Ponovo sam bio u prilici da budem na prezentaciji životnog osiguranja i da slušam podatek kojima nas porede sa ostalim evropskim zemljama i na začelju smo što nije u direktnoj vezi sa primanjima, već u vezi sa - neodgovornošću. Tako sipada. Da solidna većina ovde:
- nema poverenja u finansijsk eustanove (razumljivo s obzorim na prošlost)
- ali ni edukaciju, vaspitanje... o osiguranju (štednja za starost, pomoć deci i sl)
- niti ličnu odgovornost za porodicu sa neizgovorenim stavom: Posle mene potop, Neka se snalaze i ja sam se mučio da bih nešto stekao i sl (misli se na ostavštinu u slučaju smrti osiguranika).
Srbija čini se sada ima ovde, na svom tržištu, respektabilne osiguravajuće kuće, ali je porast onih koji prihvataju osiguranja (sa dolaskom ino kompanija) primetan ali i dalje loš u odnosu na porast čak i u susednim zemljama (Hrvatska, BiH...)
Čini se da smo i dalje okupirani sa DANAS više nego sa SUTRA.

то ти је школа....нећу бре паре да држим ни у банци а камоли да дајем неком осигуравајућем заводу....никоме не верујем-зато сам и жив

meni i ne treba zivotno osiguranje, a pogotovo sto moj batler obavlja sve poslove uredno i na vreme. u svakom slucaju mozda i nije ponekad losa opcija da bi se obezbedila porodica

U tom slučaju, hoćemo osiguravajuću kuću iz Srbije, da budemo lojalni ili ipak ne?

Nije to stvar odgovornosti i neodgovornosti, vec nesigurnosti.
U ovoj zemlji jako mali broj ljudi moze sa sigurnoscu da kaze da ce i za 6-7 meseci imati i tih 100 ili 200e.
Toliki stanovi i kola vracani su bankama jer covek ne moze da otplati kredit ili leasing, tako da ni ovo nije nista cudno.
To bi se mozda promenilo da su drzavno zdravstveno i socijalno stvar izbora, ali kako to nije slucaj, tesko.

E tu si u pravu.