Zlatno Jevremovo doba - Kako je Evropa na mala vrata stigla u Srbiju

Zlatno Jevremovo doba - Kako je Evropa na mala vrata stigla u Srbiju

U vreme prve vladavine neospornog gospodara Srbije kneza Miloša, prestonica kneževine se šetala između Beograda i Kragujevca. Sa seobom centra moći išao je i talas promena koji je mučno i sporo lomio vekovima taloženu otomansku tradiciju koja je Srbiju razdvajala od ostatka kontinenta.

U ta prelomna vremena, titulu prestonice kulture s pravom je mogao da nosi gradić na samom obodu kneževine, koji je pod odlučnom rukom gospodara Jevrema za samo 15 godina od turske kasabe postao pravi grad i mesto na kome je Evropa na mala vrata stigla u kneževinu. A Šabac je i još po mnogo čemu bio prvi u Srbiji...

Jevrem Obrenović, gospodar

Kada je 1816. godine postavljen za obor-kneza Šabačke nahije, Jevrem Obrenović je već bio na glasu kao jedan od najznačajnijih ustanika i najvernijih saradnika Miloša Obrenovića. U pridobijanju poverenja novih sugrađana sprečavale su ga godine (imao je tek 26 godina) i činjenica da je rodom iz, tada, dalekih krajeva. Drugi problem rešiće venčanjem sa Tomanijom, ćerkom Ante Bogičevića velikog vojvode i zapovednika Kneževine jadarske. Prvi će rešti odlučnim promenama koje će u narednim godinama uvesti u ovu uspavanu pograničnu varoš.

Jer, koliko je knez Miloš bio vešt diplomata i državnik, toliko je Jevrem Obrenović bio vešt, današnjim jezikom rečeno, „menadžer“ koji je uvideo pravu priliku i u pravo vreme se našao u varoši koja se nalazila na idealnom mestu između carevina, i preko koje je počela ona čuvena trgovina svinjama i suvim šljivama na kojoj je izgrađena ekonomija slobodne Srbije.

Foto: Wikipedia - Jevrem Obrenović, sa sinom Milošem i ćerkom Ankom

Konak Gospodara Jevrema

Jedan od prvih velikih „projekata“ koje Jevrem gradi u Šapcu bio je konak izgrađen za potrebe svoje rastuće porodice. Naime, u svom dugom i plodnom braku, Tomanija i Jevrem izrodili su devetoro dece, od kojih je samo šestoro preživelo detinjstvo.

Izgradnja konaka završena je 1824. godine po projektu glavnog graditelja kneza Miloša, Hadži Nikole Živkovića koji je bio zadužen i za izgradnju brojnih zdanja u Beogradu i Kragujevcu. Iako je zabeleženo da je spolja građen u „balkanskom stilu“, konak je bio uređen po „jevropejski“. Umesto tronžaca i sofre, uneseni su visoki sto i prave stolice za kojim je Jevrem svakog jutra ispijao kafu dok mu je pisar čitao nemačke novine. Jer, iako je bio jedini (zvanično) opismenjeni Obrenović, jezici su mu malo teže išli. A kada bi jutrom krenuo u obilazak nahije, pred kućom ga je čekao fijaker, prvi u tom delu kneževine, a možda i šire.

Konak je bio čudo i zbog staklenih prozora koji su bili lukuz i u većim mestima, i po dušecima na kojima se udobnije spavalo nego na slamaricama. Tu se nalazila i bogata biblioteka gospodara Jevrema, koji je za razliku od svog starijeg brata, bio pravi porodični čovek koji je večeri provodio uz ognjište, čitajući dela Šilera, Lafontena i Kupera. U konaku je rođen i njegov jedini sin Miloš, koji je sticajem spleta okolnosti kasnije postao otac prvog srpskog kralja posle Kosova, Milana Obrenovića. U znak rođenja malog Miloša sa Šabačke crkve prvi put su se oglasila zvona posle vekova zabrane pod turskom vlašću.

Koliko je Jevrem voleo svoju decu svedoči i činjenica da je za potrebe obrazovanja pozvao „iz preka“ guvernante i učitelje, a kako bi udovoljio željama svoje omiljene ćerke Anke, u dom prima i Josifa Šlezingera, učitelja muzike. Pod budnom pažnjom Šlezingera, Anka će zasvirati na klaviru, prvom u Srbiji.

Pored učitelja i sugrađana, Jevremov konak našao se na glasu kao stecište uglednih i školovanih Srba i posetilaca sa strane, koji su hitali u Šabac da vide čudo neviđeno i u odobnosti pravog dvora brste o književnosti, umetnosti, politici i možda kuju po koju zaveru.

Foto: Wikimedia commons - Konak Jevrema Obrenovića u Šapcu

Mali Pariz na obali Save

Jevremov evropski uticaj nije se zaustavio samo na njegovom domu. Odmah po pristizanju u varoš, počeo je sa obuzdavanjem hadjučije koja je bila veoma raspostranjena i od koje su strahovali trgovci. Pošto se sa hajducim obračunao odlučnim i surovim merama, započeo je izgradnju i popravku puteva, što je dovelo do razvoja veletrgovine.

Godine 1826. šabačke ulice dobile su novi izgled. Umesto vrludavih sokaka, probijene su i formirane glavne ulice „pod uglom“, a ubrzo su umesto udžerica i seoskih kuća počele da niču i prve spratnice uglednih građana. Iste godine osnovana je i prva osnovna škola pored crkve, čiju je izgradnju finansirao sam Jevrem. Istovremeno, Jevrem je plaćao i jednog učitelja, dok je drugi zaposlen od trošku Šabačke opštine.

Među „privima u Srbiji“, Šabac dobija i apoteku, te bolnicu sa dve sobe, od kojih je jedna služila za smeštaj bolesnika, a druga za smeštaj lekara. Uslediće i izgradnja spratne kasarne koja je mogla da primi 60 vojnika. Kao veliki ljubitelj konja i konjičkog sporta, gospodar Jevreme je u Šapcu organizovao i prve trke konja u Srbiji.

Za samo 15 godina, Šabac je iz sumornog otomanskog doba zakoračio u 19. vek i postao varoš koja je i u narednim decenijama ostala čuvena po izuzetno živom kulturnom, naučnom i ekonomskom životu. Zbog toga ovaj period iz zovu „zlatnim dobom“ razvoja grada.

O Šapcu iz tih vremena putopisac i grafičar Feliks Kanic piše:

"Šabac je bogata varoš na granici dvaju carstava koja se i imenom Malog Pariza mogla nazvati. To je varoš koja se i Kapijom Jevrope može zvati, varoš koja korača podjednako sa Beogradom, a štaviše u mnogo čemu prednjači..."

Boravak Jevrema Obrenovića u Šapcu završava se 1831. godine, kada po Miloševom naređenju prelazi u Beograd gde postaje upravnik varoši. Njegov rad na evropeizaciji varoši nastaviće se i u narednim decenijama, te Šabac prvu gimnaziju dobija 1837. godine, pozorišne predstave 1840. godine, čitalište 1847. godine, a glasnik 1883. godine.

Danas uspomenu na Jevrema Obrenovića nosi glavna ulica nazvana po njemu, ali je čuveni konak sačuvan tek na nekoj staroj fotografiji. Naime, ovo čuveno zdanje srušeno je 1906. godine kada je na njegovom mestu izgrađena zgrada Načelstva.

Izvor: 381info.com

Samo za inicia... ima jedan Jevrejin i jedan Nemac u tekstu..