Znate li ponesto o masonima? :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

МАСОНЕРИЈА И САТАНИЗАМ

Када је реч о односу масонерије и сатанизма питање је да ли о томе односу треба говорити као о односу два засебна енититета, или као о ентитетима који су само правно – формално засебни. Чињенице говоре у прилог овог другог. Људским језиком казано Сатана је породио масонерију, а ова опет рађа сатанистичке секте. Ради се о томе да је масонерија интелектуални део, а сатанистичке секте делатни, практични, трговачки део јединственог организма. Они су у органском и акционом јединству. Масонерија је глава, а сатанистичке секте труп, ноге и руке истог тела.

Масонерија ствара, обликује и у разноврсним и разнобојним формама и униформама (преврати, револуције, ратови: локални, религиозни, грађански, међунационлани, светкси, верски...) на људско тржиште пласира сатанистичке идеологије, а секте својом делатношћу омекшавају терен и обезбеђују пласман робе. Делатност масонерије и сатаниста била је синхронизована кроз све епохе, а како и не би кад им је све заједничко: мржња према Богочовеку Христу и свему што је хришћанско, циљеви, методе и средства реализације циљева, култови, иконографија, ритуали, амблеми, креатори, вође и извршиоци...

Историја масонерије и сатанизма непорециво сведочи о њиховом заједништву. Ево неких примера тог заједништва. У Француској је у 18. веку основан масонски ред „Изабраног свештенства”. Његови чланови баве се призивањем духова, белом магијом, теургијом. Њихов рад може се пратити у Француској и до данас.

У Немачкој у 19. веку Адам Вајсхаупт (1748 – 1830), језуита, професор канонског права на Универзитету у Инглстату оснива 1776. сатанско – масонски ред „Друштво баварских илумината” чије је друго име „Велики темпларски мајстори”. За њега историчари и зналци масонерије и сатанизма кажу да се „чудовишни Адам Вајсхаупт може сматрати за једног од највећих злочинаца с најпакленијим умом за који зна историја људске расе... анархиста”... човек који као и сви масони највећег степена користи сатанизам у политичке сврхе. На конгресу овог сатанског реда у Франкфурту 1776. одређени су карактер и циљеви рада, а они су: „бацити народе у беду, тиранију, хаос и свет довести до параклизма анархије, посредством монструозне организације црне интернационале сатаниста”.

Вајсхауптов портпарол и маг реда Ђузепе Балсамо, звани гроф Калиостро је „свакако највећи чаробњак епохе просветитељства, маг у древном смислу те речи, и могло би се рећи последњи чаробњак”, бавио се некромантијом, а ђаволи су му се приказивали у ликовима умрлих. На вечерима које су, у његову част, у својим дворовима организовали европски владари и племићи, па и кардинал Роан, демони су му се јављали у ликовима идеолога и вођа француске буржоаске револуције: Волтера, Дидроа, Монтескјеа, Робеспјера и Дантона.
Овом сатанистичко – масонском реду припадали су и сви превратници, анархисти и револуционари у временима која су следила иза његовог оснивања. Поред идеолога и вођа француске буржоаске револуције ту су и „великани” комунистичких револуција: Лењин, Троцки, Зиновјев, Камењев, а највероватније и Јосип Броз. Зоран Ненезић у књизи „Масони у Југославији” пише да „није спорно чланство Карла Маркса у младићким данима у једној лози илуминатског реда, побочног масонског система, као што је изван сумње и Марксов идејни обрачун са Прудоном, Бакуњином и Мацинијем који су били слободни зидари”.

Овај идеолог комунизма, „типичан Јеврејин и масон који је устао против свих светиња, покушао је сатански да покраде Бога и властити народ. Наиме, месијанску идеју, која се односила на јеврејски народ као изабрани Божији народ, Карла Маркс је пренео на једну класу, на пролетеријат. И слично томе, како је Израиљ био изабрани народ, сада је нови Израиљ радничка класа, која је изабрани Божији народ, народ који је позван да ослободи и спасе свет”.

Да комунизам и сатанизам, одностно сатанистичке секте, потичу из исте централе, да имају заједничку мајку – масонерију, нема никакве сумње, иако масони то родитељство настоје да прикрију испољавајући само извесне симпатије за овај превратнички и рушилачки покрет, признавајући га једино као себи паралелни идеолошки правац. Средином двадесетих година (1925) истакнути руски масон Б. В. Астромов упутио је у име Аутономног руског масонства, ГПУ и совјетској власти позив на сарадњу. Астромов каже следеће: „Шта зближава Аутономно руско масонство са комунизмом? Пре свега, петокрака звезда... Та звезда је у масонству врло поштована... Даље, комунизам је на своју заставу ставио опште самоопредељење и братство угњетаваних народа. Руски масони такође позивају на такво братство, називајући себе грађанима света – и у томе се састоји сличност између два поменута правца. На крају, стремећи ка успостављању једнакости васпитања и животних услова, масонство се не разликује од комунизма, који је себи поставио исте задатке, при чему парола комунизма о уништењу личне својине наилази на пун одзив у масонству”. Астромов даље говори о томе да „улога масонства у изградњи комунизма не би смела да буде много видљива, јер би се то руској интелигенцији учинило као слугењарство ЦЕКИ”.
„Великани” овога века врше покушај спајања магије и науке. Западноевропски песници (Иго, Бодлер, Ренан, Бајрон, па и Љермотов) сви редом масони, химнама и одама које пишу у част Луцифера, покушавају да оправдају свог патрона оптужујући хришћанског Бога за „неправедну” осуду палог анђела.

Ранко Мандић

„КАНИБАЛ У СРПСКОЈ КУЋИ”