Znanstvenik klonirao 14 embrija, među njima i embrij mrtve djevojčice

Svetska ekskluziva - dr. Panajotis Zavos: Klonirao sam mrtvu devojčicu!
Na naše pitanje zašto se igra boga i da li će u svojoj laboratoriji u Kentakiju stvoriti monstruma, dr Panajotis Zavos kaže u ekskluzivnom intervjuu za Pressmagazin da mu nije namera da klonira samog sebe ili nekog bogataša koji će platiti za večni život, već da je isključivo ceo njegov istraživački rad usmeren u reproduktivne svrhe

Doktora Panajotisa Zavosa jedni smatraju ludim i opasnim naučnikom, a drugi genijalcem. Kada je pre mesec objavljeno da je američki naučnik kiparskog porekla napravio prvi embrion klona mrtve desetogodišnjakinje, svet je bio u šoku. Četiri žene pristale su da učestvuju u njegovom eksperimentu. U njih je usađeno 11 od 14 kloniranih embriona. Nijedna, međutim, nije uspela da održi trudnoću do kraja.
Ali ovo je tek početak. Jer, kako doktor Panajotis Zavos otkriva ekskluzivno za Pressmagazin - rođenje prvog kloniranog deteta očekuje u narednih godinu ili dve!
Na naše pitanje zašto se igra boga i da li će u svojoj laboratoriji u Kentakiju stvoriti monstruma, kaže „da mu nije namera da klonira samog sebe ili nekog bogataša koji će platiti za večni život, već da je isključivo ceo njegov istraživački rad usmeren u reproduktivne svrhe".
On ne misli da je kloniranje nehumano, već da će doprineti kvalitetu ljudskog života i napretku nauke. Posle odluke američkog predsednika Baraka Obame da se ponovo dozvole istraživanja sa matičnim ćelijama, ono što možemo očekivati uskoro je da će svet zaista ugledati prvi ljudski klon. A „otac" će mu, po svemu sudeći, biti dr Panajotis Zavos, koga svetski mediji nazivaju pionirom reproduktivne medicine i „opasnim čarobnjakom".
Ono što je sigurno, dr Zavos je ovog puta odlučio da pozitivno odgovori na naš zahtev, pa će, kako nam je rečeno u njegovom timu, njegovu najavu da će klonirati odraslog čoveka ove nedelje „u printu objaviti naš magazin, a u etru američki Foks njuz".

U poslednje vreme postajete javna ličnost, možda i najpoznatiji doktor na svetu. Mnogi vas i napadaju. Šta je u stvari vaš posao?

Naš posao je da razvijamo nove i inovativne ideje o transferu jezgra matičnih ćelija, kako bismo pomogli parovima koji ne mogu da imaju decu. Imamo obavezu prema našem timu i prema svetu da završimo to što smo započeli. Već tradicionalno, ništa ne ostavljamo nedovršeno i ovo je samo jedna od mnogih naših delatnosti koje sam započeo tokom svog života i želim da je dovršim.

Da li, ipak, pomislite šta može biti krajnji rezultat vašeg rada?

Neophodna je ogromna hrabrost i rešenost da biste bili ovde gde smo mi sada. Mnogo nas stvari zabrinjava, ali nas upravo to tera da mislimo i čini nas ovim što jesmo. Život nije lak, nikada nije bio, niti će ikada biti.

Kako će izgledati prvi ljudski klon? Da li će to biti savršena osoba ili ljudsko biće?

Mi ne znamo da li će rezultat našeg truda izroditi nešto savršeno. Na takva pitanja odgovaram da je, prema Bibliji, samo Bog savršen, ali smo mi, kao ljudi, stvoreni po uzoru na Boga. Dobro je biti savršen, a pošto nismo, možemo samo težiti perfekciji. To pokušavam svakoga dana. Naši kritičari nas iznova i iznova podsećaju na ovu činjenicu. Iako oni sami nisu savršeni, mogu da zahtevaju perfekciju. Za poslednjih 30 godina, koliko se bavim ljudskom reproduktivnom medicinom, nikada nisam bio umešan u rođenje bilo čega osim normalnog deteta. Insistiraću da tako ostane.

Klonirana mrtva devojčica

Dr Zavos je sproveo eksperiment, odnosno stvorio prototip klona desetogodišnje devojčice Kodi koja je poginula u saobraćajnoj nesreći. On je uzeo DNK devojčice u dogovoru s njenim roditeljima, koji su na to pristali u dobrotvorne svrhe, kao sećanje na svoje dete. Ovaj eksperiment je poslužio za naučna istraživanja, a ne da bi se mrtvo dete kloniranjem oživelo. Spojili su DNK devojčice sa praznim jajnim ćelijama krave. Taj ljudsko-životinjski hibrid služio je samo za DNK testiranja. To je bio prvi put da je ljudski DNK kombinovan sa drugim ćelijama.

Da li to znači da je samo pitanje vremena kada će se roditi prvi ljudski klon?

Da, pitanje je vremena kada će na svet doći prvi klon. To može zavisiti od našeg truda ili od truda nekog drugog, ali je činjenica „da je duh izašao iz boce". Svet je dovoljno razvijen da se tako nešto ne dogodi. Potpuno sam uveren da imamo slučaj reproduktivnog kloniranja

Šta se dešava sa ženama koje učestvuju u vašim ispitivanjima? „Slučaj Kodi" verovatno im nije lako pao.

Četiri žene koje su učestvovale u ovom eksperimentu i njihovi muževi su heroji. Nije bilo nikakvih teškoća, jer smo te ljude podržavali na najbolji mogući način. Naš tim ostaje veoma rešen da stigne do cilja, ali samo ako ne škodi ljudima. To smo mi. Parovi iz celog sveta nastavljaju da kontaktiraju sa nama, tražeći pomoć, ali još nismo odlučili koga ćemo na kraju izabrati za naše istraživanje.

Zašto projekat ljudskog kloniranja mora da doživi uspeh? Zašto je neophodan?

Radije bih bio deo istorijskog događaja koji će dovesti svet na raskrsnicu, nego da o tome samo razmišljam. Ubeđen sam da će ovaj događaj promeniti svet, ali istovremeno će svet postati mnogo bolje mesto. Pogledajte šta se danas sve događa u svetu, svinjski grip i moguća pandemija, prva transplantacija lica i mnogi drugi događaji. Svet se neprekidno menja i mi bi trebalo da se usaglašavamo sa tim dinamičnim promenama. To je deo naše evolucije!

Ali, kao što znate, veliki broj ljudi i naučnika su protiv toga što vi radite. Šta imate njima da poručite?

Kritičar je neko ko sedi sa strane, nikada nije pokušao eksperiment u ovoj oblasti, ali daje sebi za pravo da kritikuje naš rad. Ako su istinski ozbiljni, najbolje bi bilo da i oni rade slične eksperimente i da mi dokažu poentu. Većina nema opravdanje, pa samo kritikuje, jer je to najlakše. Mi nikada nismo radili nešto što je lako. U većini slučajeva takve sažaljevam. Za mene su oni „pseudonaučnici", jer se nisu usudili da se informišu oko toga što kritikuju.

I šta onda imate da im poručite...

Molim vas da nastavite da pratite! Biće još toga i ne biste želeli da propustite bilo šta.

Ali kad pravite embrione od preminulih osoba?

Mi smo testirali sposobnost razvoja tkiva tri preminule osobe, ali nismo imali nameru da stvorimo ljudsko biće od tih tkiva. U tom testiranju koristili smo vrlo moćan model, koji smo nazvali „kravlji hibridni model", jer nam omogućava da se tkiva smeste u kravlje jajašce. I onda mediji i, nažalost, veliki broj „naučnika" hoće da poveruju da smo bili spremi da stvorimo jedinku koja bi bila pola krava pola čovek. To je mit i „šala". A mi se ne bavimo mitovima i izmišljotinama.

Istorija kloniranja

l 1952. zabeležen je prvi pokušaj kloniranja na punoglavcu, ali naučnici danas sumnjaju da je ovaj eksperiment uopšte obavljen zbog nedovoljnih naučnih dokaza
l 1963. u Kini je kloniran šaran, ali naučni rad nikada nije preveden na engleski, pa se sumnja u ovo dostignuće
l 1986. ruski naučnici su klonirali miša
l 1996. klonirana je ovca Doli. Uzeto je 277 jajnih ćelija i stvoreno 29 embriona, od čega su rođena tri jagnjeta, od kojih je samo Doli preživela. Ona je živela samo šest godina i ojagnjila se nekoliko puta. Pošto je prosečan život ovce 11 godina, naučnici su u kloniranju videli razlog Dolinog kratkog života
l 1998. iz ćelija ljudske noge izdvojeno je jezgro koje je ubačeno u praznu jajnu ćeliju krave, a posle dvanaest dana eksperiment je prekinut zbog etičkih razloga
l 2001. klonirana je ugrožena vrsta - govedo gaur - a ubrzo i prva mačka
l 2003. kloniran je konj

Zašto se onda vaša ispitivanja obavljaju uglavnom na Bliskom istoku?

Bliski istok je veoma poželjno mesto za naš rad zbog mnogo faktora koji olakšavaju i doprinose većem značaju naših eksperimenata.

Ko su ljudi koji kontaktiraju sa vama tražeći pomoć?

Neverovatno je koliko zahteva dobijamo svakodnevno. To su istinski heroji, zato što su ti ljudi mogli da vide potrebu za takvim tehnološkim napretkom. Kada istinski ne bi bilo potrebe za našim radom na ovom svetu, ja bih već sutra otišao na odmor i proveo vreme na plaži pecajući.

Da li svi vaši pacijenti žele da ostanu anonimni?

Svi pacijenti žele da njihov identitet ostane poverljiv. Kada bi samo jedan par progovorio o svojim potrebama, sve kritike bi zaćutale. A ja bih mogao da ih ubedim da progovore. Ali ne bi bilo fer da me moji sopstveni pacijenti brane. Mogu sam da se branim. Veliki sam dečak!!!

Kako se suočavate sa neuspesima prilikom eksperimenata?

Život je prepun razočaranja. Dok god igrate utakmicu života, možete da pobedite ili da izgubite. Ali samo zato što možete da izgubite, ne znači da nikada nije trebalo da igrate.

Kloniranje će promeniti svet, koji se neprekidno menja, i mi bi trebalo da
se usaglašavamo sa tim dinamičnim promenama. To je deo naše evolucije!
dr Panajotis Zavos

Da li ste bili tako energični i kao dečak na Kipru, gde ste rođeni?

Roditelji su mi dozvoljavali da budem radoznao i da istražujem. Za mene je uspeh veoma jednostavna stvar, zato što sam rešen da radim naporno kako bih postigao ono što želim. Ljudi su moj posao, a svet moje tržište. Ovo je divan svet, a naša dužnost je da ga učinimo još boljim.

I šta bi vas na kraju moglo zaustaviti u vašem radu na kloniranju?

Ako bi sve ukazivalo na to da je ovaj tehnološki proboj sa kloniranjem bio neuspešan i proizveo probleme nerođenoj deci i svetu u kojem živimo.

Kakva druga otkrića ćemo videti od vas u budućnosti?

Učestvujemo u mnogim naučnim istraživanjima sa Kinezima i drugima u svetu, ali ne smem da otkrivam detalje tog rada u ovom momentu. Činjenica je da radimo sa veoma moćnim i ozbiljnim naučnim timovima u svetu, što nam omogućava da budemo vodeći na tom polju. To je veliki izazov, ali i ogromno zadovoljstvo.

www.pressonline.rs