Loš odnos okoline trpi petina devojčica i dečaka
Često pogrešan tretman učenika sa hendikepom

Profesori i školsko osoblje drugačije tretiraju učenike sa hendikepom, pokazuju najnovija istraživanja. Na svojoj koži diskriminaciju je osetila petina mladih sa hendikepom u redovnim i četvrtina u specijalnim školama.

„Snižen je kriterijum za nas, pa se osećamo drugačije, a nismo drugačiji!“, opis je jednog od učenika kakav tretman profesori imaju prema njima prilikom provere znanja. Ovi učenici susreću se i sa ismejavanjem. Tako je jedna profesorka rekla da je „lepo biti gluv“, dok je drugi svom učeniku rekao da ima drvenu nogu kao Vuk Karadžić, pokazuju rezultati istraživanja o položaju mladih sa hendikepom u srednjim školama, koje je organizovalo Udruženje studenata sa hendikepom.

Istraživanje je sprovedeno u obliku upitnika koji je sadržao pitanja o dostupnosti škola i internata, mogućoj diskriminaciji, o odnosu nastavnog osoblja i ostalih učenika prema mladima sa hendikepom. Ukupno je anketirano 484 mladih sa hendikepom iz 115 škola iz čitave Srbije.

Najveći broj ispitanika smatra da im je ulaz u školu dostupan (61,5 odsto iz zapadne Srbije, 83 odsto iz južne), dok osobe iz istočne Srbije smatraju suprotno. Sa druge strane, iskustva anketara govore da nijedna škola u Srbiji nije u potpunosti dostupna za učenike sa hendikepom. Nijedna nema oznake na Brajevom pismu, zvučnu signalizaciju, dostupne toalete, liftove, a vrlo malo škola ima rampe za korisnike kolica.

S. Todorović

Izvor: Blic

za hendikepirane nije da idu na rodjendane sa svojim dragim vrsnjacima, ako sa njima duvaju jos gore..

???

Mislim da profesori ne poznaju baš najbolje psihu hendikepiranih osoba.
Jednostavno nisu se potrudili .Kad im se prvi đak ili student pojavi sa hendikepom , moraju da se ponašaju normalno prema njima.
Naravno da ti ljudi ne upisuju škole i fakultete koje ne mogu zbog bolesti da završe.
Naprotiv, uvek biraju ono što sigurno mogu. I zašto bi bio prema njima blaži kriterijum.
Ne traže oni to. Njima je potreban ravnopravan tretman i pomoć u vidu podrške, prilagođavanja, uključivanja u sve aktivnosti društva .
Često razmišljam o tim ljudima, i pitam se , zašto smo sebični ?
Zašto nećemo da im posvetimo dovoljno pažnje, pomognemo da se lakše nose sa životom.
Izgleda da  je egoizam jači od razuma

 

dosta toga je prilagodjeno hendikepiranim osobama, moglo bi i bolje, tj. da mogu da zive kao normalni ljudi, npr. na novom beogradu, a ima i strucnjaka koji rade sa takvom decom ako je potrebno.

Lepo je to.
A šta ćemo kad žive i po drugim mestima ne samo na NB.
Stručnjaka??????
Veruj mi veoma malo

Pod hitno doneti uredbu da se svuda postave barem rampe za hendikepirane osobe.
Mozda niste znali ali u Australiji nemoze da se otvori ni kafic a da nema prilaz i normalan pristup za hendikepirane.
Nazalost to kod nas nije ni zakonska norma

Naravno da treba i mora.
Da su samo rampe u pitanju.
Ako pročitam u naslovu da je u pitanju 1/5 hendikepirane dece koja trpi zbog lošeg  tretmana , dakle 1/5 je hteli da kaže.
Pomislite koliko njih je progutalo knedlu i reklo : sve je ok.

Лепо речено 

U generaciji moje mlađe ćerke ima jedna učenica koja je slepa - na časovima koristi diktafon i snima predavanja i sve oko učenja i odgovaranja funkcioniše, a ono što je pohvalno za tu školu je činjenica da su svi profesori shvatili problem izlaska iz škole i ovu učenicu 5 minuta pred kraj časova neko od đaka iz odelejnja odvodi do kapije gde je čeka prevoz do kuće

A ja sam u razredu imala devojčicu sa užasnom govornom manom koja je postajala još izražajnija ako je morala da govori pred većim društvom, njoj je bilo dozvoljeno da umesto odgovaranja piše odgovore

Naravno da je najveći problem u tretmanu profesora prema hendikepiranima ali je najveđi problem što većina ljudi misli da su hendikepirani samo oni što su u kolicima i da će postavljanje rampi i odgovarajućih prilaza nešto promeniti