Под лупом
ЖРТВЕ И ПРОФИТЕРИ
Већ смо некако навикли да смо унапред криви и научени да се, по правилу, увек остварују најгори сценарији и обистињују најцрње слутње
Није вест када пас уједе човека, али јесте вест ако човек уједе пса. Тако је и прошлонедељна, двотрећински или трочетвртински ослобађајућа пресуда Међународног суда правде у Србији дочекана са мешавином неверице, сензационализма и изненађења. Током скоро две деценије једноставно смо навикли да од света увек и у свакој ситуацији очекујемо најгоре, а осећај кривице је за велики део српске јавности постао већ нека врста условног рефлекса. Већ смо некако навикли да смо унапред криви и научени да се, по правилу, увек остварују најгори сценарији и обистињују најцрње слутње. Нема везе што бошњачка тужба, таква каква је, од почетка није имала много везе са памећу, чињеницама и логиком. Срби су на најтежи могући начин, на сопственом примеру и на сопственој кожи научили да чињенице и логика не важе и не помажу много када се нађете на путу интереса глобалне силе. Зато је ова, свакако непријатна, али у основи позитивна пресуда многе изненадила, готово све збунила, а неке, богами, и озбиљно разљутила и разочарала.
Далеко од тога да Србија има превише разлога за славље. Иако ослобођена по већини тачака углавном бесмислене оптужнице, Србија је ипак, макар индиректно, доведена у везу са Сребреницом, а злочин у Сребреници – уз помоћ једне географски сужене, а појмовно растегнуте дефиниције – оквалификован и потврђен као геноцид. Тако је, ако не баш сама Србија, а оно ипак српска војска у Босни и Херцеговини проглашена кривом на начин на који није осуђен нико у дугом ланцу стравичних злочина и крвопролића након Другог светског рата – од Кореје, Вијетнама, Катанге, Бијафре, Руанде и Судана, па до Ирака и Авганистана. Нећемо се тренутно упуштати у оцене колико је то праведно и оправдано, и да ли је и у коликој мери на овакву пресуду утицала политика, а колико поједностављени, али широко распрострањени, вешто пласирани и скупо плаћени стереотипи о добрим и лошим момцима у балканском сукобу. Много је занимљивија домаћа употреба ове хашке пресуде, а нарочито чињеница да је она наишла на жестоку осуду једног дела српског политичког спектра који је најчешће склон да некритички и слепо усваја све што долази из света (читај Запада), а тиче се Србије и тумачења балканске кризе.
Зна се да где је смрт, ту су увек и лешинари. Али чак и оне који већ дуго немају илузија о компетенцијама и моралу једног дела наших професионалних бораца за људска права ипак је морала да изненади брутална отвореност са којом су неке перјанице српског НВО сектора ових дана показале да изгледа ипак постоји нешто што им је важније и прече и од људских права и од мишљења међународних институција. На пример, један патолошки однос према „режиму Слободана Милошевића”, или, зашто не рећи, мржња према држави Србији и, мање-више, свему српском. Биљана Ковачевић Вучо, председница Комитета правника за људска права, изјавила је још истог дана да је пресуда хашког суда дугорочно лоша за Србију, те да представља пораз „транзиционе правде”, а победу „злочиначке политике Слободана Милошевића, победу Ратка Младића, Војислава Коштунце и српских радикала”. Ненад Чанак је дословно проклео све оне који су пресуду донели, а разочарани представник агилне Иницијативе младих за људска права изјавио је да је „шокиран” због ослобађајуће пресуде и признао да је „очекивао да Србија буде осуђена за геноцид” или макар за „саучесништво у геноциду”. Дакле, није више довољно ни то што је најауторитативнија међународна правна инстанца, експлиците, не само Србију него и Слободана Милошевића ослободила кривице за сребренички масакр!
Наравно да свако, било да је реч о појединцима или народима, треба најпре да се загледа у своје двориште и у своју душу. Али компарација, ипак, остаје једно захвално методолошко средство. Није, зато, згорег бацити непристрастан поглед и у комшијско двориште и видети колико су други (на пример, у Босни или у Хрватској) одмакли и докле су стигли у овом процесу суочавања са одговорношћу и са сопственим злочинима чињеним у име „националне ствари”. Чак и летимичан осврт у том правцу показује да је Србија у овој ствари нема разлога за комплексе и самоосуђивање. Напротив. Док у Србији практично више нико (закључно са радикалима) не пориче постојање масовних ратних злочина на српској страни, не инсистирајући чак ни на симетрији, већ једино на томе да Срби ипак нису једини кривци, у Хрватској се тек последњих година, стидљиво и уз велике отпоре пробија мишљење да је у иначе бриљантним ослободилачким акцијама против „великосрпске агресије”, спорадично, ту и тамо, можда учињен и понеки злочин, односно прекршај правила рата и хуманитарног права. А босански муслимани, уљуљкани у свој пропагандни мит о невиним жртвама и мирољубивим заточницима мултикултурне Босне, нису спремни да учине и признају чак ни толико.

Djordje Vukadinovic

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао”

Ово је добар текст уравнотежен и реалан. Тако многи мисле али таквог мишљења у нашим медијима нема много већ се сви нешто скањивају и причају геноциду и деклатрацији...

Vukadinovic je slika i prilika nesposobnosti nacije da odraste. Sta znaci filozofija "dobro, adje mozda su nasi i cinili neke zlocine, ali to su radili i drugi`? Nista. To je kao da se kaze: mozda ima djubreta u mom dvoristu, ali nema veze - ima ga i kod komsije, nije nista bolji.

Ne znam zasto za svaki tekst vukadinovica i antonica treba nova tema da se otvori. moze jednostavno jedna tema pod nazivom "pro-DSS novinari - Nova Srpska Fasisticka Misao.

Ma sad neki glavni urednici vide dasu preterali u "anti-srbskoj kampanji",pa probaju da zaustave strmoglavi pad tiraza svojih bednih novina(Blic,Politika,Danas,Vreme...........) pa se setili da nije sve tako kao sto Cedica i Latinka pricaju.
.......samo me jedno cudi kako kako pojedinci imaju hrabrosti da povezuju Srbstvo sa fasizmom(iako je ova sumanuta ideologija imala mnogo simpatizera kod katolickog i muslimanskog dela Srbskog naroda).

To "dobro, ajde" si sam izmislio... u tekstu piše masovni zločini na srpskoj strani... tipično LDP-ovski, razgovor sa zidom... 

A vidi tebe taj komšija tuži da zagađuješ okolinu đubretom koje ne izbacuješ (iako kod komšije, da uzmemo sve u obzir u tvom slikovitom primeru, ima mnogo više đubreta)... Sud kaže nisi kriv... Ali ti pošto si LDP-ovac, ti kažeš - ma nema veze komšija, ne moraš ti da izbacuješ đubre, idem ja u zatvor, kriv sam komšija... jebeš sud, oni nisu normalni... 

Sve u cilju dobrosusedskih odnosa...

@Nksamj   Bagzi nije išao u osnovnu, to za fašizam je čuo od Čanka... 

 а ти си ми па једностран у пи"ку материну, исто толико и меродаван...
ти си једно го#едо које позива на лич неистомишљеника мањине и самим тим немаш право да причаш о толеранцији и демократији!

колико видим, немаш замерки на тему већ на људе који су је писали, дакле !!! чисто си антипротиван!

na ciji linc ja pozivam? aman?

i ti si govedo  dok ne dodje Coolrunner.

Nisi razumeo poentu i nema potrebe da etiketiras jer iznosim svoj stav a ne bilo koje partije.

Odnos drustva i Vukadonovica prema pitanju proslosti, kada je odgovornost nasih sunarodnika u pitanju se svodi na jednu recenicu `ne sporimo da smo i mi cinili zlocine, ali sta cemo sa Hrvatima, sta cemo sa Bosnjacima i njihovim zlocinima...`

To je apologetski pristup koji je besmislen. Vukadinovic treba prvo da se vrlo jasno odredi i sta misli o Srebrenici, i o rusenju Vukovara i besmislenom granatiranju Dubrovnika pa onda da deli lekcije Hrvatima i drugima...Ovako se nase svinjarije guraju stalno ispod tepiha - mi ih kao ne sporimo, ali uopste nemamo jasan odnos prema njima. One su zapravo tabula raza i o njima se ne prica i to jeste problem ovog drustva - nismo sposobni da se suocimo sa ruznim epizodama iz sopstvene proslosti i to je zalostan znak nezrelosti.

Niko se iskreno ne može odrediti ako postoje zloupotrebe na sve strane i veštačko formiranje mišljenja čistom propagandom... npr. manipulacijom sa brojem žrtava...

A i puna su vam usta pomirenja i suočavanja... Koliki procenat mladih ljudi je odbio da ide u taj rat, ej bre o čemu ti pričaš!!! A ti sad hoćeš da ih suočavaš sa nečim?!?

Nije ti dovoljno da se kazne oni koji su krivi, nego hoćeš da suočavaš ljude koji sa tim nemaju nikakve veze....   

Sad polako mogu da razumem zašto vas ljudi mrze...