Ovo neka nova propaganda Tadica i Dacica?!

A ovo bi trebalo da bude objasnjenje zasto se fudbal igra u nerazvijenim zemljama? Stvarno ne znam sta da napisem.

Prvo, nije mi jasno da li pricas o fudbalu kao sportu ili fudbalu kao rekreaciji. Ako govoris o rekreaciji za klince odgovori mi sta ti je potrebno za odbojku? Ustvari, ja cu... lopta i kanap. Za basket? Lopta i felna od prednjeg tocka bicikle. Moze i sa zadnjeg al' je teze razmonitari ga. Jos ako je brzinka, pa zupcanik zardj'o... Muke zive. Rukomet? Isto k'o i za fudbal. Mada uglavnom se ne koriste stapovi. Mozda u nekim drugim zemljama u razvoju, kod nas vise volimo blokove. Stap se polomi kad udari lopta. Moze i flasa napunjena soderom. Samo se dno malo zaglavi zemlju da se ne preturi. Tako da mi se cini da tvoja konstatacija bas i ne pije vodu. Ne znam, mozda se samo meni tako cini.

Ako pricas o "velikom" fudbalu, treba ti malo vise od navedenih rekvizita. Kao uostalom i za svaki drugi sport. Ako ti mislis da su zemlje koje sam naveo u predhodnom postu, a koje itekako dobro stoje na FIFA i UEFA listama, zemlje u razvoju onda stvarno mislim da je ova diskusija bezpotrebna. Cisto da ponovim, da ne trazis post... Engleska, Spanija, Francuska, Italija, Portugal, Rusija, Nemacka... mislim da je dovoljno. Ako pogledas infrastrukturu koju imaju pomenute zemlje mislim da ces biti saglasna samnom da je to malo vise od stapa i krpenjace.


E ovo je vec smesno. Nek' si ti meni rekla.
Napisem post poprilicne duzine a ti napises jednu jedinu recenicu ciji je sadrzaj nevidjena glupost a da pritom ne izneses ni jedan argument koji podrzava tvoju tvrdnju i govoris o diskusiji? Ko tu sa kim diskutuje? Iz celog posta si uspela da izdvojis ono "Nemoj...". Svaka cast.

Ne postoji nijedan sport na svetu, na celom jebenom svetu, koji je popularniji od fudbala. Nijedan. Toliko veliki broj ljudi koji ga prati i voli ne prati i ne voli nijedan drugi sport. Ama baš nijedan.

To je sport koji se igra na svim meridijanima, na svim kontinetnima, u svim mogućim državama, ma koliko ona imala stanovnika. Danas svako igra fudbal. Samoa jebote ima fudbalsku reprezentaciju.

Nijedan drugi sport nema toliko što amaterskih što profesionalinih klubova. Ni košarka, ni odbojka, ni atletika, ništa. Nijedan. Samo u Srbiji skoro svaka mesna zajednica ima fudbalski klub.

Ne postoji veća manifestacija na svetu od Svetskog prvenstva u fudbalu. Nema ništa veće, popularnije i za ljude značajnije od tog događaja i to ne samo u sportskoj, već u svim sferama. Čak ni Olimpijada nije veća od toga. Ništa. Finale Mundijala je najpraćeniji televizijski događaj. Ubedljivo na prvom mestu. Ništa na televiziji nije pogledalo toliki broj ljudi koliko je pogledalo finale Mundijala. Apsolutno ništa.

I sad se zapitaj zašto je to tako.

Bojim se da ti odgovorim.

Ja se samo nadam da to emocije govore iz tebe.

Andrija Prlainović: "Nadam se da će država i grad prepoznati ovaj uspeh jer se u Srbiji igraju i još neki sportovi osim tenisa i fudbala!"

Новак Ђоковић: Показаћу да има и добрих Срба


Немачки листови се у највећој мери баве финансијском кризом. Преносе осврт шеф немачког дипломатије о том проблему. Избори у Русији нису ништа мање занимљиви. Док Шпигел објављује разговор са Новаком Ђоковићем.
 
Само дан након што је Бундестаг донео одлуку о повећању финансијског штита за спас евра, немачки министар иностраних послова Гидо Вестервеле захтева строжију контролу земаља погођених финансијском кризом. За минхенски лист Зидојче цајтунг, Вестервеле каже „Немачка мора да допринесе да наша заједничка кућа у евро-зони буде доведена у ред. Министар спољних послова као циљ наводи „европску унију стабилности“. Вестервеле захтева бољу координацију економске политике, и неку врсту „финансијског устава“ за Европу, стратегију за бољу конкурентност и строжију контролу земаља које су погођене финансијском кризом. Започете мере предострожности нису довољне да би се стало на пут спирали дуговања, упозорава Вестервеле и додаје: „Пакт стабилности морамо и надаље јачати у правцу аутоматских санкција... Право надгледања и препоруке нису довољни. Државе које у будућности желе да рачунају на „финансијски штит“, морају у потпуности да омогуће приступ њиховој буџетској политици. У идеалном случају то може да се постигне изменама европских уговора, али за то је потребна сагласност свих земаља чланица Европске уније, што је тешко замисливо“. Вестервеле тражи ефикаснију координацију економске и финансијске политике 17 земаља евро-зоне. „Под притиском кризе постало је могуће много тога што је до пре годину дана било незамисливо“, изјавио је Вестервеле за Зидојче цајтунг.

Ни моћније службе, ни слабији председник?


Поводом одлуке руског председника Дмитрија Медведева да се не кандидује за још један председнички мандат, јер, како је истакао, премијер Владимир Путин има ширу подршку јавности у земљи, Зидојче цајтунг пише: „Руски председник сам себи одузима моћ. Нема моћније службе од председничке у Русији, а до сада у њој још нико није био толико немоћан: Дмитриј Медведев, председник Русије, врховни заповедник оружаних снага, онај који има право да распушта владу и именује гувернере, три и по године влада Кремљом, али не и читавом Русијом. Владимир Путин једноставно је популарнији од њега, саопштио је Медведев и тиме дао оправдање одлуци да одустане од кандидатуре за нови председнички мандат. Штета, јер дуел, какав су имали Хилари Клинтон и Барак Обама, био је одлична прилика за демократско такмичење о коме Медведев непрестано говори. Он тако остаје асистент Владимира Путина, жртва и учесник договорене замене служби, што се у Русији зове „Рокировка“ (Рокада). Многу Руси збуњени су таквом одлуком човека, који им је некада био нада да ће реформе бити спроведене. За пола године Путин ће победити на председничким изборима, а Медведев ће постати премијер. Тако заповеда кореографија. Али, Медведев се понаша као да није све баш тако и каже да није све унапред договорено, и да грађани морају најпре да гласају. Многи се питају шта ће остати од службовања Медведева. Више демократије, грађанске иницијативе, мање корупције, слободнији медији и модерна привреда – све то одавно спада у реторички арсенал председника. Али, мало тога је остварено. Медведев је најслабији шеф Кремља у новијој руској историји“, коментарише Зидојче цајтунг.

Има и добрих Срба…


Немачки недељник Шпигел под насловом „Патриота“, доноси опширан текст о најбољем светском тенисеру, Новаку Ђоковићу, његовим сећањима на дане НАТО бомбардовања, првим тениским корацима и огромној популарности у Србији: „Ђоковић је био дете, када су НАТО бомбе 1999. године падале на Београд. Србин, који је и током рата тренирао у међувремену је постао најбољи тенисер света. Ђоковић добро памти свој дванаести рођендан, али не због поклона, већ због бомби. Било је то 22. маја 1999. године. „Рођендан сам славио у тениском клубу Партизан, то је клуб у коме сам одрастао. Родитељи су ми певали рођендански песму, било је близу поднева када су почели напади... Ођедном су се зачуле сирене и кратко затим на небу су се појавили бомбардери. Летели су директно изнад моје главе. У даљини су оџвањале експлозије. Нестало је струје. Бојао сам се“, присећа се за Шпигел Ђоковић и каже: „Рат је од мене направио бољег човека, јер сам научио да ценим многе ствари, а не да на њих гледам као да се оне подразумевају. Кроз рат сам постао и бољи тенисер, јер сам се себи заклео, да ћу свету да покажем да има и добрих Срба“.

Ђоковић симбол препорода Србије

Шпигел пише да се у главама многих људи Србија везује за слике масакра и масовних гробница, историјске кривице и моралног суноврата: „То је земља којој су потребне победе и хероји. Земља која је само чекала на неког као што је Ђоковић. По читавом Београду виде се плакати на којима је у шампионској пози, по киосцима су поштанске маркице са његовим ликом, његово име исписано је на упаљачима, кесицама за шећер и привесцима за кључеве. Деца се више не занимају за фудбал, однедавно играју тенис и само њега прате. Дечаци имају фризуру као он, а девојчице у срцу носе његово име. На телевизији се увече приказују документарци о његовим успесима, који поносним тоном подсећају на пропагандне филмове“.

Шпигел подсећа на Ђоковићево освајање Вимблдона, када је постао најбољи тенисер света, али и на свечани дочек у Београду, са 100.000 људи, музиком, ватрометом и црвено-плаво-белим заставама. „Ђоковић је пехар посветио својој земљи, наравно. Он је лице Србије и симбол препорода земље“, пише Шпигел.

Приредио Борис Рабреновић
Одг. уредник: Јаков Леон

http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15430676,00.html?maca=ser-TB_ser_politka1_naslovna-4944-html-cb

Prlain se, nažalost, samo nadao... o dočeku da ni ne govorimo.

Данас: Зашто нико осим Срба не воли Ђоковића?
      

Београд - Новак Ђоковић попео се на тениски трон пре два месеца након освајања титуле на Вимблдону, али и поред чињенице да је тренутно најбољи на планети његов успех многи оспоравају, па чак и отворено критикују. Освајач три гренд слема у 2011. где год да се појави последњих неколико година мора да игра против ривала с друге стране мреже, али и публике која без скривања фаворизује другог играча без обзира ко то био.

Тако је на недавно завршеном УС опену Ђоковић у полуфиналу са Роџером Федерером ушао у отворен сукоб са публиком након што је спасао меч лопте, баш као и у Паризу када је играо са домаћим Жо-Вилфред Цонгом.

Да проблем буде већи, одбојност и нетрпељивост према Ђоковићу дели и велики број навијача у Србији. У прошлости није било ретко да рецимо у дуелу са Рафаелом Надалом пола Србије навија за Шпанца, а одбојност се могла осетити и у појединим телевизијским преносима коментатора. Новака, односно његову породицу, многи са презрењем гледају уз коментаре да јесу заслужни за његов успех, али да им то не даје право да утичу на друге прилике у друштвено-политичком животу.

Ђоковића, осим навијача, често су критиковали и најбољи играчи у историји тениса. Многима су засметале његове имитације по којима је постао чувен. У критикама се издвојио Надал који је у највише наврата био мета имитација због својих ритуала на терену, али и спота за песму „Џипси“ са Шакиром. На то је реаговала и колумбијска певачица речима да Новак уопште није смешан, те да је Надал бољи играч од њега. Да Шпанцу сметају имитације констатовао је и његов сународник Фернандо Вердаско, уз констатацију да Новак увек и по сваку цену настоји да буде шоумен.

Осим на имитације, тенисери су се у више наврата критички осврнули и на његово славље после мечева, али и на предају сусрета због повреда. Тако су поједини активни врхунски тенисери, али и легенде „белог спорта“, дали себи за право да говоре како Ђоковић симулира повреде, како неће да остане на терену до краја ако види да је немоћан, те како злоупотребљава право да тражи медицински одмор за преглед лекара током меча (медицински тајм-аут).

Драган Коковић, социолог спорта, сматра да је узрок оваквог понашања навијача и самих спортиста последица чињенице да нико не воли промене, односно када неко поремети већ годинама устаљени редослед.

- У свету тениса се годинама био усталио један ред у којем су Федерер и Надал били неприкосновени, а сада је неко изненада дошао и тај ред нарушио. То је засметало тениској публици која не воли велике преокрете, која је навикла на устаљен редослед и стандарде. У томе се може тражити одговор зашто увек навијају против Новака, било да игра са Федерером, Надалом или Марејем. Донекле стоји и негативан образац о Србима који се као стереотип усталио свуда у свету, али није пресудан јер као што видимо чак и када игра са Троицким и Типсаревићем публика је увек против њега - истакао је Коковић.

Да је публика очигледно навикла да у завршницама гледа Надала и Федерера, а сада им је то неко пореметио па га зато ометају и споре, сматра и селектор Дејвис куп репрезентације Богдан Обрадовић.

- Публика је очигледно навикла да гледа Шпанца и Швајцарца у финалима и због њих долази на стадионе. Међутим, Новак је ове сезоне постао стандардан у завршницама и побеђује што је очигледно иритирало неке „љубитеље“ тениса. Међутим, није свуда тако. Путовао сам доста с њим и знам колико својих навијача Ђоковић има у свету - нагласио је Обрадовић.

Када је у путању нетрпељивост самих играча, селектор Дејвис куп тима Србије потврђује да тенисери махом не симпатишу Новака, али и да „свако ко губи има право да се љути“. Он додаје да су злуради коментари само одлика њихове личности и део имиџа који граде.

Радмило Арменулић, тениски стручњак, сматра да једино пакост може бити објашњење зашто неко може да не воли Новака и да је константно против њега. Он каже да се та нетрпељивост не може глобализовати, односно да није тачно да га не воле свуда у свету, али да су поједини турнири већ традиционално постали „врућ“ терен.

- Нико нема разлог да навија против Ђоковића, односно ни против било ког спортисте. Може се само навијати за свог фаворита. Међутим, људи су очигледно пакосни, не праштају успех. То је нарочито било изражено на великим турнирима ове године где је маси очигледно засметало то што њихови сународници нису у завршници, већ се ту нашао човек из мале Србије - апострофира Арменулић.

Коментари и критике на Ђоковићев рачун

Рафаел Надал (мај 2011.)

„Ђоковић ме уопште не поштује када је славио у хотелу. Ја не бих волео да ме поражени види да се тако радујем, а имао сам прилике код освајања бројних трофеја. Међутим, изгледа да он не води толико рачуна о томе“.

Роџер Федерер (јануар 2009.)

„Не знам шта је Новаков проблем са телом, али је он играч од којег се може очекивати да преда меч када губи. Радио је то због наводне исцрпљеност, болова у леђима, а против мене је предао због повреде стопала“.

Енди Родик (септембар 2008.)

„Болови у леђима и куку? Грчеви, птичји грип, Антракс, САРС, обичан кашаљ и прехлада, све су то разлози због којих играч може да преда меч. Ако си повређен, онда си повређен и уопште не излазиш на терен. Ђоковић или без разлога зове лекара и фолира, или је најхрабрији човек на свету“.

Томи Робредо (септембар 2008)

„И ја сам трпео болове. Трчао сам као луд и стопала су ми горела, али нисам хтео да се жалим. Ако тенисер није довољно спреман, не би требало ни да игра. Он је то радио већ неколико пута, злоупотребљава могућност да играч неколико пута током меча затражи лекарску помоћ“.

Матс Виландер (јул 2011)

„Није велика ствар оно што је Новак направио. Није се тешко попети на врх, али треба се тамо и задржати. Ово прво место може да му помути памет“.

Михаел Штих (фебруар 2009)

„Предаја је потпуно неспортски потез. Новак је у више наврата морао да одигра меч до краја, па макар и изгубио све гемове“.

Серхио Рамос: (септембар 2011)

„Ђоковићу, а сад те не боле леђа“, кратко је на свом Твитер налогу упитао десни бек Реал Мадрида након што је српски тенисер успео да се после медицинског тајм-аута врати у финални меч Вимблдона и на крају тријумфује.

(Данас)

http://www.nspm.rs/hronika/danas-zasto-niko-osim-srba-ne-voli-djokovica-q.html

Boga mi, Kinezi i Japanci ga obozavaju!