To je nesto sto moras da resis sama sa sobom i sa cime si do sada verovatno vec morala da se izboris...

- Postoji posao koji mora da se uradi...
- Sigurno ga niko nece uraditi umesto tebe...
- Sto vise vremena prolazi sve ga je teze uraditi...

Za mene je to dovoljna stimulacija da presecem i uradim...

Ako moraš da progutaš žabu, onda progutaj žabu, ako moraš da progutaš više žaba, onda prvo progutaj onu najveću…

To je prosto tako...

Ako te ono sto dolazi iza toga plasi, gledaj samo ono sto je ispred toga

Ako ne mozes 5 koraka unapred planirati, radi jedan po jedan...

Eh, strah od nepoznatog... strah od buducnosti... To su savrseno normalni strahovi, svi ih u manjoj ili vecoj meri dozivljavamo.
Narocito mi koji zavrsavamo jedno poglavlje u zivotu koje nam je bilo ugodno, a prelazimo u neko novo, za koje ne znamo sta nam nosi, i kako ce tacno izgledati.

I meni se opasno blizi vreme kada cu prekinuti pupcanu vrpcu od svojih. Blizi se vreme kada cu diplomirati, i (ako bude srece) naci posao.
Isto bih za sebe mogla reci da sam bila mazena i pazena mamina i tatina devojcica. Ali ne moze se to biti vecno; moramo odrasti.
I sto se pre suocimo sa tim, to cemo biti spremniji za taj nastupajuci period.

Kod sebe cak primecujem i odredjena ponasanja, kao da hvatam poslednji voz da budem bezbrizan student, kom je glavna obaveza i preokupacija da uci.
S obzirom da su obaveze na faksu smesne u odnosu na one koje nas tek cekaju, mi sasvim jasno vidimo koliko nam je sad zapravo dobro.
I dok hvatam poslednje mesece ''slobode''  , uzivam u toj poslednjoj bezbriznosti, cesto i sama razmisljam - a kako cu ja to sve postici?
Kako cu odjednom biti savesna, odgovorna, odlaziti na posao, buditi se rano, imati mnooogo manje vremena za klasicne studentske aktivnosti? 

A onda se setim jedne izreke, koja moze na prvu loptu izgledati kao klise... A to je - ''Svako vreme nosi svoje breme''.
I setim se kako su mi ti periodi tranzicije uvek manje-vise tesko padali. Od prelaska u srednju, pa na faks... i, gle cuda, uvek je bilo samo pitanje vremena kako cu se prilagoditi! Jer, i ovo je takodje period tranzicije, i iako se raniji problemi mogu, u odnosu na ovaj, ciniti smesnim, ipak je tacno da svako vreme ima neke svoje zackoljice, koje uopste nisu uporedive. Iako je ova promena jedna od najvecih u zivotu, ni najmanje ne sumnjam u svoju sposobnost da joj se prilagodim. 

Mozda nece biti idealno, nece biti sve super od samog starta... Ali ces (cemo ) se sigurno navici jer, cak i da nismo spremni, tolika kolicina promene u jednom periodu nas i te kako osnazi da se jos vise razvijemo, i konacno u potpunosti preuzmemo odgovornost za sebe. 

Procitala sam celu temu i sve je receno, potpuno se slazem ...
Koliko sam shvatila vecina je na zavrsetku studija i plasi se sta dalje ...

Kako ste bili disciplinovani ucicli, izlazili na ispite, polagali iste... tako cete sutra potraziti posao, prihvatiti moguce, trenutne poraze, radovati se uspehu, zaposliti se, ustajati ... Radovati se svom novom zivotu.

Meni je usledio mnogo lepsi i opusteniji period posle, evo vec dugo radim i super mi je!
Ne brinite, nego tako snazni krenite dalje, uzivajte u svakom uspehu, promeni koja vas vodi na bolje!

Jos nesto, svi smo mi mazeni i pazeni, zasticeni    to ne znaci kad se zaposlite, odvojite da ce vas roditelji napustiti, naprotiv, uvek ce biti tu za vas 

Slusajuci vas, zaista se dizem i nekako mi je mnogo lakse sada kada znam da nisam sama, tj. jedina koja je prosla/prolazi kroz ovo!

Naravno da nisi sama niti jedina, sve je tako normalno kroz sta prolazis!
Setices se ovih vremena i nasmesiti 

Glavu gore devojcice, jos malo pa ces i ti savetovati neku zbunjenu glavicu, bodriti je i podrzavati 

Naravno da nisi sama; svi to manje ili vise prodju, znam dosta slucajeva iz svoje okoline, ljudi koji su u slicnim situacijama.
Uostalom, mislim da je i bolje malo strepeti, nego ici po principu ''Kako cemo - Lako cemo'', jer bismo onda pri prvoj prepreci verovatno doziveli veliko razocarenje.
Ovako - ipak treba biti pozitivan, ali i realan, tj. znati da nece odmah sve biti med i mleko, kao sto i nikad nije. 

kako se boriti sa crvenjenjem u svakakvim situacijama, iako za to nema razloga?

Udaris na salu

Kazes ovo je zdravo rumenilo, "seljacko rumenilo" zdrave devojke, jedre, orne

Nije rumenilo za koje si trebala da bacis 10, 50, 100 evra da bi kupila puder/maskaru kako li se vec zove. Pa kazes da mogu samo da ti zavide, jer ono sto druge pokusavaju da postignu sminkom to tebi dolazi prirodno

tvoj strah je proistekao od osecanja da ces izgubiti paznju i "protekciju" koju si uzivala sve ove godine...ali budi ubedjena da gresis jer niko nece da te tera da radis neki prljavi posao ako to ne zelis,ipak si na zavrsetku faksa a ako si dotle dogurala svi, pa i ti, imaju velika ocekivanja od tebe....mnogo je bolje da otaljas svoje obaveze sto pre nego da pustis da se tako besmisleno vuku...imas osecaj da tapkas u mestu....