelija, dovodi do leukemije, ali isto tako i do poremećaja ploda - pa se životinje rađaju bez noge, rebara… Ako trudnice piju vodu iz zaraženog bunara, može da šteti plodu. Zavisi da li je kancerogena materija stigla do izvora - kaže dr Joksović.


Da sam znao, nikad iz tih buradi ne bih napajao stoku

Meštani sela Gornja i Donja Vrbava i Donja Crnuća s kojima smo juče razgovarali o otrovnom otpadu kažu da je burad iz preduzeća ‘’Zvezda Helios’’ prodavana i deljena šakom i kapom, kao i da su mnoga od njih završila i u ovim selima.

Nezvanično saznajemo da su burići po ceni od 600 dinara prodavani širom gružanskog i rudničkog kraja. Međutim, sudeći po onome što su nam rekli, niko od ljudi koji su imali kontakt sa ovom ambalažom nije znao da se u njoj nalaze otrovne, a kamoli kancerogene materije.
- Imao sam nekoliko buradi i nakon dobrog ispiranja, koristio sam ih za napajanje stoke. Da sam znao šta se u njima nalazi, nipošto to ne bih uradio- rekao nam je jedan od meštana Donje Vrbave. I on, kao i ostali sagovornici, ‘’Blica’’ zatečen je najnovijim informacijama da je sadržaj buradi izuzetno štetan po zdravlje ljudi i okolinu, a mnogi su šokirani saznanjem da neke od ovih supstanci imaju kancerogena svojstva.
- Ukoliko je to tačno, neko bi morao da odgovara - kažu uglas.
Penzionisani radnik ‘’Zvezde Helios’’ Živojin Marinković (67), otac osumnjičenog Gorana Marinkovića, takođe zaposlenog u ovom preduzeću, kaže da se skoreli razređivač u buradima kojim se spirala boja u proizvodnom procesu u ‘’Zvezdi’’ koristi godinama za spaljivanje korova na svom imanju.
- Moj sin je prošlog leta doterao desetak burića sa meni poznatim sadržajem, koji sam iskoristio kao i svaki put do tada. Nema govora da je neko iz ovog domaćinstva prosipao ove materije po njivama ili još gore u reku Gružu, jer znamo da se ta voda koristi za napajanje čitavog Kragujevca pijaćom vodom - ističe Milovanović. Od bivšeg radnika ‘’Zvezde Helios’’ saznali smo da je u posed ambalaže u kojoj se nalazila materija sumnjivih karakteristika mogao da dođe ko je želeo, jer u firmi nisu znali kako da se otarase otpada.

Vladimir Nikitović


Izvor: Blic

Još se utvrđuje stepen zagađenja
„Zvezda Helios“ nije tražila dozvolu za skladištenje otpada
Autor: D. Veljković | 27.02.2009. - 07:18


Ekološka inspekcija zabraniće rad preduzeću „Zvezda Helios” iz Gornjeg Milanovca tek kad fabričko skladište bude popunjeno kancerogenim otpadom i ukoliko ga firma tada ne izveze ili ne proširi magacin. U međuvremenu, čeka se da iz Beograda dođu specijalisti za uzorkovanje kontaminiranog zemljišta i vode, zbog čega još nisu poznati stepen zagađenja i razmere ekološke štete.

Izvor „Blica” iz Ministarstva za prostorno planiranje tvrdi da „Helios” od 2007, kad je privatizovan, nijednom nije tražio dozvolu za skladištenje ili izvoz opasnog otpada. Time demantuju Alojza Juharta, predsednika UO „Heliosa” iz Slovenije, da im „nadležni u Srbiji nisu dali saglasnost za deponovanje otpada”. Juče je započeta sudska istraga i određen jednomesečni pritvor direktoru Žarku Pjanoviću i bivšim radnicima tog preduzeća Miroslavu Lukiću i Rodoljubu Lukoviću, a još trojica se brane sa slobode. Republički tužilac Slobodan Radovanović o ovom slučaju neće davati izjave, pa ni o ispravnosti rada lokalnog opštinskog tužioca koji je lane kao tanku odbacio krivičnu prijavu protiv odgovornih iz „Zvezda Heliosa”. Ivanka Bogojević, šef odseka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine u Kraljevu, kaže da ekološki inspektori 2007. nisu znali da su im za dokaz potrebni uzorci vode iz Despotovice - koja se „tada prelivala od raznih boja, koliko je bila zagađena”, a da su u fabrici „vešto prikrivali šta rade”. Ona naglašava da su im sada u prikupljanju dokaza „od velike pomoći bile sugestije Bisenije Lazarević, zamenika gornjomilanovačkog opštinskog tužioca”.
Vida Živković, pomoćnik direktora Akreditacionog tela Srbije, kaže za „Blic” da je najveći krivac „Zvezda Helios” i da YUQC neće izgubiti akreditaciju za izdati ekološki standard 14001 jer im protiv te sertifikacione kuće niko nije podneo prijavu.

Otpad se spaljuje u Beču
Privatizovana farmaceutska kompanija „Zdravlje Aktavis” iz Leskovca problem opasnih otpadaka rešila je na taj način što ih godinama spaljuje u Beču i Bazelu. Od 2003. izvezeno je i spaljeno nekoliko stotina tona otpada, a pre nego što se izveze, otpad se privremeno skladišti u krugu fabrike.
- Otpad se pakuje, obeležava i razvrstava u skladu sa fizičkim i hemijskim karakteristikama i nalazi se u ambalaži koja onemogućava curenje - kaže Elizabeta Kostić, direktorka Sektora zaštite životne sredine, zdravlja i bezbednosti u „Zdravlju”.
M. Ž. I.

Izvor: Blic

Intervju Oliver Dulić
Proteraćemo zagađivače
Autor: A. Nikolić | Foto:M.Ilić | 01.03.2009. - 00:02


Visokim kaznama nateraćemo firme da ugrađuju ekološku opremu, pa „Helios“ i slični slučajevi više neće biti mogući, poručuje ministar ekologije dr Oliver Dulić u intervjuu za „Blic nedelje“.

Zato će ubuduće kompanijama koje zagađuju našu životnu sredinu biti isplativije da poštuju propise i ugrađuju ekološku opremu nego da plaćaju ogromne kazne ili zatvaraju pogone. Nova i mnogo stroža kaznena politika podići će minimalne kazne za privredne prestupe sa sadašnjih 150.000 na 1,5 miliona dinara. Maksimalna kazna ostaje tri miliona dinara. Za fizička lica maksimalna kazna će umesto dosadašnjih 20.000 ubuduće iznositi 50.000 dinara.
Zakoni čije se usvajanje očekuje u toku naredne nedelje neće ostaviti prostora pravosudnim organima za šira tumačenja njihovih jasnih odredbi. Svi zagađivači će biti tretirani kao u zemljama EU, kaže ministar, i poziva građane da bilo koji slučaj kao što je bio ovaj sa „Heliosom“ prijave Ministarstvu.

Građani često ne poznaju dovoljno potencijalne opasnosti?
– Tačno je da je užasavajuće nizak nivo svesti našeg stanovništva kada je u pitanju zaštita životne sredine. Građani bi, na primer, morali da znaju da su polovna burad bilo koje hemijske industrije u Srbiji loša investicija jer njihova upotreba izaziva bolesti stoke i zagađenje prirode u kojoj žive. Ali osnovni uzrok ekoloških akcidenata je odsustvo odgovornosti kompanija koje u Srbiji ne tretiraju opasne materije i otpad kao u zemljama iz kojih potiče njihov kapital. A takve situacije direktno ugrožavaju zdravlje ljudi. Naše inspekcije će ubuduće rigorozno primenjivati zakone kako bi se uspostavili standardi očuvanja zaštite životne sredine u Srbiji.

Da li ćete zatvarati kompanije koje ne raspolažu ekološkom opremom?
– Najlakše je zatvoriti fabriku. Svi ljudi koji tu rade bi ostali bez posla, što u ovom trenutku nije rešenje. Ministarstvo će u saradnji s Fondom za razvoj Republike Srbije ponuditi kompanijama kredit za prilagođavanje proizvodnje ekološkim standardima. S druge strane, država bi na taj način direktno ulagala u očuvanje životne sredine.

Ima li Ministarstvo strategiju za zaštitu životne sredine?
– U ovom momentu u saradnji s Ministarstvom odbrane pregovaramo sa čelnim ljudima jedne opštine u Srbiji na čijem zemljištu će do kraja 2011. biti izgrađen centar za skladištenje, preradu i uklanjanje opasnog otpada. Novac smo obezbedili aplicirajući tim projektom na fondove Evropske unije. U aprilu ćemo potpisati protokol s čelnicima Evropske komisije, kada ćemo im predstaviti i geodetska merenja terena i plan udaljenosti tog centra od naseljenih mesta prema bezbednosnim zakonima koji važe u EU. Do kraja ove godine čistićemo divlje deponije, korita reka, utrine, divlje naseljena mesta u akciji „Očistimo Srbiju“, koja startuje bukvalno sutra. Organizovaćemo javne radove i time praktično legalizovati poslove poput sakupljanja sekundarnih sirovina i gvožđa, pa će na primer Romi imati siguran posao u godini velike ekonomske krize. Država će im obezbediti posao u naredne dve godine, a kasnije će najveštiji registrovati svoje firme koje će se baviti različitim poslovima ekološkog čišćenja.

Kako ćete naterati čelnike lokalne samouprave da novac sakupljen od ekološke takse ne koriste za druge namene, asfaltiranje puteva ili gradnju sportskih dvorana?
– Sutra imamo sastanak s predsednicima opština i nakon usvajanja novog seta zakona više niko od njih neće moći da rebalansom opštinskog budžeta koristi novac od eko-takse za druge namene. Lokalne fondove za ekologiju ubuduće će kontrolisati naše ministarstvo uz čije donacije će lokalne samouprave biti obavezne da urede očišćene terene i postave tamo specijalizovane kontejnere.

Prikupljanje otpada u svetu je veliki biznis.
– Reciklaža guma, akumulatora, pet-ambalaže, drveta, stakla biće prioritet u ovoj oblasti do kraja 2009. U saradnji sa Ministarstvom finansija motivisaćemo investitore da ulažu u gradnju regionalnih deponija i centara za reciklažu. Preko milion tona guma u ovom trenutku stoji po različitim lokacijama u Srbiji jer se dvadeset godina niko nije bavio tom vrstom otpada u našoj zemlji.

Šta će se događati na „crnim“ ekološkim tačkama Srbije kao što su Bor, Pančevo, Smederevo, Obrenovac?
– U tim opštinama nivo industrijske proizvodnje nas obavezuje da zaštitimo tamošnje građane posebnim programom zaštite prirodne sredine. Omogućićemo im naplatu eko-taksi po jedinici proizvodnog ciklusa. Zadovoljni smo što u ovom trenutku u Boru postavljaju mokre filtere koje će smanjiti emisiju sumpor-dioksida, što je rešenje višedecenijskog problema. U Pančevu je cele zime nivo zagađenosti u dozvoljenim granicama, što je rezultat ogromnih investicija našeg ministarstva i pokrajinskih vlasti. U Smederevu će „US stil“, zbog konstantnog ulaganja u ekološke programe, već 2011. biti prva industrija sa specijalnim sertifikatom EU o eko-standardima. Svi novi zakoni koji će biti usvojeni sledeće nedelje su u skladu sa postojećom zakonskom regulativom u EU. Njeni fondovi zbog posebne procedure obezbeđuju nam sredstva sa dve godine zakašnjenja.

Šta je s odlaganjem medicinskog otpada u Srbiji?
– U regionalnim zdravstvenim centrima Ministarstvo zdravlja će uz pomoć fondova EU razmestiti prese u kojima će se medicinski otpad pretvarati u bezopasne materije. Ostaje pitanje odlaganja otpadnih lekova, ali ćemo i to vrlo brzo razrešiti.

Kakvi su vam utisci sa Eko-samita u Najrobiju u Keniji?
– To je bila 25. ministarska konferencija na kojoj je učestvovalo 170 zemalja članica UN. Svi smo se složili da svetska ekonomska kriza ne sme da isprovocira situaciju u kojoj bi zaštita životne sredine za državu bila trošak, već jedan od glavnih razvojnih programa. Formiraće se sistem odbrane životne sredine na nivou UN u okviru kojeg će se donositi odluke zavisno od situacije. Postojaće regionalni ministarski saveti koji će se baviti ekologijom i njihov zajednički rad će doneti akciju na svetskom nivou. Nadamo se da će u decembru u Kopenhagenu, SAD konačno potpisati Kjoto sporazum o ograničenju emisije CO2 , zbog dobrih signala koji dolaze iz nove američke administracije.

Ekologija, novi predmet za osnovce
– U saradnji sa Ministarstvom prosvete već dva meseca radimo na uvođenju novog obaveznog predmeta u osnovne škole čiji bi sadržaj bio zaštita životne sredine. Novi predmet zvaće se najverovatnije ekologija. Njegovi nastavni sadržaji biće delom iz udžbenika predmeta čuvari prirode, ali i iz materijala REC kancelarije u Beogradu i projekta Zeleni paket koji će biti prilagođeni potrebama učenika i nastavnika.
Komunalne službe u Srbiji uspeju da sakupe samo 60 procenata otpada, sve ostalo zbog nemara lokalne samouprave završi na divljim deponijama i u koritima reka.

Zvaćemo BIA u pomoć
U rešavanje slučaja trovanja u selima Gornja i Donja Vrbova bila je uključena i BIA. Sarađujete li inače s njima i planirate li takvu saradnju i ubuduće?
– Ovog puta to je bila njihova samostalna akcija, a naša je namera da razgovaramo s čelnim ljudima u BIA i policiji o formiranju stručnih timova koji bi nam pomogli u borbi za očuvanje životne sredine.

Izvor: Blic

Zbog buradi sa otrovom strah u selu kod Knića
Autor: N. Radišić | Foto:N.Raus | 01.03.2009. - 00:02


Ljudi koji žive u selu Bečevici kod Knića jako su uplašeni posle saznanja da su koristili burad u kojima su bile otrovne materije. Mnogi su nabavili burad, gotovo besplatno, iz sela Vrbava. U domaćinstvu Dragana i Dušanke Milunković kažu da su im burići bili potrebni da čuvaju vodu za stoku ili da u njih skladište hranu.

Slično je i u kući Olge Dragutinović, starice koja ima 85 godina, i kojoj je zet nabavio burad i cisternu.
– Planirali smo da sa tom bojom palimo vrzine, jer ljudi pričaju da je jako dobra za to. Samo se polije, zapali, i gori odlično. Mi smo u selu uglavnom stari, i to nam je pomoć. Kada je došla policija, prepala sam se, skočio mi je pritisak. Neki su farbali kapije, prozore, ograde. Nismo znali da to može da bude opasno – priča baba Olga.
Policija je u protekla dva dana u Bečevici zapečatila 27 buradi od 200 litara i cisternu od 1.000 litara zato što sadrže otpadne otrovne materije iz fabrike boja „Zvezda Helios“ iz Gornjeg Milanovca. Prema rečima Ljiljane Marinković, šefa odseka u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, „otpad koji je otrovan, a pronađen je u domaćinstvima u ovom selu, moraće da se vrati u krug fabrike protiv koje je već pokrenut krivični postupak“.
– U buradima, koje su meštani uglavnom dobijali na poklonili kupovali po niskoj ceni, nalaze se organski rastvarači pomešani sa pigmentima za boje. Tu ima svega i svačega, nešto je u gelastom a nešto u tečnom stanju. Mobilna jedinica ekotoksikologije iz ćuprijskog zavoda je uzela uzorke, i znaće se tačno šta je u njima. Fabrika je bila obavezna da burad s otpadom čuva u posebnim zaštićenim prostorijama, obloženim betonom, koje ne kisnu, tako da okolina bude sigurna, jer ništa od tih materija ne sme da prodre u vodotokove ili u zemlju – kaže Ljiljana Marinković.
U Bečevici se priča da su mnogi buriće i cisterne kupovali, i za bure plaćali po 400 dinara, dok su za plastičnu cisternu sa slavinom, koja zahvata oko 1.000 litara, davali po 2.000 dinara. Kako tvrdi Nebojša Đ., koga smo zatekli u seoskoj prodavnici, „on ima dve takve cisterne, u kojima čuva vodu za napajanje krava, i do sada nije primetio ništa neobično, jer ih je pre upotrebe isprao vodom“.
Da podsetimo, sredinom nedelje zbog sumnje da su ilegalno skladištili kancerogeni otpad iz preduzeća AD „Zvezda Helios“, koje proizvodi boje i lakove, i tako zagadili zemljište u nekoliko sela kod Gornjeg Milanovca, privedena je šestočlana grupa. Šestorici osumnjičenih na teret se stavlja da su bili svesni opasnih svojstava ovog otpada, za koji je analizom utvrđeno da spada u grupu otrova koji su, između ostalog, i kancerogeni, a da su kršeći propise o zaštiti životne sredine na području više sela gornjomilanovačke opštine na ovaj način zagadili vodu i zemljište.
Predsednik opštine Gornji Milanovac Dražimir Marušić zakazao je za danas vanrednu sednicu opštinskog veća na kojoj će se razgovarati o najavama zatvaranja firmi-zagađivača.


Izvor: Blic

U Dimitrovgradu otkrivene opasne materije
Vraćen iz Srbije vagon sa radioaktivnim gvožđem
Autor: Tanjug | 02.03.2009. - 07:37

PIROT - Republička inspekcija za zaštitu životne sredine sprečila je da kroz Srbiju prođe transport gvožđa povećane radioaktivnosti, saopštila je juče ta inspekcija. Vagon teretnog voza koji je iz Bugarske išao za Makedoniju, u kojem su nađene 54,3 tone otpadnog materijala povećane radioaktivnosti, juče je vraćen u Sofiju.



Republička inspekcija za zaštitu životne sredine i carinici preksinoć u 17.45 sati u špediciji na železničkoj stanici u Dimitrovgradu pregledali su teretni voz iz Bugarske koji prevozi otpadno gvožđe za Makedoniju. Kompozicija je imala 14 vagona, a prevoženo je gvožđe iz bugarske firme „Rovotel steel” iz Sofije u skopski „Maksstil”. Inspekcija i carina su utvrdile da se u jednom od 14 vagona nalaze 54,3 tone otpadnog materijala povećane radioaktivnosti.
Prema rečima šefa carinske ispostave železničke stanice u Dimitrovgradu Emila Petrova vagon u kojem je otkrivena pojačana radijacija je odmah izolovan iz kompozicije na sporedni kolosek.
- Radijacija u tom vagonu je bila 11 puta veća od dozvoljene, odnosno 0,13 mikrogreja po satu. Vagon smo juče vratili za Bugarsku. Nema opasnosti po stanovništvo - rekao je za „Blic” Petrov.
Republička inspekcija za zaštitu životne sredine saopštila je da je „na osnovu istrage i Zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja, zabranjen tranzit otpadnog gvožđa” i na osnovu toga doneta je odluka o vraćanju vagona isporučiocu - firmi „Ropvotel stil” iz Sofije.
Inače, u poslednja tri meseca ovo je drugi slučaj da su carina i inspekcija otkrile pojačanu radijaciju u otpadnom gvožđu koje je prevoženo iz Bugarske za Makedoniju. Pre tri meseca su takođe otkrili radioaktivni otpad, a tada je radijacija bila povećana 300 puta od dozvoljene.

Pozvali građane da prijave zatrovanu ambalažu
GORNJI MILANOVAC - Opštinsko veće u Gornjem Milanovcu apelovalo je juče na građane te i susednih opština da, ukoliko poseduju burad ili cisterne iz fabrike boja „Zvezda Helios”, to odmah prijave najbližoj policijskoj stanici ili nadležnim inspekcijskim službama, kako bi se bezbedno uklonili. Predsednik opštine Dražimir Marušić rekao je da je od republičkih organa zatražena pomoć radi utvrđivanja da li su i koliko neodgovornim rukovanjem ambalažom zagađeni voda i zemljište. On je od Vlade zatražio i preduzimanje mera za zaustavljanje daljeg prometa opasnih materija. Ivanka Bogojević, inspektor za zaštitu životne sredine, najavila je da će biti pojačan nadzor prilikom vraćanja i skladištenja opasnog otpada, dok je „Zvezda Helios” obavezana da tačno utvrdi količinu otrovnih materija iznetih prošle godine van kruga fabrike u Gornjem Milanovcu. Sumnja se da su nadležni u tom preduzeću meštanima gružanskih sela duže vreme prevozili, delili ili prodavali plastičnu i metalnu ambalažu, pretežno burad sa otpacima nastalim u procesu proizvodnje. Tri odgovorne osobe su pritvorene, a protiv još tri su podnete krivične prijave.

Izvor: Blic

Rukovodioci Zvezde Helios podneli ostavke zbog zagađenja
Autor: Beta | 03.03.2009. - 16:58

Predsednik Upravnog odbora "Zvezde-Helios" Alojz Juhart i generalni direktor te fabrike iz Gornjeg Milanovca Velimir Radovanović podneli su ostavke zbog iznošenja štetnog otpada iz fabrike, saopštila je danas ta grupa.


Kako se navodi u saopštenju, uprava slovenačke "Helios grupe" će sprovesti internu istragu o tome kako je došlo do iznošenja ambalaže i otpada i objaviće rezultate. Stručnjaci "Heliosa" su na osnovu dosadašnjih analiza utvrdili da u otpadu iz "Zvezde Heliosa" nema kancerogenih materija, da je koncentracija benzena u analiziranim uzorcima niža nego u benzinu sa automobile, a na osnovu podataka o sirovinama koje se koriste u Zvezdi utvrđeno je da izocijanida u otpadu nema.
"To uverenje nam potvrđuju i rezultati analiza prvih uzoraka koje je obavio Gradski zavod za javno zdravlje, Centar za higijenu i humanu ekologiju (Laboratorija za humanu ekologiju i ekotoksikologiju) iz Beograda", navodi se u saopštenju.

Od materija pronađenih u otpadu, kako je nevedeno u saopštenju, samo je benzen mogao "uslovno da se svrsta" u kategoriju kancerogenih i otrovnih, ali da je njegova "koncentracija u uzorcima daleko ispod granice koja bi opravdavala takvu kategorizaciju" i da je manja od 0,01 miligram po kilogramu. Prema važećim kategorizacijama, analizirani uzorci otpada se ne mogu okarakterisati kao kancerogeni i otrovni, koji se označavaju mrtvačkom glavom, već kao zapaljivi i štetni za zdravlje ukoliko se progutaju, udišu ili prodiru kroz kožu, navode u "Heliosu".
"Pri tome želimo da istaknemo da su svi osumnjićeni za iznošenje ambalaže i otpada iz fabrike na saslušanju izjavili da su ove nezakonite postupke izvršili bez znanja poslovodstva kompanije", dodaje se u saopštenju.

Materije iz otpada brzo isparavaju i nisu rastvorljive u vodi što znači da je strah od zagađenja vode preteran.
"Ni u kom slučaju ne želimo polemisati sa tvrdnjama u medijima, a još manje potcenjivati strah ljudi koji se osećaju pogođenima", navodi se u saopštenju "Heliosa" i dodaje da u toj grupi smatraju da bi "zatvaranjem fabrike Zvezda Helios bila počinjena velika šteta za ljude koji su u njoj zaposleni i za čitav kraj, a da se time ni na koji način ne bi moglo popravljati ništa što se dogodilo".
Goran M. (43) iz Donjeg Vrbava kod Gornjeg Milanovca, radnik "Zvezde Heliosa" juče je uhapšen zbog sumnje da je zagađivao životnu sredinu. Više o tome možete pročitati ovde.


Izvor: Blic

"Zvezda Helios" vraća otpadni materijal u krug fabrike
Autor: Beta | 05.03.2009. - 12:08

Kompanija "Zvezda Helios" iz Gornjeg Milanovca saopštila je danas da je u potpunosti sprovela nalog Republičkog inspektora za zaštitu životne sredine o zabrani odlaganja otpada van kruga preduzeća.

Ta firma čiji je menadžer za zaštitu životne sredine uhapšen i osumnjičen za krivično delo protiv životne sredine jer je po okolnim selima distribuirao kante sa toksičnim otpadnim materijama, saopštila je i da je vratila u krug fabrike otpad iz pet domaćinstava u selu Bećevica u opštini Knić.
To je učinjeno u skladu sa Pravilnikom o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasne materije, piše u saopštenju.
Kompanija Zvezda Helios, dodaje se, dobila je i novo rukovodstvo, pošto su generalni direktor i predsednik Upravnog odbora podneli ostavke zbog objektivne odgovornosti za odlaganje hemijskog otpada.
Posle ostavke generalnog direktora fabrike Velimira Radovanovića, na tu funkciju je, do održavanja naredne sednice Skupštine akcionara, izabrana Stanica Levajac, diplomirani ekonomista i dosadašnji direktor finansijsko-računovodstvenog sektora u fabrici.
Na funkciju predsednika Upravnog odbora fabrike izabran je Igor Mlakar, dugogodišnji saradnik grupe Helios.


Izvor: Blic