Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noc na tebe svile prospe?
Jeli li se digla među gospe?
Gde si sad ti?

Volis li još nocu ulice
Kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvackom sanduku,
sto skripi.

Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.

O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorista,
ko uceni.

Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom drustvu, još i sada,
na cijoj strani si?

O, da l\' se secas kako smo isli,
sve ulice nocu obisli
po kisi?

Secas li se, nocne su nam tiče
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.
Stid nas bese domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i ti.

U srcu čujem grizu misa,
a pada hladna, sitna kisa.
Gde si sad ti?

M. CRNJANSKI