Наравно да нисмо ИСТО, они су Немци а ми Срби.

Наравно да је Хитлер био велики патриота и желео све најбоље ПРВО СВОМ народу, али после свог и свим белим (Аријевским) европским народима, стога наравно да се један Србин много више котирао у његовим очима него један циганин или жидов.

Поента приче је да Срби нису никакви "подљуди" а наравно да нису Немци нити "једнаки Немцима", као што нису ни Арапи ни "једнаки Арапима". Свако има своје особине, предности и мане...

Хитлер је једино погрешио што је форсирао и више вредновао Нордијски расни Аријевски под-тип насупрот осталим расним подтиповима, те је тек на крају рата увидео своју грешку, студирајући генетику и антропологију осталих Аријевских група. Али, људски је грешити...


Рат јесте био неизбежан али се не слажем с Хитлером по питању Аустријског Словенофилства. То је ипак само његово мишљење...


Није пуч изазвао рат већ демонстрације.

Руски Комунисти и Енглези су шуровали још пре рата, што је условило Енглеско подржавање свих комунистичких локалних снага, па и овде. Дакле, како демонстрације, тако и пуч су масло Енглеза и њихових агената + Југословенских комуниста потпаљених од стране ових првих.


Дакле, разјаснили смо да ова реч на санскриту значи ГОСПОДИН, али да се користила и за следбенике Арија, који нема везе са овим Аријевцима који су се доселили из Индије у Европу (стога још звани и Индо-Европљанима). Такође разјаснили смо да ови други аријевци о којима смо причали немају никакве везе у расној конотацији јер не представљају ни једну расно-етничку групу већ припаднике једне верске групе/заједнице.


А зашто мислиш да неког заболе шта ти мислиш?


За жидовску логику ме баш брига, по тој њиховој теорији смо ми сви настали од њих, стога им дугујемо покорност, али то је више за неке друге теме, психијатријске.

Семити научно су етничко-лингвистичка (а вероватно и расна) група људи - http://en.wikipedia.org/wiki/Semitic_peoples

RAZLIKE MEĐU RASAMA

Rasa je velika podela ljudske vrste. Njeni pripadnici, iako se međusobno razlikuju u mnoštvu neprimetnih detalja, i pored toga, kao celina, odlikuju se po specifičnom kombinacijom osobina, uglavnom neprilagodljivih, koje su oni nasledili od svojih predaka, kao što su i sami njihovi preci nasledili. Ove karakteristične osobine su najočiglednije u telu, gde se razlikuju i po strukturi i po veličini, ali se takođe jasno ispoljavaju i u urođenom kapacitetu inteligencionog i emocionalnog razvoja isto kao i temperamenta i karaktera.
Kao i mnogi belci, i ja sam nekada mislio da je boja kože jedina razlika među rasama. Uostalom, tome su me učili u školi isto kao i mnogi TV programi koji, direktno ili indirektno, zastupaju ovu ideju rasne jednakosti. Kakogod, kada sam odrastao, ponovo sam razmislio o ovoj ideji i pošto sam tada znao više toga o svetu (beskrajno me je interesovala istorija), postalo mi je jasno da ako su rase zaista "jednake", one bi podjednako doprinele svetu. Isto tako mi je u kontaktu sa drugim rasama, postalo jasno da druge rase niti razmišljaju niti se ponašaju kao belci. Definitivno je postojala razlika među nama, a kasnije sam naučio i da su ove rasne razlike uslovljene genetikom.
Na samo dva načina ljudi mogu biti jednaki. Prvi način je da budu fizički isti; drugi način ja da budu mentalno jednaki. Razmotrimo prvo tvrdnju da li su ljudi fizički jednaki? Ne. Imamo visoke i niske, mršave i debele, mlade i stare, bele i crne, snažne i slabe, brze i spore, i još bezbroj vrsta umerenih i osrednjih. Me|u pojedincima se ne može naći jednakost.
Što se tiče razlike među rasama, postoji mnogo razlika kao što su oblik glave i crte lica, telesna zrelost za rađanje, oblik mozga i kapacitet lobanje, oštrina vida i sluha, veličina i proporcija tela, broj kičmenih pršljenova, krvne grupe, težina kostiju, dužina trudnoće, broj i raspored znojnih žlezda, stepen razvoja alfa moždanih talasa kod male dece, otisci prstiju, sposobnost varenja mleka, raspored i oblik kose, miris, neraspoznavanje boja, genetičke zaraze (kao što su otpornost ćelija anemije i TAY Sachs), kožno odbijanje neprirodnog, pigmentacija kože i očiju i osetljivost na infektivne zaraze.
Ako postoji mnogo telesnih razlika, bilo bi glupo misliti da neće biti mentalnih razlika, i zaista smo ih pronašli i to ne samo da postoje već su od velike važnosti.
Mozak je najvažniji organ u ljudskom telu. On teži samo 2% u odnosu na težinu celokupnog tela, ali koristi 25% svih kalorija koje unesemo. Mozak nikada ne spava, radi približno kao sat održavajući telo u funkciji. Pored procesa razmišljanja on omogućava rad srca, disanje i rad sistema koji omogušavaju varenje hrane i određuje otpornost tela na zaraze.
U svojoj legendarnoj knjizi "The Story of Man", profesor Karlton Kun (Carleton S.Coon), bivši predsednik Američke Asocijacije Antropologa, je napisao da je težina prosečnog crnačkog mozga 1249 grama, upoređujući ga sa težinom od 1380 grama koliko iznosi prosečna težina mozga belca, i da je prosečna zapremina crnačkog mozga 1316 kubnih centimetara, a da je 1481 kubni centimetar kod belca. Takođe je ustanovio da je težina i veličina mozga najveća kod belaca, azijati su na drugom mestu, crnci su treći, a poslednji su australijski Aboridžini. Rasne razlike u veličini mozga su uglavnom nasleđene različite veličine i oblici lobanje. Svaki anatomist, na primer, može pogledati lobanju i odmah vam reći da li pripada belcu ili crncu, a to se da zaključiti zbog činjenice
da kada se nađe telo osobe dok se vrši kriminalna istraga, rasni identitet te osobe se može odrediti čak i ako telo kompletno istruli i ostane samo skelet.
Crnačka lobanja je uzana sa niskim čelom. Ne samo da je manja već je i deblja od lobanje prosečnog belca. Jačina i debljina crnačke lobanje ima velikog značaja za njihov uspeh u boksu, jer oni uglavnom mogu da podnesu više udaraca u glavu nego njihovi beli protivnici.
Područje mozga u odnosu na moždanu opnu se tek nedavno razvilo i najsloženiji je deo mozga. On upravlja najnaprednijim tipovima mentalne aktivnosti, kao što je matematička sposobnost i drugi oblici složenog razmišljanja. Dr. Kun je napisao da postoji značajna razlika između mozga crnca i belca. Čeoni deo prednjeg dela mozga kod crnca je slabije razvijen nego kod belca. Tako da, njihove sposobnosti u radnjama kao što su razmišljanje, planiranje, komunikacije i ponašanje su ograničenije nego kod belaca. Profesor Kun je takođe ustanovio da je ova oblast crnačkog mozga uža i manje udubljena na spoljnoj površini nego što je to slučaj kod bele osobe, i to da razvoj ovog dela prestaje u ranijem dobu kod crnaca, tako da još više ograničava intelektualni napredak.
Dr Kun nije jedini koji je to zaključio. Naredna istraživanja, navedenih godina, koristeći različite procedure, pokazala su razliku od 2.6% do 7.9% u korist belaca: Tod (Todd) - 1923, Perl (Pearl) - 1934, Simons (Simmons) - 1942 i Konoli (Connolly) - 1950. 1980.-te, Kang-čeng Ho (Khang-cheng Ho) i njegovi saradnici, radeći na Zapadnom institutu za patologiju, ustanovili su da belci imaju mozak 8,2% veći nego crnci, dok belkinje imaju mozak 8,1% veći nego crnkinje (mozak žene je manji nego mozak muškarca gledajući u celini, ali je veći u odnosu njihovih tela).
Još važnije od veličine mozga su razlike u obliku i izgledu mozga, broju piramidalnih neurona i sloju super-grandularne gustine. Odavno je poznato da dubina rascepa na mozgu ukazuje na superiornu inteligenciju, a mozak belaca ima ima dublje rascepe u prednjem i zadnjem regionu. 1932. i 1934., studije koje je obavio Vint (F.W.Vint) pokazuju da je super-grandularni sloj mozga crnca 16% manji nego što je to slučaj kod belca.
Crna deca sazrevaju brže od bele dece. Njihove urođene sposobnosti se brže razvijaju, uporedo sa njihovom mentalnom živahnošću, ali kasnije zaostaju tako da sa pet godina, belci ne samo da su nadoknadili, već su i stekli 15 stepeni koeficijenta inteligencije prednosti. Do šeste godine, itekako je očigledno da je se mozak belca povećao (od svih testova koeficijenta inteligencije koji su ikada rađeni, većina pokazuje da se razlike u koeficijentima inteligencije kreću od 15% do 23% , sa 15% su najsličniji).
Studije koje su uradili Tod (Todd)-1923, Vint (Vint)-1932 i 1934, Perl (Pearl)-1934, Simons (Simmons)-1942, Konoli (Connolly)-1950 i Ho (Ho)-1980-1981, pokazala su ogromne razlike između rasa i u veličini mozga i u razvoju, i stotine psihometarskih eksperimenata su iznova i iznova ponavljali utvrđeni prosek od 15 stepeni koeficijenta inteligencije prednosti koju belci imaju u odnosu na crnce. Kakogod, takve studije se danas veoma često obeshrabruju i biće gnevnih pokušaja zabrane ako budu privlačili pažnju. Zaista, proučavati biološke razlike između rasa je, izgleda, jedna od onih tema u Americi o kojoj se nesme pričati.
Otkrića do kojih je došao profesor Odri Šu (Audrey Shuey), koja se temelje na osnovu 50 godina testiranja koeficijenta inteligencije i koja su objavljena pod nazivom "The Testing of Negro Intelligence", pokazuju da je crnac, u proseku, 15 do 20 stepeni ispod belca. Ova istraživanja su ubrzo potvr|ena najprodavanijom knjigom "The Bell Curve".
Prosečno poklapanje (u kojima nadprosečni crnci imaju rezultate iste kao i belci) je samo 11%. Jednakost zahteva 50% poklapanja. Profesor Henri Geret (Henry Garrett), autor knjige "Children: Black and White", tvrdi da na svako crno nadareno dete dođe po 7 do 8 bele nadarene dece. Takođe tvrdi da su 80% nadarenih crnaca mešane krvi. Šta više, istraživanja koja su vršili Bejker (Baker), Ejzenek (Eyseneck), Xensen (Jensen), Piterson (Peterson), Geret (Garrett), Pinter (Pinter), Šu (Shuey), Tajler (Tyler) i Jerks (Yerkes) zajedno potvrđuju da su crnci inferiorniji u razložnom i površnom razmišljanju, numeričkom kalkulisanju i sposobnosti shvatanja.
Takođe treba biti zabeleženo da oni mešane krvi daju veće rezultate nego oni čistog crnog porekla, ali manje nego oni čistog belog porekla. Ovo objašnjava zašto su crnci svetlijeg tena gotovo uvek inteligentniji od onih tamnijeg tena. Lak način na koji bi mogao da ispitaš da li je ovo tačno ili ne, je da pogledaš crnce na televiziji, naročito na emisiji vesti. Mnogi od njih ili imaju mnogo belih ili više belih nego crnih predaka i zato su sposobni da se mere sa belcima u komunikaciji.
Argumentuju se istraživanja kako su testovi koeficijenta inteligencije nekako zasnovani na kulturi. Kakogod, ovo se može lako osporiti činjenicom da azijati koji samo što stignu iz Azije, koji su sasvim nenaviknuti na našu kulturu (što se nikako ne može reći za američke crnce), nadmašuju crnce na ovim testovima. Takođe, ni američki indijanci, koji su sigurno socijalno najugroženija grupa u Americi, ne simpatišu crnce. Na kraju, jadni belci sa nekoliko prednosti i dalje odbacuju višu klasu crnaca koji su se potpuno prilagodili našoj kulturi.
Štaviše, svaki test koeficijenta inteligencije koji je obavio Odsek za obrazovanje S.A.D.-a, sve grane oružanih snaga, države, okruga i gradski kolegiji obrazovanja, uvek su pronalazili da crnci na testu imaju, u proseku, 15 poena manje nego bela deca. Da su testovi bili zasnovani na kulturi, bilo bi praktično nemoguće da svaki test, koji sadrži vrlo različita pitanja, može biti zasnovan na određenom stupnju kulture.
Pokazuje se da velika većina crne dece kotira na nižem rangu na testovima koeficijenta inteligencije. Ako se od 85 do 115 smatra normalnim, može se videti da je većina crne dece ispod proseka. Takođe se može videti da mnogo više bele dece nego crne, ima koeficijent inteligencije veći od 100.
Razlika u sirovoj snazi mozga nije jedina mentalna razlika između belaca i crnaca. Prema Raštonovoj (J.P.Rushton) analizi, crnci se više uzbuđuju, agresivniji su, seksualno se slabo obuzdavaju, impulsivniji su, skloni su zločinu, sebičniji, naklonjeni su nedisciplini i slabo sarađuju. Statistike zločina, impulsivna i agresivna priroda većine zločina koje čine crnci, činjenica da škole u koje idu samo crna deca zahtevaju više discipline, a često i prisustvo policije nego što to traže škole u koje idu samo bela deca; i veća sklonost jednog dela crnaca da učestvuje u pobunama, izgleda da nam svima potvrđuje posmatranje gospodina Raštona.
Tomas Dikson (Thomas Dixon), autor knjige koja je postala verovatno najbolji film svih vremena, "The Birth of a Nation", verovatno je ideju o rasnoj jednakosti između belaca i crnaca najbolje izrazio kada je napisao sledeće:
"Obrazovanje, gospodine, je razvoj onoga što već jesmo. Od svanuća istorije crnci su posedovali afrički kontinent - bogatiji od sna pesničke mašte, toliko bogati da su jutra dijamanata škripala pod njegovim bosim crnim stopalima. Pa ipak, nikada nije nijedan podigao iz prašine dok mu belac nije pokazao njegovu blistavu svetlost. Njegova zemlja
je prepuna moćnih i pametnih životinja, pa ipak nikada nije sanjao o jahanju, kolima ili saonicama.
Lovac u nuždi, on nikada nije napravio sekiru, koplje ili vrh strele koji su mogli biti korišćeni i za druge poslove. Živeo je kao vo, koji pase travu sat vremena. U zemlji stenja i debala nikada nije istesterisao drvo, rezbario ili izgradio kuću od polomljenih štapova i blata. Sa miljama i miljama obale okeana, i miljama i miljama mora unutar zemlje, za četiri hiljade godina, on je gledao njegovu površinu koja se mreškala pod vetrom, slušao je tresak talasa koji se razbijaju o plaže, grmljavinu groma nad svojom glavom, posmatrao je nejasan plavi horizont nazivajući ga svetom koji se tamo prostire, pa ipak nikada nije sanjao o plovidbi!"
* * *
Jedno vreme, dok je bilo mnogo izražavanja slobodne misli i mediji nisu bili pod tolikim uticajem Jevreja, knjige o nauci i autori rado su tumačili spomenute činjenice. "The Book of Popular Science, vol. 11”, izdanje iz 1931., strana 515, na primer, pod pojmom "Chapter on Primitive People" navodi sledeće: "Mišljenja sam da Negroidi pripadaju inferiornoj rasi. NJihov kapacitet mozga je siromašniji, njegova konstrukcija prostija.... U odnosu na ovo alkohol i druge droge koje paralizuju samokontrolu su njihovi neprijatelji." Drugi primer je precizan citat koji se nalazi pod pojmom "NEGRO" u "The Encyclopedia Britanica",11. izdanje, na strani 244:
"Boja kože, koju takođe karakteriše i baršunasta sponjašnost i karakterističan miris, ne zavisi od prisustva nekog posebnog pigmenta, već od mnoštva bojećih materijala Malpigijske sluzne membrane koja se nalazi između unutarnje, ili prave kože, i epidermisa ili kože vrata. Preteranost pigmentacije ne zavisi od kože; mrlje pigmenta se uglavnom mogu naći u nekim od unutrašnjih organa, kao što su jetra, slezina, itd. Ispostavilo se da ostale karakteristike su abnormalna veličina organa za izlučivanje, razvijeniji venski sistem i manje prostran mozak, u odnosu na belu rasu.
U određenim karakteristikama koje smo upravo spomenuli, vidimo da je crnac na nižem stupnju evolucije u odnosu na belca i mnogo je srodniji najvišim antropoidima (majmunima). Karakteristike su dužina ruke, razvijenije vilice , veoma krupna lobanja sa velikim zigomatskim lukovima, pljosnat nos, krhke kosti, itd.
Mentalno, crnac je inferiorniji od belca. Primedba koju je postavio Menet (F. Manett) posle duge studije crnaca u Americi, može se uzeti kao opšta istina za celu rasu: "Crnačka deca su bila razgovetna, inteligentna i puna vedrine, ali razvijajući se do zrele osobe, promenili su se. Intelekt kao da je zamućen, živahnost je zamenjena apatijom, žustrina je prerasla u lenjost. Moramo nužno pretpostaviti da su se crnci i belci razvijali na drugačijim osnovama. Dok spomenuta zapremina mozga raste proširenošću lobanje, u prethodnom razvoju mozga je, naprotiv, zastoj zbog preuranjenog zatvaranja rascepa lobanje i poprečnog pritiska čeone kosti." Ovo objašnjenje je prihvatljivo verovatno i kao doprinos cilja...."
Zašto je ovaj podatak izbačen? Prosto rečeno, izbačen je zato što je vlada i mediji nisu želeli na dnevnom redu. Molim vas, ne zaboravite da su (u Americi, prim.prev.) do '60, rasne razlike između bele i crne rase bile skoro opštepoznate i prihvaćene.
Ovo su biološke činjenice o rasi. Shvatam da one nisu "politički ispravne" ali činjenice nisu ništa manje činjenice, bile one "politički ispravne" ili ne. Nije mržnja reći da ove
biološke razlike ukazuju da bela rasa ima veće intelektualne sposobnosti od drugih rasa, veća nego što je mržnja reći da ljudi imaju veće intelektualne sposobnosti od životinja i da neke životinje imaju veće intelektualne sposobnosti od drugih životinja. Nauka nema ničeg zajedničkog sa mržnjom, već samo sa stvarnošću.

Kako je ono islo: na jednog ubijenog nemackog vojnika streljati 100 civila, dovoljno je pomenuti streljanje Kragujevackih djaka, mislim da to pokazuje koliko nas je cenio i koliko smo mu bili dragi  .


Eh, da mu je to bila jedina greska  , inace tesko da se on u svom bunkeru puno bavio genetikom i antropologijom. Nije hteo da prizna da je niza rasa pobedila u ratu pa je Ruse proglasio novom "superiornom rasom" .

Stvarno ne razumem ljude koji su fascinirani Hitlerovim likom i delom, on ne samo da nista korisno nije napravio vec je doprineo smrti miliona ljudi, unistenju cele Evrope, i na kraju krajeva osramotio svoj narod . Dovoljno je da procitas jedno poglavlje Mein Kampfa i shvatis da to nije normalan covek.


Demonstracije su nebitne, dok vlast saradjuje koga briga sta narod misli, uzmi Holandiju za primer.


Da da, poznate su Cercilove simpatije prema komunizmu , zato Englezi i nisu usli u rat dok Hitler i Staljin nisu podelili Poljsku tj. kada je izgledalo da Hitler nema nameru ratovati protiv Sovjeta, zato je i cekao do 1944. da prizna partizanski pokret, i to tek kad mu je Tito obecao da nakon rata nece formirati komunisticku vlast.

Komunisti nisu imali nista s tom celom pricom oko puca.

  da li je bitnije shta je zeleo ili shta je stvarno uradio?Kakvu "uslugu" Nemachkom narodu je uchinio  opshte je poznato....milioni pobijenih,pola zemlje u praktichnom ropstvu od strane onih koje je smatrao loshijim od sebe.


shvatio je kad su mu srushili pola Berlina i zakucali mu ne vrata da ga nabodu na bajonet...kasno...prekasno.Tako i ti,shvaticesh koliko greshish tek kada bude kasno.

Мораш да научиш да у рату и политици нема осећања и љубави већ само користи.

Можда мислиш да је лако ратовати са целим светом, међу њима и најјачом империјом и најјачом привредном силом? Грешиш ако тако мислиш. У таквим ситуацијама живот једног човека-војника вреди више но суво злато. А одмазде су добар начин смиривања побуна.


То је само твоје мишљење. Нажалост, чуо си само једну страну, тако да га не сматрам објективним.


Наравно да су битне, нова власт није оспорила пакт.


Да, наравно да су познате - хоћеш пар цитата? Или пар дела? Черчил је волео комунизам, али као средство искоришћавања других земаља, не у својој земљи. И није само Черчил био ту у питању - Стаљин је имао одличну шпијунску мрежу и комунисти су били инфилтрирани у скоро сваки вид Енглеских обавештајних служби и комуникација.


Енглези нису ушли у рат док Хитлер и Стаљин нису поделили Пољску? Стани мало о чему ти причаш? А који је то рат био пре Немачког напада на Пољску? Немачка је напала Пољску 1. септембра а Енглеска је објавила рат 3. То је размак од САМО 2 дана!

Не разумем зашто је чекао '44? О каквом обећању о "не-формирању" власти говориш кад су партизане своје "републике" оснивали још од '41. и у свакој је било масовних убистава (Ужичка, Бихаћка...)? Дакле партизани цео рат у свакој окупираној области генеришу своје мини-државе, 1943. и званично у Јајцу оснивају своју "паралелну државу" (забрањен повратак краља Петра II Карађорђевића у Југославију, основана влада, Броз проглашен за маршала и председника Националног комитета ослобођења Југославије итд. итд.) а ти причаш о некаквим обећањима? Па ко је ту луд? Очигледно да је нешто друго било у питању, а колико је Черчилу стало до Брозовог "испуњења обећања" се види по оним силним заједничким послератним сликама где се заједно као најбољи ортаци смеше и веселе својој крвавој победи.

И да, подршка партизанима је пристигла још '43. (не '44.) после Техеранске и Јалтске конференције...


Ма не, они транспаренти "живео Стаљин" су само оптичка варка...


Praise and blame. - If a war proves unsuccessful one asks who was to 'blame' for the war; if it ends in victory one praises the instigator. Guilt is always sought whenever there is failure; for failure brings with it a depression of spirits against which the sole remedy is instinctively applied: a new excitation of the feeling of power - and this is to be discovered in the condemnation of the 'guilty'. This guilty person is not to be thought of as a scapegoat for the guilt of others: he is a sacrifice to the weak, humiliated and depressed, who want to demonstrate on something that they still have some strength left. To condemn oneself can also be a means of restoring the feeling of strength after a defeat. - On the other hand, the glorification of the instigator is often the equally blind result of another drive which wants its sacrifice - and this time the sacrifice smells sweet and inviting to the sacrificial beast itself - :for when the feeling of power in a people or a society is surfeited by a great and glittering success and a weariness with victory sets in, one relinquishes some of one's pride; the feeling of devotion rises up and seeks an object. - Whether we are praised or blamed, what we usually constitute is opportunities, and arbitrarily seized opportunities, for our neighbours to discharge the drive to praise or blame which has become distended in them: in both cases we do them a favour for which we deserve no credit and they display no gratitude.

--Friedrich Nietzsche, Daybreak, 1881

Da voleo bih par citata.


Govorim o okupaciji Cehoslovacke i pre toga pripajanja Austrije Nemackoj, saveznici su odreagovali tek kad su izgubili nadu da ce Hitler napasti SSSR.



In August 1944, Churchill met with Tito in Naples. The two discussed military cooperation, and then turned to politics. Tito reported that fighting continued between his Partisans and Mihailovic's forces, and said that reconciliation was unlikely. Churchill urged unity, and suggested that Yugoslavia should in the future be a democracy based on the peasantry. Tito assured him that he had no intention of introducing Communism into Yugoslavia.

http://www.winstonchurchill.org/i4a/pages/index.cfm?pageid=91

По повратку из Брозовог штаба, Маклин је упитао Черчила "А шта онда ако Тито и партизани заведу комунистичку диктатуру у Југославији?" Черчил је одговорио: "Да ли ћеш ти да живиш у Југославији после рата?". Кад је Маклин одговорио: "Нећу", Черчил је додао: "Нећу ни ја."

"...Већ ме одавно много интересује покрет маршала Тита и ја сам покушао да му на сваки начин помогнем"

"Какав је у оваквој ситуацији положај краља Петра? Без сумње краљ Петар је изгубио много у очима партизана. Ми на овим острвима привржени смо начелима монархије, али ми не желимо ни намеравамо да наше монархистичке идеје наметнемо ма којој другој земљи."

"...За време моје болести маршал Тито упутио ми је поруку и од тада сам са њим у сталном и пријатељском дописивању."

"У маршалу Титу југословенски народ је нашао истакнутог и снажног вођу."

Ово ти не личи на шуровање с комунистима?


Али Хитлер је ипак напао СССР. И то не много касније.


Батали ове пропагандне сајтове и размишљај својом главом. Прва Енглеска мисија искрцала се на Југословенско копно септембра 1941. Последња је отишла фебруара 1945.
Мислиш ли заиста да ни једна није знала нити видела комунистичке "републике", злочине, заседања АВНОЈА и прве облике државотворности?

Дај немој да си наиван.

Nijedan od ovih citata ne pokazuje da je Cercil simpatizirao komunizam . Surovanje... surovao je on i sa Staljinom dok je trajao WWII  , to ne znaci da je podrzavao komunizam, naprotiv, Cercilovi stavovi o komunizmu su dobro poznati. 


Naravno da je znao, ali to nije bitno u celoj prici, on je davao podrsku Drazi Mihajlovicu davno nakon sto je njegova vojska izgubila svaki legitimitet u tom ratu, tek je pred kraj rata priznao partizane kao vodeci antifasisticki pokret u Jugoslviji, i tek nakon sto je dobio obecanje od Tita da nece formirati komunisticku vlast, bez obzira da li je sam Cercil verovao u to obecanje ili ne, je usledilo to priznanje.

Па сад ако ти одбијаш да прихватиш неке ствари и поред очигледних доказа (иначе, цитати су из РАТА), ја ту већ ништа не могу.


Комунизму у Енглеској да. Али и комунизму тамо где се њему допада - не. То јасно говори први цитат.
 

Како није битно - да ли би ти дао познатом педофилу да ти чува децу? Јер баш о томе (метафорички) се овде ради.


Југословенска војска у отаџбини изгубила је свој легитимитет 12. септембра 1944. када је Краљ Петар II сменио Дражу Михаиловића и поставио Тита на његово место.

Није поента кад је признао, већ кад је почео да је помаже - у овом свету се цене дела а не речи. "Почетак краја" Енглеске подршке четницима почео је већ крајем 1942. а кулминирао је чувеном "поделом света на 2 сфере" на Техеранској конференцији 1943. А то је, сложићеш се, подалеко од "краја рата"...


Јел овде важи "обећање лудом радовање" или "во се веже за рогове..."?

Ovdi nije tema drugi svjetski rat .

Reloader . Tebe zaboli za Židovsku terminologiju . Mislim ono Semit - Jafetovac . Pa ako te zaboli , zašto onda koristiš riječ Semit ? To je riječ iz Biblije . Ti znaš koliko malo je tvoj ideolog cijenio tu knjigu . Otkud jednom paganinu Biblijski izraz ?