Nisam znao kako drugacije da formulisem ovu temu, nego...zmajevi

Ne dozvoljavam da mi prosla iskustva uticu na moguca buduca poznanstva. U svakom slucaju, trudim se.
Uglavnom, pokusavam da naucim nesto iz losih iskustava, i da to znanje upotrebim.

Sada, posle ko zna koliko puta, nalazim se opet u nezavidnoj situaciji, koristeci se onim sto sam naucio da ne valja. Cini mi se kao da se nalazim u zacaranom krugu, jer sve sto sam lose radio u proslosti, ispravljao sam u "sadasnjosti", i na kraju se ispostavlja da je i to neefikasno. I tako u krug.

Konkretno, radi se o tome da moji postupci postaju moji zmajevi koji ce da me uhode, moji stavovi mi se cine kao pogresni, osecam se kao da gubim svoj identitet...

Odlicno uspostavljam komunikaciju sa devojkama, dobro ih odrzavam, ali uvek u nekom trenutku bivam ostavljen, i to uvek biva naglo, kontradiktorno, i prilicno nejasno. Osecam da to vec postaje moj kompleks, moji zmajevi. Zacaran krug?!

Znam da ce to uticati na moje buduce postupke. Mozda i treba da uticu? Je l to ono sto je ispravno?
Koliko uopste ljudi dozvoljavaju da na njih uticu losa, prosla iskustva, ona koja ce da ih sputavaju?
Koliko vi dozvoljavate da vam zmajevi upropaste buducnost?

Hteo sam da iznesem trenutni problem kao konkretnu pricu sa cinjenicama, ali ipak sam se odlucio za nesto ovako uopsteno

''Zmajevi'', kako ih zoveš, imaju i jednu jako lepu i korisnu svrhu - da se iz njih nešto nauči.

To je apsolutno tvoj izbor, ali tema ovako izgleda kao da je otrgana stranica iz dnevnika. A na osnovu jedne stranice dnevnika koji, recimo, ima 100 strana, ništa se ne može zaključiti.

Dopisacu nesto, nije problem, kontam da sam odma poceo sve da pisem totalno bi ispao iz teme i napravio totalnu konfuziju kako sebi tako i drugima. Bolje mi je ovako, imam utisak konverzacije s nekim.

Za sada nista, kada i ako se vise ljudi ukljuci...
Mozda i zahvaljujuci nekom tema ode u ispravnom pravcu.

Oki.

Zmajevi postoje samo na papiru i od papira.

Iz svake situacije i od svake osobe nešto trebaš naučiti. Ako ne savladaš lekciju, ponavljaš razred.

Koliko god puta da nas zhivot zajebe, ako ostanemo jaki i prizemni, naici ce par ochiju zbog kojih cemo zaboraviti sve shto je bilo i krenuti ispochetka.

Ako ne rasčistiš sa prošlošću, njena sjena će te uvijek pratiti... Kreneš ispočetka i padneš na istom.

Ti i ne mozhesh da raschistish sa proshloshcu, vec iskljuchivo sa sobom.

Sve ovo je tacno. I upravo ono kroz sta sam prosao u prethodnih mesec dana.
Rascistio sam sa sobom, preispitao se i shvatio neke stvari. Onda sam delovao...na taj nacin sam rascistio sa prosloscu. Uradio sam nesto sto vecina ljudi uopste ne bi razumela, a pogotovo ne bi to uradili.

Ne znam kako ovo da objasnim...
Nije ispalo onako kako sam zeleo, ali sam sve rascistio i uradio ono sto sam mislio da je najbolje, ono sto cini mene, moje stavove(ne znam bolje da objasnim).

Od tog momenta sam se osecao mnogo bolje sam sa sobom, sve mi je delovalo optimisticno, entuzijasticno...
Neverovatno, sve odjednom krece na bolje, znate ono kad vam sve ide od ruke, cega god da se dovatite...
Jos dolazi taj par ociju koji Fahrenheit spominje, stvari krecu da klize jednostavno same od sebe.
Posle kraceg vremena odjednom sve staje, opet nalecem na zid