ВИЉНУС, 13. јула – Пећка патријаршија, Грачаница и црква Богородица Љевишка у Призрену уписанe су данас на Листу Светске културне и природне баштине, на 30. заседању Унесковог Комитета за светску баштину у главном граду Литваније Виљнусу.

Под заједничким називом „Средњовековни споменици на Косову”, као екстензија манастира Дечани (који је на Листи од 2004. године), та културна добра истовремено су стављена и на Листу Светске баштине у опасности, ради обезбеђивања њихове адекватне и целовите заштите, сазнаје Портал SEEcult.org.

У дискусији која је уследила након презентације косовских споменика, чланови Комитета једногласно су уврстили Пећку патријаршију, Грачаницу и Богородицу Љевишку на Унескову листу најрепрезентативнијих културних и природних добара света на основу критеријума (II), (III) и (IV).

Поред те споменичке групе, на територији Србије налазе се још два споменика Светске баштине – Стари Рас у Сопоћанима и манастир Студеница.


Izvor: Politika

Za KiM zvona zvone
Savo POPOVIĆ, 14. jul 2006

     POSLE poduže pauze izazvane ratnim zbivanjima na balkanskim prostorima pre dve godine su se spisku spomenika sa prostora današnje Srbije, koji se nalaze na listi svetske baštine - pridružili i Dečani. Tako se danas na ovoj jedinstvenoj listi spomenika planetarne važnosti pored Dečana (upisanih 2004.) nalazi kompleks Stari Ras sa Sopoćanima (upisan 1979.) i manastir Studenica (1986.). U Crnoj Gori na listi su prirodni i kulturno-istorijski region Kotora (1979.) i Nacionalni park "Durmitor" (1980.).
     Na listi spomenika za upis u svetsku baštinu Uneska bivša (tada Savezna Republika) Jugoslavija je 1993. predložila Biogradsku goru - nacionalni park, manastir Gračanicu, Gamzigrad - Galerijevu rimsku carsku palatu kod Zaječara, Deliblatsku peščaru, Staru planinu - nacionalni park, Taru sa kanjonom Drine, Cetinje - istorijski centar i kao prirodni spomenik - Đavolju varoš.
KOSOVO U OPASNOSTI
     KAKO stvari danas stoje, Komitet Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu na zasedanju u Viljnusu je pre nekoliko dana prihvatio elaborate koje je podnela Srbija za upis na listu svetske baštine za - Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku i Pećku patrijaršiju. A Komitet za svetsku baštinu je u četvrtak odlučio da uz Dečane (upisane 2004.) na listu "Svetske kulturne baštine u opasnosti" - kao "Srednjovekovni spomenici na Kosovu" - dopiše Pećku Patrijaršiju, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku.
     Gračanica je konkurisala za listu svetske baštine još u vreme SFRJ, 1985. Ona je zadužbina kralja Milutina, čija gradnja je započeta 1315, odmah pošto je Milutin završio izgradnju (1313-1315) Banjske, svog carskog mauzoleja gde je bio i sahranjen 1321.
MONUMENTALNOST
     PO broju kupola, tehnici zidanja, planu - ona odgovara tipu vizantijske petokupolne crkve ranog 14. veka. Međutim, sve ostalo odvaja Gračanicu od grčkih crkava tog perioda. Njene spoljašne mase dominantno rastu u visinu. Plastički oblici su ispresecani naglim kontrastima svetla i senke. Nova težnja ka monumentalnosti ispoljava se i u čitavom sistemu rešavanja unutrašnjeg prostora i gračaničke slikane dekoracije.
     Od tri vrste živopisa, najstariji je u crkvi je nastao 1321. i 1322. što je poznato na osnovu Milutine povelje ispisane na zidu (zapadni paraklis) u fresko-tehnici. U unutrašnjoj priprati su portreti kralja Milutina sa modelom crkve čiji je ktitor i kraljice Simonide, geneološko stablo Nemanjića... Slikarstvo u Gračanici se ubraja u najlepša ostvarenja Milutinove dvorske škole.
MAUZOLEJ PATRIJARHA
     PEĆKA Patrijaršija je jedinstveni kompleks srednjovekovnih crkvenih građevina. Bila je sedište srpskih arhiepiskopa i patrijarha od 13. veka i njihov mauzolej, o čemu danas svedoči znatan broj mermernih sarkofaga u enterijerima spojenih crkava.
     U trećoj deceniji 13. veka izgrađena je prva - crkva matica, posvećena Svetih apostolima, a po nalogu arhiepiskopa Arsenija (tada žičkog igumana). Sledeća crkva posvećena svetog Dimitriju dozidana je (1321-1324) uz severni zid matice, po nalogu arhiepiskopa Nikodima. A, uz južni zid Svetih apostola crkva posvećena Bogorodici Odigitriji. Konačno, tridesetih godina 14. veka arhiepiskop Danilo ispred sve tri crkve podiže velelepnu pripratu, sa elegantnim velikim biforama i pirgom, koja je bila slavljena po svojoj lepoti.
UTICAJ CRKVE
     KOMPLEKS crkava, način na koji su građene i oslikavane, nedvosmisleno govori o poslednjim godinama Milutinove vladavine - o osetnom porastu uticaja crkve, o počecima njene dominacije. To je vreme kad uz kraljevske niču zadužbine crkvenih velikodostojnika. Međutim, samo jednu deceniju (1321-1331) je trajalo puno cvetanje posebne srpske, izrazito crkvene umetnosti, koju je Danilo Drugi hteo da izdvoji od reprezentativne umetnosti vladara.
     Treći srpski srednjovekovni spomenik koji bi prema predlogu iz Viljnusa trebalo da se nađe na listi svetske baštine je Bogorodica Ljeviška u Prizrenu. Danas nedostupna, ali svakom ko ju je video ostala je u neizbrisivom sećanju. Od njene lepote, osobenog slikarstva, koje u spoljnoj priprati nadilazi flamansku renesansu - zastaje dah.
EVROPSKA BAŠTINA
     LJEVIŠKA spada u najznačajnije srpske spomenike srednjeg veka. Po značaju ona je dragoceni deo evropske i svetske kulturne baštine. Uprkos zlehudim vremenima koja su često hujale Kosovom i Metohijom, uspela je, sve do suludog divljanja Albanaca 17. marta - kada je zapaljena, da opstane u autentičnom obliku.
     Bogorodica Ljeviška je petokupolna gradska katedralna crkva (iz 10. veka), a prvi put je obnovljena u 13. veku. Do naših dana je sačuvala lik koji je dobila obnovom kralja Milutina 1306-1307, otkad datiraju i najstarije freske iz doba kralja Milutina.
SRPSKO PLEMSTVO
     NJENA arhitektonska dekoracija - nijedan prostor nije obrađen na isti način - bila je velika atrakcija i predstavljala je uzor u koji je visoko srpsko plemstvo upiralo oči gradeći svoje zadužbine. Zvonik je naglašavao duhovni centar grada - omiljenog obitavališta srpskih carskih velikodostojnika i vladara, posebno cara Uroša Prvog (1355-1371) poslednjeg Nemanjića.
     S freskama u Bogorodici Ljeviškoj prestaje monumentalni stil u srpskom fresko-slikarstvu 13. veka. One prikazuju ne samo najlepe osobine slikarske škole u doba kralja Milutina, nego obeležavaju i njen vrhunac - koji će, docnije, po neki put biti dosegnut, ali - nikada prevaziđen. Posebno je značajno oko 400 kvadratnih metara koje je slikao Astapa. "Strašni sud" u spoljnoj priprati je slobodna kompozicija koju su stručnjaci upoređivali sa nadrealizmom i fantazijom Boša.

NA LISTI SVETSKE BAŠTINE
Studenica
Stari Ras i Sopoćani
Kotor
Durmitor

LISTA
     - OBAVEZE zemlje prema spomeniku koji je uvrćen na listu svetske baštine su ogromne - ističe Borivoje Šurdić, savetnik ministra kulture za međunarodnu saradnju. - Apsolutno se moramo pridržavati programa upravljanja i - pri tome smo dužni da obezbedimo takve uslove da spomenik koristi dobrobiti - da bude otvoren prema javnosti i da se očuva. Vizura zaštićenog objekta ili kompleksa ne sme da se naruši bilo kakvim intervencijama.

KANDIDATURA
     SPOMENIK prvo treba da dospe na preliminarnu listu, potom može biti i nominovan za spomenik svetske baštine. To podrazumeva da se prvo radi nominacioni dosije za konkretni spomenik. To mora biti ozbiljan dokument, pa ga možemo nazvati i naučnim elaboratom. Adresa je Uneskov centar za svetsku baštinu, a procedura nominacije može trajati 18 meseci. Potom stručnjak iz savetodavnog tela obilazi dotičnu lokaciju i nadležnima podnosi ocenu.
     Tek tad se formira konačan stav o tome treba li to dobro upisati na listu svetske baštine ili ne. Na zasedanju Komiteta za svetsku baštinu, koje se održava svake godine u leto, razmatra se stav savetodavnog tela i donosi odluka.
     Nijedna zemlja ne može godišnje da nominuje više od jednog dobra za listu svetske baštine. To je o skladu sa odlukom iz Kerisa (Austrija) iz 2000. Nominaciju podnosi vlada države, kasnije ona je odgovorna za dobra koja su upisana na listu svetske baštine. Ta privilegija je i čast, potom za zemlju u kojoj je spomenik - i veliku obavezu u smislu održavanja, upravljanja i prezentacije spomenika.


Izvor: Novosti