Ne bulazni,već postaje ozbiljno otužno.Nit´seljaci pre odlaska na njivu imaju običaj (bilo gde u svetu) da prelistavaju urbanističke planove,nit´vole da se motaju blizu jazbina (zgrada) u kojima borave predstavnici (bilo koje) vlasti i povrh svega rezonuju kao i većina državljana Srbije - valjda su oni na vrhu sposobniji i pametniji od nas,čim su postavljeni da budu vlas´.
  Ono što ti i tebi slični vidite kao logično (i jedino moguće) razrešenje problema,ovakvi kao ja vide kao znak apsolutne slabosti ( i obesti ) jednog nekompetentnog i totalno odnarođenoga kvislinškog režima.Nisam verovao da će neko biti gori čak i od post-Đinđićevske bande,ali eto,čovek se uči dok je živ...

ОВУ власт увек треба пљувати, свако јутро, сваки дан, сваку ноћ и предвечерје

Kapiram da je tvoja svrha ovde da napadas vlast, ali nemoj biti retardiran.

saglasnost na projekat dali su i sudski veštaci, Zeleni, lokalna vlast, Skupština Srbije i Spomenici kulture, a ceo problem bio bi izbegnut da je neko ranije pomenuo hrast kod Savinca.

- Makroskopski je uočljivo da hrast ima vidne oznake oštećenja i da se nalazi u završnoj fazi razvoja koja vodi ka kraju njegovog životnog veka. Stablo ima dosta suvih grana i centralni deo krošnje je suv. Prema iskustvu stručnjaka, kod stabala ove starosti unutrašnja trulež je veća i intenzivnija nego što se to vidi spolja - objašnjavaju za “Blic” u Zavodu za zaštitu prirode Srbije

"Kako cete da resite problem koji je nastao zbog hrasta koji treba da se ukloni i zbog cega gradjani protestvuju?

Znate kako, ako vi kroz javnu raspravu odobrite neki projekat, onda svi koji su imali da prijave, znaci od zastite prirode, do istorijskih spomenika, kulturnih dobara, svi su prijavili nesto sto je vazno. Zamislite koliko je trebalo obici sve ovcarsko-kablarske manastire, pa obici svako groblje, nijedno nismo zakacili, zaobici sve vaznije skole, cak i kafane su trazili da se obidju, i zaobisli smo ih sve.

Sta ce biti s hrastom?

Pa slusajte, niko ga nije prijavio, evo pogledajte ovde u dokumentaciji. Mi smo ispred hrasta napravili tunel koji se radi punom parom, iza hrasta je most 500 metara dugacak, koji se isto radi punom parom, izvedeni su svi stubovi i onda se svi setili hrasta, a vlasnik hrasta je naplatio i hrast i zemlju i nije ni prijavio nista da je sporno. E, sad se svi setili kad su naplatili, da postoji hrast.

Hoce li biti uklonjen?

Predlog je strucnjaka da se hrast preseli, crkva je dozvolila da se hrast stavi u portu crkve, u neposrednoj blizini, da se konzervira, i ako se osusi da bude konzerviran i da stoji, a da se zasade novi hrastovi koji ce biti osvestani. To je predlog strucnjaka, jer je nemoguce trasu skrenuti, moze da se skrene ali mora da se usvoji novi prostorni plan, mora eksproprijacija, to je proce koji traje skoro dve godine. Znaci dve godine bismo morali da zaustavimo izgradnju auto-puta. Nemoguce je da ostane tu a da se auto-put uradi bezbedno ili da se pomeri most, a mora i da se promeni ugao tunela, sto bi kostalo negde od 30 do 50 miliona evra, tako bar strucnjaci kazu. A na trasi od 150 kilometara koja se radi do Pozege, znate koliko ima hrastova.

"Nadležni neka se pitaju što ranije nisu reagovali, a ovi što se okupljaju kod hrasta, nema potrebe više da se okupljaju jer ćemo učiniti sve da hrast ostane", rekao je Ilić.

Ministar je istakao da finansije neće biti problem i da će se autoput raditi i da će hrast ostati pa "koliko košta da košta", i da je to stav i Vlade i države i predsednika.

Nakon odluke radne grupe ministarstva za zaštitu hrasta usvajanju predloga naših stručnjaka za profesionalnom zaštitom veličanstvenog hrasta na Savincu ― koristimo priliku da izrazimo zahvalnost Ministarstvu za infrastrukturu, Koridorima Srbije i Zavodu za zaštitu prirode na iskazanoj institucionalnoj obzirnosti spram zahteva građana, a u svrhu sagledavanja značaja zaštite prirodnog (nacionalnog) blaga i bogatstva Srbije.
...Pored uspeha u borbi za očuvanje Hrasta, raduje nas i činjenica da na ovaj način naša inicijativa možda znači i najavu izlaska iz perioda nihilističkog poimanja života, nametnutog od jednog dela Vlade ― te da razumevanje neophodnosti potrebe za očuvanjem našeg komada planete zemlje nikako ne može da bude suprotstavljeno samom razvoju društva. Naprotiv!

Očuvanje Hrasta na Savincu pokazuje kako proces modernizacije društva nikako i nikada više ne sme da se vrši na račun uništavanja prirodnog, kulturnog i istorijskog nasleđa. U suprotnom ― kakvo bi to društvo bilo ukoliko se ono imperativno razvija protivno interesima njegovih građana?!"