Svako je u svom životu, i to verovatno više puta, napravio greške za koje se morao izviniti. Verovatno smo rekli "Izvini", ili "Žao mi je", samo da bismo izgladili situaciju. Ali potrebno je mnogo više da bi izvinjenje bilo iskreno.Doktor Aron Lazar, autor knjige "O izvinjenju" otkriva najbolje i najgore načine da se nekome izvinite.



Kada izbegavamo da se izvinimo, imamo dva izgovora: možda ne želimo da priznamo krivicu jer se izvinjenje može shvatiti i kao priznanje, a drugi izgovor je taj da je za mnoge izvinjenje sramotno. "Kada kažemo "Žao mi je", mi uklanjamo sopstveni oklop", objašnjava Lazar. Priznanje krivice se smatra znakom slabosti. Ali, u stvari, za priznanje su potrebne snaga, hrabrost i poniznost. Izvinjenja imaju svoju moć zato što su u pitanju nesebična dela. "Ona vraćaju dostojanstvo osobi koju ste povredili. Prihvatanje izvinjenja je čin velikodušnosti", napominje Lazar. Takođe je potrebno zaista pokazati kajanje i objasniti šta je dovelo do greške ili uvrede. Ali, nemojte zloupotrebljavati izvinjenje da biste opravdali sebe. "Žao mi je što si povređen" nije dovoljno. Time samo naglašavate da se druga osoba oseća povređenom, ne da je krivica vaša. I nikada ne koristite "ali" - to je izgovor, a njih zadržite za sebe.
Dela govore jasnije od reči, tako da ćete možda morati da ponudite i nešto više od jednostavnog priznanja - možda javno izvinjenje ili novčanu nadoknadu. "Morate dopustiti povređenoj osobi da vidi da ste voljni da pristanete na njihove uslove ako zaista želite da vam oproste", kaže Lazar.
Nije bitan samo čin, već i tajming. Kada nekog slučajno udarite, treba da se izvinite odmah, ali ako ste napravili nešto ozbiljnije, morate dati osobi vremena da se naljuti na vas. Potom je potrebno da ta osoba filteriše svoja povređena osećanja, i da se prvobitna ljutnja smiri. Tek je tada vreme za istinsko izvinjenje. Tek kada ste uvideli koliko ste bola naneli, bićete u stanju da artikulišete istinsko kajanje i da vidite šta je potrebno učiniti da se to popravi. Lazar takođe naglašava da nikada nije kasno. Ponekad se dugotrajna ljutnja može ispraviti jednostavnim i iskrenim izvinjenjem. Iskrene reči "Žao mi je" treba da sadrže poniznost, empatiju i velikodušnost.


Izvor: ekstravaganca

moji roditelji su nekako ispustili to da me nauce da se izivinim i da budem ljubazna i to sam morala sama da savladam . poniznost ,empatija i velikodusnost su zaista velike osobine coveka .

Moja majka se svojski potrudila da prepoznajem situaciju kad preteram, povredim nekog i razvila mi mehanizam odgovornosti za svoje postupke.
Znam da se izvinem, pokazem da mi je zao i da se kajem, pokusam da ispravim, nadoknadim izgubljeno, ponekad i vise nego je potrebno, ali isto tako me vredja kad osetim bezobrazluk od pojedinaca koji svesno grese, podmecu klipove i ne nameravaju da se izvinu, dok i dalje ne daju na sebe!
Sad ja svoju decu ucim i gradim pravi sistem vrednosti u njihovim glavicama, mada je ovo malo drugacije vreme, gde pristojni ljudi obicno nadrljaju, nazalost ...

Zato nauchi decu da maltretiraju druge, pa da se izvine, i tako u krug. To najbolje prolazi. Mrtav sam ozbiljan.

Ja sam se nekad izvinjavala, sad me boli uvo generalno.
Ako bas napravim sranje, onda eventualno ..

potpuno se slažem 
a što se izvinjavanja tiče... i ja još uvek savladavam to. Da bi se izvinuo, prvo moraš sebi da priznaš da si pogrešio. Zatim treba da drugome priznaš grešku i izviniš se... Ja se uvek zakopam kod drugog koraka, ne znam zašto. Skapiram da sam pogrešio, naučim nešto iz toga, i tu stanem. Ne znam zašto, ali u 50% slučajeva mi nešto neda da se izvinim...    kao da stalno mislim da drugi (oni kojima treba da se izvinim) ne veruju u pokajanje, i u to da se ljudi menjaju. I iz dana u dan mi sve više ljudi svojim postupcima to dokazuje, to nepoverenje u ljude. Možda zato 

"sta ja imam od tvog izvini?" - Monika Levinski, Bilu Klintonu posle obracanja naciji 2001.

Dobra osoba za citiranje, nema sta. 

ne izvinjavam se nikom i ni za sta, ende

Taj Bil je nadmenko, slusaj Obamu kad se izvinjava.