Prvo pod imenom Hanover, a potom kao Saks-Koburg i Gota, britanska kraljevska dinastija nemačkog porekla vladala je Ostrvom nesmetano i neupitno sve dok se u jeku Prvog svetskog rata nisu razbuktala antinemačka osećanja. Tada je kralj Džordž V odlučio da promeni prezime.



BRITANSKA KRALJEVSKA PORODICA JE NEMAČKA OD GLAVE DO PETE! Dok ceo svet sa pažnjom gleda prve fotografije naslednika najvažnijeg evropskog prestola, prateći prve postporođajne dane vojvotkinje od Kembridža, red da se zna ko je i kako će se prezivati budući kralj Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske.


Sve je počelo 1714. godine kada je nemačka kuća Hanover došla na tron Velike Britanije, nasledivši škotsku dinastiju Stjuarta (da, dobro ste pročitali, škotska dinastija je ujedinila Englesku i Škotsku).

Hanoveri su bili Nemci, a prvobitno su vladali vojvodstvima Braunšvajga i Hanovera. Na britanskom tronu su se našli spletom brakova i rodbinskih veza, tako što je supruga vojvode Ernesta Avgusta proglašena naslednicom engleske kraljice Ane, pa je samim tim njihov sin Georg postao Džordž I.



Interesantno je što je kraljica Ana imala 50 bližih rođaka od Georga, ali su svi bili katolici, a britanski zakon o nasleđivanju iz 1701. godine je zabranjivao da na tron u Londonu sedne osoba verna rimskom papi.

Do vremena kraljice Viktorije, 1837. godine, između vojvodstva (od 1814. godine kraljevstva) Hanovera i Velike Britanije postojala je personalna unija (dve zemlje, jedan vladar), ali pošto žensko nije po zakonu moglo biti vladar ove nemačke državice, kada je kraljica Viktorija sela na presto u Londonu, za kralja Hanovera je izabran njen stric.



Zanimljivo je to što je za sve to vreme vladar Velike Britanije bio i vladar jednog dela druge države, pošto su Braunšvajg i Hanover bili deo Svetog rimskog carstva. Pored toga, britanski kralj je bio i izborni knez SRC, pa je učestvovao i u izboru svetog rimskog cara.

Hanoveri su vladali Ujedinjenim Kraljevstvom sve do smrti kraljice Viktorije 1901. godine, kada na tron dolazi njen sin Edvard VII. On nosi prezime Saks-Koburg i Gota, prezime svoga oca, Viktorijinog muža Nemca, koje nasleđuju i njegovi potomci.



Porodica će ovo prezime nositi sve do 1917. godine, kada u jeku Prvog svetskog rata donosi sudbonosnu odluku koja je možda spasila krunu od rušenja. Naime, u to vreme antinemačko raspoloženje engleskih masa dostiže svoj vrhunac, a istovremeno i ruski car abdicira, pa se stvara uverenje da je svim dinastijama u Evropi odzvonilo.

Kralj Džordž V 17. jula (godišnjica je, prema tome, bila pre svega nekoliko dana) zvanično menja svoje nemačko prezime u “englesko” Vindzor, po zamku koje je bilo jedna od zvaničnih rezidencija kraljevske porodice i koje je zvučalo više “britansko”.

Ovo prezime će nositi i dete u koga su ovih dana uprte oči celog sveta.



Izvor: Telegraf

Pa sad ako vec gledaju toliko daleko u proslost, onda mogu da napisu i da je najstariji poznati predak, ove i jos mnogih dinastija, Oberto I Obico koji je bio Milanski Grof(valjda je to titula po naski) u Svetom Rimskom Carstvu.


Realno kada se pogledaju te vece dinastije sve su izmesane raznim nacionalnostima...

Pa Britanci su germani, nema dalje.

gospodin Aleksandar Karadjordjevic ima vise nemacke krvi nego srpske.