PORUKE LIČNE PRIRODE



1. Jelena, na televizoru su tvojih 20 dinara i Igorova desetica. Kad dodjete iz škole, podgrej sarmu i ručajte. Ne svadjate se, a sarma neka ti ne provri. Posle, učite! Ja pravo sa posla trčim do bolnice da vidim hoće li tatu operisati pre vikenda. Vraćam se do 18:00. Nemojte kasno, voli vas i ljubi vaša mama.

2. Mama! Reci Igoru da izadje iz mojih farmerica, unakaziće ih, a trebaju mi za sutra (kao i sića za kafu i pljuge). Otišla sam u 18:00. žurim, čekaju me Lidija i društvo, vraćam se kasno, spavaj mirno. Što te nema do sada?

P.S. Izlazi li tata za vikend ili ćemo opet u subotu i nedelju da se gužvamo po posetama? Voli te Jelena. ĆAO!

3. Kevo, ćera ti je, definitivno, pubertetski senilac! Ja sam ceo dan u trenerci (svojoj), a farmerke su joj u kupatilu, u prljavom vešu, neće da je zovu. Reci šizofreničarki da me ostavi na miru, jer ću je odrati! A sarma je bila hladna! Otišao u 21:00. Tvoj Igor.

4. Deco moja! Jedini moji... Od 22:00 do 22:45 tata se borio za život, bio je neki napad gušenja, svi ti lekari, sestre, ali uzalud... Sine moj i Jelena, tate više NEMA! Sada je 01:30 a ni vas još uvek nema. Otišla sam prekoputa, kod tetka Mire, teško mi je samoj, dodjite!

Voli vas i ljubi vaša nesrećna majka.

(Druga nagrada na XI konkursu za kratku priču, objavljena u zborniku «Vodič kroz lavirint», Beografiti, Beograd, 1997.)

PET PRAKTIČNIH SAVETA PISCU-POČETNIKU



1. Za početak, neophodno je imati: (najbolje zgodnu) suprugu i dve kćerkice. Stariju, koja ide pre podne u prvi razred osnovne škole i mladju, koju ćeš rano ujutro, kad kreneš na posao, povesti sa sobom, do obdaništa. Obe okupati uveče, staviti ih ranije na spavanje, zamoliti surugu da im čita Snežanu sa što više patuljaka, jer sedam nije dovoljno da deca zaspu na vreme.

2. Sesti za sto i privući sve što je neophodno: veliku crvenu šolju vrele kafe, makaze za lim, najveću (gostinsku) pepeljaru, dve paklice cigareta «VEK», dva upaljača od po 1,5 dinara, otrgnutu stranu iz sveske starije kćerkice, njenu «Pelikan» gumicu i svoju, po mogućnosti meku, olovku B5, kao i tup rezač za olovke.

3. Taj otrgnuti list hartije pažljivo saviti na pola, precepiti i drugu polovinu tiho zgužvati. To iz razloga što na kraćoj hartiji osvanu kraće priče. Olovku preseći onim makazama za lim, na tri dela. Najkraći deo zarezati tupim rezačem, ostala dva dela odložiti za sve druge priče, takodje i makaze za lim i rezač.

4. Pušiti nad tim preostalim komadićem hartije dugo i zamišljeno, duboko uvlačeći dragocene dimove. Kafu ispočetka otpijati polako, a kasnije, kada se prohladi, koristiti krupnije gutljaje. Sada počinje KREATIVNA FAZA: naslov ispisati što krupnijim, štamparskim slovima pritiskajući olovkom što jače... a kada je olovka skoro istupljena, naslov senčiti, crtati oko njega lozice, vitraže, cvetiće... Pri tom, paziti da grejalica dugo ne radi na trojci, jer će ti, koliko u petak, iseći struju zbog tri uzastopno neplaćena računa.

5. A kada si siguran da su deca čvrsto zaspala, a supruga samo što nije, svući se SASVIM i lagano uvući u njen topli krevet, pod toplu spavaćicu, do njene meke, vrele, baršunaste kože!



(Sa XII konkursa za kratku priču, objavljena u zborniku «Mamihlapinatapei», Beografiti, Beograd, 1998.

MRTAV, MRTVIJI, NAJ(s)POKOJNIJI



Vozač crnog karavana «Prevoz umrlih lica», izlazeći prebrzo iz dvostruke krivine, nije na vreme primetio kako mu u susret juri, još većom brzinom, ogromna hladnjača «Smrznuta riba», čudno krivudajući.

Sudar je bio toliko silovit, da je vozač – pogrebnik, zarivši se bočno pod ogromni teretnjak, ostao na mestu mrtav. Njegov (sa)putnik, pozadi u kovčegu, bio je mrtav već – drugi dan.

Zureći mutnim pogledom preko njiva, u daljinu, u kabini hladnjače sedeo je mrtav pijan, vozač smrznute ribe, pokušavajući da shvati šta se uopšte dogodilo. Od svih učesnika tog tragičnog sudara, samo su smrznute ribe u kontejnerima bile sasvim i odavno (s)pokojne... Već sedmi dan!



(Sa XII konkursa za kratku priču, objavljena u zborniku «Mamihlapinatapei», Beografiti, Beograd, 1998.)