Svako je u svom životu, i to verovatno više puta, napravio greške za koje se morao izviniti. Verovatno smo rekli “Izvini”, ili “Žao mi je”, samo da bismo izgladili situaciju. Ali potrebno je mnogo više da bi izvinjenje bilo iskreno. Doktor Aron Lazar, autor knjige “O izvinjenju” otkriva najbolje i najgore načine da se nekome izvinite.

Kada izbegavamo da se izvinimo, imamo dva izgovora: možda ne želimo da priznamo krivicu jer se izvinjenje može shvatiti i kao priznanje, a drugi izgovor je taj da je za mnoge izvinjenje sramotno. “Kada kažemo “Žao mi je”, mi uklanjamo sopstveni oklop”, objašnjava Lazar. Priznanje krivice se smatra znakom slabosti. Ali, u stvari, za priznanje su potrebne snaga, hrabrost i poniznost.

Izvinjenja imaju svoju moć zato što su u pitanju nesebična dela. “Ona vraćaju dostojanstvo osobi koju ste povredili. Prihvatanje izvinjenja je čin velikodušnosti”, napominje Lazar. Takođe je potrebno zaista pokazati kajanje i objasniti šta je dovelo do greške ili uvrede. Ali, nemojte zloupotrebljavati izvinjenje da biste opravdali sebe. “Žao mi je što si povređen” nije dovoljno. Time samo naglašavate da se druga osoba oseća povređenom, ne da je krivica vaša. I nikada ne koristite “ali” - to je izgovor, a njih zadržite za sebe.

Dela govore jasnije od reči, tako da ćete možda morati da ponudite i nešto više od jednostavnog priznanja - možda javno izvinjenje ili novčanu nadoknadu. “Morate dopustiti povređenoj osobi da vidi da ste voljni da pristanete na njihove uslove ako zaista želite da vam oproste”, kaže Lazar.

Nije bitan samo čin, već i tajming. Kada nekog slučajno udarite, treba da se izvinite odmah, ali ako ste napravili nešto ozbiljnije, morate dati osobi vremena da se naljuti na vas. Potom je potrebno da ta osoba filteriše svoja povređena osećanja, i da se prvobitna ljutnja smiri. Tek je tada vreme za istinsko izvinjenje. Tek kada ste uvideli koliko ste bola naneli, bićete u stanju da artikulišete istinsko kajanje i da vidite šta je potrebno učiniti da se to popravi.

Lazar takođe naglašava da nikada nije kasno. Ponekad se dugotrajna ljutnja može ispraviti jednostavnim i iskrenim izvinjenjem. Iskrene reči “Žao mi je” treba da sadrže poniznost, empatiju i velikodušnost.

Postoje razna izvinjenja, a bojim se da su u ovom maleckom tekstu sva stavljena zajedno. Nije isto "Izvinite" Ako nekog gurnemo u gužvi ili zgazimo u autobusu kao ako nekog bliskog uvredimo.

Vrlo je lako ne osećati se krivcem što je autobus naglo zakočio pa slučajno nekog zgazimo. To su greške koje sami sebi lako priznajemo. Priznajemo i pravo na takve greške i njihovu nenamernost i male posledice koje proističu iz njih.

Ako međutim nekog uvredim svojim postupkom, nepažnjom, nepromišljenošću, ali nenamerno takvu grešku sebi priznajem relativno lako. Može se međutim desiti da je ne sagledam u punoj razmeri. Da sa meni čini da je postupak naneo malu štetu i da se i pored izvinjenja druga strana nepotrebno ljuti. Onoj drugoj osobi možda se čini da je pretrpela suviše bola da želi više satisfakcije. Čak da želi da uzvrati i da se pomalo osveti. Tu često nastaju problemi i sukobi, jer se onda kod mene javi osećaj da sam napadnuta i da treba sebe da zaštitim.  Baš skoro sam pričajući o sasvim drugoj osobi prokomentarisala nešto što je mog sagovornika vrlo povredilo. Trebalo mi je nekoliko minuta da shvatim promenu u njegovom raspoloženju, a onda mnogo veštine, strpljenja i samokontrole da izdržim njegovu ljutnju i odobrovoljim ga.

Pomenute su i greške sa materijalnim posledicama. Takve greške do sada nisam pravila, ali čini mi se da je lakše prebrojati pare nego suočiti se sa emocionalnim odgovorom. Ipak verovatno da zavisi od veličine greške, neki ljudi radije zadrže pare a izgube prijatelje i rođake, posebno kad su velike sume kao nasledstvo u pitanju. I tu sam viđala da se onaj ko je oštećen lakše pomiri nego da se onaj ko je gramziv izvini i nadoknadi napravljenu štetu.

Izvinjenje predstavlja oslobadjanje ako na pravi nachin posmatramo celu stvar. Samo kompleksashi se ne izvinjavaju.

bravo f 

izvinjenje zaista jeste oslobadjanje

Iako se trudim da nemam zasto da se nekom izvinjavam,to se ipak nekad desi u zivotu i tada sam u stanju da se izvinem.I to iskreno.

ja hocu da se izvinjavam , ili da kazem zao mi je. izvininjenje od takve ljude trazim koji nisu bliski. a zao mi je kad i ja gubim nesto sto znaci bliski smo.

Izvinjenje je veoma vazna rec u svakoj dobroj vezi.

stav prema tome odredjuje u dobroj meri i osobine ljudi. kada neko sav vazan kaze ``ja se nikada ne izvinjavam`` onda mi je jasno da mu je uzor jelena karleusa. mislim da sam bio jasan

uvek se izvinim kad znam da sam pogresila i time prouzrokovala neku pometnju ...
izvinjavam se i stvarima (ali to je vec psihoza) kad recimo udarim patikom u sto, ili u kuciste ili zgazim neku cipelu na patosu...samo mahinalno izleti "izvini" ... 
Sto nije cudno, ako uzmemo u obzir da sam pocela i da se javljam sa "dobar dan" i vozacima autobusa u 7 ujutru pred praksu kad ne znam ni kako se zovem ... 

Pa zar sve to nije osnov kulturnog i lepog ponasanja ??? A jos kada je iskreno....