Silovanje je svako prisiljavanje na polni odnos ili s njim izjednačenu polnu radnju, upotrebom sile ili samo pretnjom.
Silovanje je kazneno delo.
Više od 95% žrtava silovanja su ženskog pola.
______________________________ ___________________
Pokušaj silovanja često je jednako traumatičan kao i silovanje. Iako je žrtva uspela osujetiti silovanje, ili muškarac nije bio sposoban za penetraciju, posledice takvog iskustva mogu biti vrlo teške. Pokušaj silovanja, isto kao i samo silovanje, potrebno je shvatiti s maksimalnom ozbiljnošću.

Uobičajene reakcije na silovanje
    Psihološka trauma izazvana silovanjem može biti teška i dugotrajna. Budući da ljudi na stres reaguju na različite načine, nije moguće točno predvideti kako će se silovana osoba osećati. Međutim, postoje neke uobičajene reakcije žrtava silovanja. To su:
1. Šok i neverica.
"Osećam se otupelo."
"Ne mogu verovati da mi se to dogodilo."
"Osećam se isključeno iz svog života i od drugih ljudi."
U početnoj fazi, većina žrtava silovanja reaguje šokom i nevericom. Mogu se osećati otupelo i omamljeno, otuđeno od drugih ljudi. Žele zaboraviti što im se dogodilo i izbeći ljude i situacije koje ih podsećaju na napad.
2. Prisećanje onoga što se dogodilo i kakav je to osećaj bio.
"Ponekad ne mogu prestati razmišljati o tome."
"Nedeljama nisam mogla oprati sa sebe njegov smrad."
"Sećanje se vraća niotkuda. Osećam se kao da se sve opet događa."
Mogu postojati razdoblja kada je žrtva zaokupljena mislima i osećajima o napadu. Može imati neželjena sećanja ili flash-backove i noćne more. Kada razmišlja o onome što se dogodilo, može ponovo doživeti neke senzacije i osećaje koje je imala za vreme napada, kao što su strah i osećaj bespomoćnosti.
3. Snažne emocije
"Osećam se jako tužna, kao da sam izgubila deo sebe."
"Osećam jaku ljutnju kakvu do sada nisam nikada osetila."
Mnoge žrtve doživljavaju snažne emocije kao posledicu silovanja. Ponekad to može biti ljutnja. Takođe mogu osetiti anksioznost ili depresiju.
4. Fizički simptomi
"Nisam mogla spavati noću. Ne bih mogla zaspati, a onda bi se budila svake noći tačno u isto vreme kada se dogodilo silovanje."
Neke žrtve imaju fizičke simptome, kao što su problemi sa spavanjem, glavobolje i bolovi u stomaku. Teško se koncentrišu na svakodnevne obaveze. Takođe, žrtve često dožive promenu u seksualnosti, kao što je gubitak interesa za seks ili izbegavanje seksualnih situacija.
5. Osećaj straha
"Svake večeri kada dođem kući pretražim celi stan. Gledam u ormare i ispod kreveta kako bi bila sigurna da nikoga nema."
"Zbog toga što se bojim ne mogu izaći po noći sama."
Strah za ličnu sigurnost gotovo je univerzalna reakcija na silovanje. Žrtve često osećaju strah u situacijama i na mestima na kojima se nikada pre nisu plašile. U situaciji silovanja žrtve se osećaju bespomoćno i/ili prestravljeno od straha da će biti ubijene ili ozbiljno ozleđene. Nakon toga još neko vreme mogu se osećati prestrašeno i ranjivo.
6. Okrivljavanje sebe i osećaj srama
"Osećala sam se kao da sam ja kriva, verovala sam mu..."
"Pitala sam se hoće li momci misliti o meni da sam oštećena roba."
Osećaj krivice i srama takođe su česte reakcije. Zbog pogrešnih verovanja o silovanju žrtve mogu okrivljavati sebe, sumnjati u vlastito rasuđivanje, ili se pitati jesu li one na neki način odgovorne za napad. Osećaj krivice i okrivljavanje sebe mogu biti pojačani reakcijama drugih ljudi, koji zbog raširenih mitova o silovanju mogu kriviti žrtvu ili kritikovati njeno ponašanje.
Žrtva može osećati i sram. Neke žrtve govore o tome da se osećaju prljavo i poniženo, te kao da im je smanjena vrednost.
7. Svaka osoba je drugačija... mora proći neko vreme da bi se osećala bolje.
"U jednom trenutku osećam se dobro i mislim da se mogu nositi s onim što se dogodilo, a već se u sedećem osećam preplavljena i slaba. Ponekad mi se čini da nikada neće proći."
"Prošlo je 8 meseci od kada sam silovana. Još uvek je stalno tu, ali više ne razmišljam o tome svaki dan."
Svaka osoba je jedinstvena. Iako mnoge žrtve doživljavaju slične reakcije, još uvek postoje individualne razlike u načinu na koji reaguju na traumu silovanja. Moguće je osetiti samo neke ili sve od navedenih simptoma. Oni se mogu javiti neposredno ili nakon nekoliko nedelja ili meseci. Određene situacije, kao što je susret s napadačem ili svedočenje na sudu, mogu pojačati simptome ili učiniti da se oni ponovno jave nakon razdoblja tokom kog se žrtva osećala bolje.

dr.sci.Ana Kandare

najbolji lek za psiholoshke traume svake zrtve silovanja je da se osvete silovatelju . naravno ,poshto je zakon u ovakvim sluchajevima spor i nefikasan ,mnogo je bolje da se osveta sprovede lichno. iskustvo pokazuje da shto je osveta krvavija stres zbog silovanja brze prolazi .

nije stvar sta ces ti da uradis sa silovateljem(mada se u tome slazem sa vama) nego kako ce osoba koja je prezivela silovanje da se vrati u normalan zivot

Znate sta !? Ponekad se zapitam zasto se devojke protive u takvim situacijama 

Ти се не би противио да неко покуша да те силује?

Zavisi ko pokusa 

 Kako mogu pomoći prijateljici koja je silovana?

• Veruj joj.
Najčešći strah žrtava silovanja, pogotovo onih koje su silovane od nekoga koga poznaju, je taj da im se neće verovati da se to dogodilo. Istraživanja pokazuju da su žene 4 puta češće silovane od muškaraca koje poznaju nego od stranaca. Prihvati ono što čuješ - čak i ako je muškarac o kojemu je reč popularan i poželjan, čak i ako se čini da je žrtva zbunjena i teško joj da izrazi svoje misli i osećaje. Ona je u šoku. Ona može delovati i smireno i potpuno pribrano, što se može činiti neprikladnim za nekoga ko je silovan. Oba ekstrema su moguće i normalne reakcije.
• Slušaj.
Budi tu. Ne prosuđuj. Pronađi mesto na kojem možete biti nasamo i pusti je da priča. Ona možda neće početi odmah govoriti, zato budi strpljiva. Daj joj do znanja da je to što je slušaš važnije od bilo čega drugog. Dozvoli joj da svojom brzinom ispriča što joj se dogodilo.
• Budi strpljiva.
Zapamti: tvojoj je prijateljici potrebno vreme da se suoči sa zločinom.
• Uteši je.
Pokušaj je umiriti ako je uznemirena. Ona će možda hteti fizički kontakt ili zagrljaj, a možda i ne. Ponudi joj čaj, kavu, supu ili pokrivač. Svaki od tih predloga pruža žrtvi osećaj topline i sigurnosti što predstavlja kontrast u odnosu na ono što je upravo doživela.
• Naglasi da silovanje nije njena krivica.
Izbegavaj pitanja koja zvuče kao da je okrivljavaju za njene postupke, kao što su "Zašto nisi vikala?" ili "Zašto si otišla u njegovu sobu?". Dozvoli joj da govori o svojim osećajima krivice ako želi, ali jasno joj kaži da je silovatelj kriv za silovanje, a ne ona.
• Ohrabri je da potraži profesionalnu pomoć, psihološku i pravnu.
Odmah nakon silovanja žrtva možda neće biti u stanju potražiti profesionalnu pomoć. Pomozi joj u tome.
• Ohrabri je da sačuva dokaze.
Što ranije se silovanje prijavi, to je veća verojatnoća da će počinitelj biti uhvaćen i osuđen. Upravo zbog toga što mnoge devojke zbog šoka danima, nedeljama ili mesecima ne razmišljaju o prijavljivanju, ključni dokazi budu izgubljeni. Važno je da obavi lekarski pregled pre nego što opere ruke, lice, tielo i zube. To je izuzetno važno zbog toga što na žrtvi mogu biti pronađeni dokazi kao što su krv, dlake ili sperma silovatelja, pa je važno da se oni ne operu. Može se presvući, ali neka spakuje svu odeću u papire vrećice (svaki komad odeće u posebnu vrećicu).
• Otiđi s njom u bolnicu čak i ako se ne čini da je ozleđena.
To je važno zbog pretraga na trudnoću i polno prenosive bolesti.
• Pomozi joj da sredi svoje misli, ali joj dozvoli da sama odluči šta učiniti.
To je važno zbog toga što žrtve silovanja izgube osećaj kontrole. Roditelji silovanih maloletnica možda žele prijaviti silovanje, ali to ne mora biti najbolji izbor za njihovo dete. Pokušaj odvojiti vlastite osećaje od onoga što je najbolje za njen oporavak.
• Budi dostupna.
U nedeljama i mesecima nakon silovanja daj joj do znanja da si tu ako te treba i da ti se može obratiti. Kada ti se obrati posveti joj vrijeme i pažnju.
• Nauči o posledicama silovanja.
To će pomoći tebi da razumeš sve faze kroz koje će ona prolaziti. Ono što naučiš podeli s njom.
• Potraži pomoć za sebe.
Bilo bi dobro da razgovaraš s nekim, osim sa žrtvom silovanja, tako da možeš proraditi i svoje osećaje u vezi sa silovanjem i njegovim posledicama.

predrasude :Seksualno nasilje nije čest problem.
činjenice :Prema brojnim svetskim podacima, između 25% i 30% žena tokom života doživi seksualno nasilje. To što je većina slučajeva neprepoznata i neprijavljena, ne znači da nasilja nema.

predrasude :Ponekad je žrtva sama kriva za seksualno nasilje
činjenice :Za seksualno nasilje nikad nije kriva žrtva, bez obzira na način ponašanja, odevanja, noćne izlaske... Niko ne želi biti silovan. Odgovornost i krivica uvek je na počinitelju.
Nepostojanje vidljivih ozleda često se doživljava kao nedostatak jasne odbrane i samim time pristanak. Pritom se zaboravljaju pretnje i prisutnost straha, koji često blokiraju žrtvu. Osim toga, neke žrtve se svesno prepuste kako bi smanjile rizik od povreda i smrti. To ne znači da su dale pristanak počinitelju.
Svaka od osoba koja je doživela silovanje učinila je najbolje što je mogla i znala kako bi preživela.


predrasude :Većina silovanja događa se u mračnim i napuštenim ulicama, noću.
činjenice :Silovanje, kao i ostali oblici seksualnog nasilja događaju se u jednakom omeru danju i noću. Preko 70% slučajeva se događa u domu žrtve, počinitelja ili poznate osobe. Samo se 9% prijavljenih silovanja događa izvan kuće.

predrasude :Najčešće siluju nepoznati muškarci.
činjenice :Najveći broj silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja počinjen je od poznate osobe. U više od 80% slučajeva žene su silovane od muškarca kojega poznaju i kome veruju, od čega 45% čine njihovi trenutni partneri.

predrasude :Ne postoji silovanje u braku.
činjenice :Žena u braku ne predstavlja vlasništvo muškarca s kojim je u bračnoj / vanbračnoj zajednici. Svaka seksualna radnja protiv ženine volje je seksualno zlostavljanje.

predrasude :Silovatelje je lako identifikovati: to su ludaci koje je lako uočiti po izgledu i ponašanju.
činjenice :Ne postoji tipičan silovatelj. Silovatelji dolaze iz svih socio-ekonomskih klasa i rasnih i nacionalnih pripadnosti. Ne može ih se prepoznati po specifičnom načinu oblačenja ili ponašanja. Istraživanja pokazuju da samo 2% muškaraca optuženih za silovanje / seksualno nasilje treba psihijatrijski tretman.

predrasude :Seksualno nasilje je impulsivan čin.
činjenice :U 70% slučajeva seksualno nasilje je planirano. Počinitelji često koriste situacije u kojima je osoba ugrožena / ranjiva i samim tim nesposobnija za odbranu.

predrasude :Ako žena nije ozbiljno fizički povređena, malo je verojatno da je bila silovana.
činjenice :U skoro 90% slučajeva silovanja uključena je pretnja po život žene ili njoj bliske osobe, a u 50% slučajeva uključena je pretnja oružjem.
Osim blokade izazvane strahom, kod dela žrtava je prisutno prividno popuštanje kako bi smanjile rizik od povrede ili težinu povreda.


predrasude :Silovanje je rezultat izuzetno jake seksualne želje koja se ne može kontrolisati.
činjenice :Prisiljavanje nekoga na seksualnu aktivnost protiv volje osobe čin je nasilja i agresije. Možda su želje i izvan kontrole, ali dela zasigurno nisu. Seksualno uzbuđenje ne opravdava seksualno nasilje. Podržavanje predrasude da su muškarci slabi u kontroli svojih nagona i impulsa održava priču o krivnji žene-izazivačice.

predrasude:Žene često lažno optužuju muškarce za silovanje.
činjenice:Žene ne lažu o silovanju; naprotiv, žene retko prijavljuju silovanje zbog brojnih razloga.
Prema podacima FBI-a, broj lažnih prijava za silovanje i seksualno zlostavljanje nije veći od broja drugih lažno prijavljenih krivičnih dela (krađa, provala, pokušaja ubojstva) i iznosi 2%.

predrasude:Ako žena zaista želi, ona može sprečiti silovanje / seksualno zlostavljanje.
činjenice:Silovatelji vrlo često koriste direktnu prijetnju po život žene ili njoj bliskih osoba kako bi izvršili krivično djelo i osigurali neprijavljivanje seksualnog zlostavljanja.
Žrtve se često ne suprotstavljaju nasilniku iz brojnih razloga: boje se dodatno razljutiti napadača što bi moglo rezultirati težim povredama, smatraju da je to bolji mehanizam preživljavanja, svesne su da nemaju snagu i veštinu za odbranu, u šoku su i ne mogu se pomaknuti niti pozvati u pomoć.


predrasude:Muškarci ne mogu biti žrtve seksualnog nasilja.
činjenice:Muškarci takođe mogu biti žrtve seksualnog nasilja, a prema skorim podacima, 1 od 9 muškaraca u životu doživi neko neželjeno ili prisilno seksualno iskustvo.
U tim slučajevima počinitelji su takođe većinom muškarci.

ma daj u ovo ne mogu da poverujem