ziveti u proslosti je destruktivno .. zivot je da se zivi danas i da se planira kratko unapred, ne dugorocno, nikad dugorocno, planovi su zdravi ako se prave za narednih nekoliko meseci.. sve ostalo je puko nagadjanje, a zivot tako slatko nadje 100 nacina da ti poremeti sve planove i onda se osecas kao izduvana guma ..

sanjarenje moze biti samo-izlecenje u nekim lsucajevima stresa i turobnog zivota, a li i ono ako preraste u konstantan beg od "danas" onda je to van pameti. Umereno sanjariti je najlepse i najzdravije za psihu, omogucava nam da na momenat budemo neko drugi ili negde drugde gde nije ovako lose kao ovde. A ovde ume da bude jebeno lose. Valjda nam je "Bog" dao mogucnost da sami sebi pomognemo na taj nacin.. kao kratkorocno resenje, verovatno da ne bi poludeli ili se samoubijali masovno 

Svesna masta moze biti dobra, ono kad blejis 10 minuta pred san, pa razmisljas o stvarima kakve bi mogle biti i kakve bi trebale da budu. Pa samim time i pravis neke planove.

To moze biti dobro. Sada praviti neke planove na duze staze...mozda neisplativo. Pogotovo zato sto ne znam sta ce biti za dva sata a kamoli za 2 - 3 godine primer.

Najbolje stvari dolaze neocekivano.