da iznesem moj problem od koga ludim. . . najkrace moguće. . .  sa sadasnjim muzem sam se zabavljala 9 godina, uvek je sve bilo ok, bez većih svadji a one male smo resavali brzo. . . sa njegovima sam bila dobra mada mi nisu nikada odgovarali da se „družimo”ali šta ćeš. . . nisam birala njih nego njega.  već 1godinu smo u braku,od kojih on zbog posla nije bio tu 6meseci,dolazio je samo vikendom i uglavnom se to svodilo na odlazak kod njegovih svaki dan vikendom.  Inače na moje insistiranje ali i uz njegovu zelju odvojili smo se i živeli sami. iskreno sam na početku rekla da nikada ne želim da živim u zajednici.  Međutim nakon 6meseci braka on je stalno prebacivao kako ga gusi stan jer je navikao da živi u kuci, stalno se skitao zbog toga, pricao da zvocam sto njegovima daje pare (mada sam na kraju digla ruke i rekla da daje šta hoće ali da mi kaže makar),igrao igrice non stop jer mu je dosadno jer je pobogu u stan. . zatim u drugoj fazi je pricao da njegovi žive u velikoj kuci koja je prazna i da mu se zivot u dvoje u stan ne svidja i da bi bilo mnogo bolje i lepse da smo sa njegovima. . . treca faza je bila prica da hoće da živi od njegovih jer mu je otac bolestan i da mu je potrebna pomoć i da ne može njegova (neudata) sestra (33god) da se žrtvuje i da ih cuva. . . šta li bi radili da imaju samo cerke???otisao je kod njih nakon jedne svadje da prespava, zatim nakon druge na nedelju dana. a. . i pri tom me nije pitao da idem sa njim, treci put je otisao i molila sam ga da prica sa mnom i ubedi me da krenem sa njim ali je igrao igricu,nije seo da pricamo kao ljudi i rekao da će sve biti ok i da niko neće da se mesa, da nema šta da me ubeđuje. . . i otisao . . . prošlo je mesec dana . . . ja zovem. . saljem poruke . . . objašnjavam. . . sad je dosao u fazu da kaže da dodjem i ako mi ne odgovara da idem (ne da idemo) od njegovih. . . i da nema druge mogućnosti. . . volim ga i znam koliko nam je bilo dobro, nismo mi ludirali kada smo se zabavljali, to je vise licilo na brak nego sam brak nakon vencanja. . . ne znam šta sad a znam da bi ta zajednica ugusila brak. najveci problem sto on mene ucenjuje da jedino možemo biti zajedno ako predjem kod njegovih. . . njemu je normalno da živimo svi zajedno, pijemo kafu zajedno, jedemo zajedno ako nekome treba drustvo. . . kao bićemo odvojeni na sprat kuce ali znajuci sve biće to „srećna” petoclana porodica, sa sestrom na istom spratu. . .  s obzirom da nikada nije se upustao u finansijske odgovornosti (npr. za svadbu nije nikada pitao ni koliko šta kosta, niti odakle sve to placamo-moji su dali pola, pola smo dali od mog ranijeg steka, njegovi nisu imali. . ok ali barem da se on zainteresovao nekad za nešto oko svadbe, makar da pita, isto se nije interesovao za planiranje letovanja. . . uvek se zbunjivao da smo potrosili x evra, nije razmišljao o tome, ja sam uvek razmišljala o svemu. . . i još kaže„pustio sam ti da radis šta hoćeš i opet si nezahvalna,sada ću ja da odlucujem a ti da slusas”, a ja ga teram godinu dana da se ukljuci u brak). . i sada bi stan finansirali delom od para koje sam ja nasledila od dede a delom bi podigli kredit. . . ali on ne može da podnese jer bi „se ceo zivot plasio da ću mu prebaciti da je to moj stan” (jer sam mu rekla prilikom jedne rasprave oko svadbe „da je beda”, i to ne može da preboli). .

Sad samo procitaj napisano i sve ce ti se samo kasti

tesko covek se odvaja od necega sto zna da moze biti dobro. . . ali nije zbog uticaja ljudi sa strane. . . . . . lose situacije se mogu prevazici, ali ne zeli da prica. . . bezi od problema

Ovo je tvoje vidjenje situacije. Ne znači da je tako i u stvarnosti.

Ja vidim to ovako:
- zabavljao sam se sa nekim 9 godina
- nikad nisam morao da brinem niočemu
- mama je tu da narani, opere, dočeka, isprati...
- ona je bila tu za druge stvari
- nikad nisam imao ni jednu obavezu
- nikad nisam morao da razmišljam o parama

Sad sam se zajebao i oženio:
- i ona hoće da mi nametne obaveze
- da odrastem
- da vodim računa i o sebi i o drugim ljudima
- da vodim računa o parama, vremenu, obavezama

Ja samo hoću da se vratim kući:
- jer će mama da mi kuva, pere, sprema - ako žena neće
- jer će sve biti onako kako sam ja navikao
- jer kod kuće neću morati da razmišljam o obavezama, parama i tome kako rasporedjujem vrijeme

Ja nisam čovjek - ja sam Petar Pan

To je moje čitanje napisanog. To ne znači da sam ja u pravu.

Na tebi je da se pitas - Da li ja zelim da imam porodicu i decu sa takvom osobom?
Samo to, jer deca zahtevaju puuuuuuno paznje, tako da ce on i dalje trcati "svojoj porodici" kad god dete dobije temperaturu i pocne da place...

To ucenjivanje sa zivotom u zajednici je zaista klinacko...

znas sta je gore , zena je sve radila vise od mame, vise je kuvala, udovoljavala, zena je vodila racuna o svemu i bila odgovorna za sve, o svemu sam razmisljala .

on je navikao roditelje da zive na njegovim plecima....mada nisu finansijski ugrozeni...

oboje radimo do 3, posle posla muz uglavnom je odlazio na fudbal, pecanje, plivanje... pa je onda vodio racuna o njegovima (pravio im drustvo, pomagao kad je sta trebalo-nisam mu branila nikada da ide niti bilo sta)pa sam ja bila na kraju... umorio se od takvog zivota i hoce da slobodno vreme (ono malo sto ima)...da iskoristi da bude i sa njima i sa mnom , rekao je "da ubijem 2 muve 1 udarcem", a ne zeli da malo uzme od svojih aktivnosti (koje je u braku povecao 5 puta nego pre) i da bude vise i sa njegovima i uz mene.
i u vezi je jurcao oko njih ali ne bas toliko kao u braku, kao da je imao grizu savest sto se iselio i da je onda to zeleo da nadoknadi stalnim odlascima kod njih

Pazi ja sam 100% sigurna da on vasu situaciju vidi potpuno drugačije.

Zato je jako važno da ti i on popričate otvoreno o svemu.
Postoje bračna savjetovališta, postoje psiholozi privatni, ako vas dvoje ne možete sami to da izvedete.

Važno je da sagledaš i njegovu priču, da vidiš kako on vidi sebe, tebe, vas, sad i u budućnosti.
Važno je i da ti otvoreno sama sa sobom popričaš o svemu, šta ti hoćeš, možeš, želiš...

Ovako to nema puno smisla

svesna sam da on ne shvata sta mu pricam, uglavnom bezi od razgovora, sve pokusavam polako i smireno da mu objasnim ali on nema strpljenja....uglavnom. naterala sam ga skoro da natenane popricamo i tada je rekao da sve shvata, da ce sve biti ok, da se njegovi nece mesati u  nas zivot ako zivimo sa njima...ali ja znam da je to nemoguce...poznajem ih dobro i znam da su to pusta obecanja i zato necu da "probam" da zivim tamo ...ne znam ...sta da radim...mozda i njega da ukljucim u forum pa da oboje cujemo razmisljanja drugih

Lepo te manipulise(makar pokusava to da uradi)...

Ne pristaj na zivot sa njegovima(to retko ispadne dobro) i probaj da mu objasnis da to ne zelis i da je to to. Tesko da ce te saslusati ako je zapeo za to ali probaj da mu objasnis da to jednostavno ne zelis i da nema nista od toga...

Nemam pojma, evo sve pokušavam da se stavim u tvoju situaciju, a onda se iznerviram. Nije mi danas dan za empatiju izgleda.