U Crnoj Gori održana regata posvećena Zoranu Radosavljeviću, pilotu Vojske Jugoslavije koji je poginuo braneći nebo nad Srbijom

BEOGRAD - Heroj Zoran Radosavljević (34), pilot VJ, još putuje plavim morem, plavim nebom i u mislima plavih devojaka! "Živ je Zoki!", pomisli uvek njegova majka Rada kada čuje zvuk aviona koji leti nad Beogradom. Njegovi mnogobrojni prijatelji spasli ga od zaborava ploveći Jadranskim morem i leteći beskrajnim nebom, baš onako kako je on najviše voleo da živi, a možda i umre...?

Svetska srpska zajednica proglasila je Zorana Radosavljevića srpskim vitezom za izuzetne zasluge učinjene za dobro sveukupnog srpskog naroda. I ove godine na Crnogorskom primorju održana je regata posvećena Zoranu Radosavljeviću, jednom od tri pilota Vojske Jugoslavije, koji je poginuo braneći nebo nad Srbijom tokom agresije NATO. Jedrilice i more okupile su na istom mestu one koje je najviše voleo.

Majku Radu, sestru Snežanu Radosavljević-Mažibradu, zeta Jovana i njihovu decu Mariju i Marka, zajedno s velikim brojem prijatelja, koji i danas osećaju veliko poštovanje prema ovom hrabrom momku koji je u "migu 29" otišao u smrt.
Foto

Jedrilice na moru kod Perasta

- Dok su oni plovili morem, Zoki je verovatno plovio nebom! Verujem da nas je negde sa neba posmatrao. Celo vreme sam ga tražila i osećala da je tu. Zoki i dalje živi - priča ispunjena i radošću i tugom majka Rada po povratku iz Risanskog zaliva, gde je održana osma Zokijeva regata.

I Zokijevi prijatelji koji su plovili plavim morem po nebu su tražili njega. Veruju da ih je negde odozgo, iz plavetnila koje je toliko voleo, posmatrao nasmešen, visok i naočit momak.
- Zoran je voleo sve što je plavo! More, nebo, plavu uniformu i plave devojke - kažu njegovi prijatelji, koji su se mnogo puta divili uspehu i neustrašivosti ovog momka.

Jer, Zoran Radosavljević je završio Vojnu akademiju i Saobraćajni fakultet. Magistrirao je na temu satelitske navigacije i završavao doktorat. Bio je predsednik jedriličarskog kluba ''Polaris'', koji je u to vreme bio najmasovniji beogradski klub.

Zoranov veliki prijatelj pukovnik Nebojša Đukanović, zamenik komandanta vazduhoplovstva i PVO, kaže da je bio pun života i energije.
- Bio je visok, lep i naočit momak koga su žene volele, a on je voleo samo avione. Mnogo je polagao u lično obrazovanje. Bio je mlado i neukrotivo stvorenje koje je trebalo ukrotiti i pravilno usmeriti - seća se Đukanović.
      

Poslednji doručak

Dan uoči pogibije, mama Rada odnela je Zoranu poslednji doručak u njegov stan na Novom Beogradu, gde je živeo sa devojkom. Molila ga je da ne leti.
- Moram da se vratim u Batajnicu. Šta je čovek ako izgubi svoju domovinu? Mi piloti moramo da preuzmemo prvi udar na sebe i tako spasemo bar neko dete u ovoj zemlji - rekao je tada Zoran majci.
      
Pehar za Nenada

Udruženje "Regata Zoran Radosavljević" finansira se od priloga prijatelja, sponzora i donatora. Isključivo ta pomoć omogućava Udruženju da svakog prvog septembarskog vikenda uspešno organizuje jednu od najmasovnijih i najznačajnijih jedriličarskih manifestacija u bivšoj SCG.
Prošlog vikenda na Crnogorskom primorju takmičilo se 30 jedrilica "krstaša". Pehar je osvojio Nenad Franović i brod "Nika". Posade su se u prvom delu takmičenja borile za prvo mesto od Perasta do Bigova, a u drugom delu, sledećeg dana, dale u okršaj obilazeći ostrvo Mamula. Nakon dodele nagrada slavilo se kraj obale u Bigovu do kasno u noć.


Izvor: Kurir / LJILJANA RAKOVIĆ

Zasluzio je i mnogo vise......Vecna mu slava !!